Kandidati za predsedničku nominaciju američke Demokratske partije u sredu i četvrtak prvi put će se suočiti u dvodelnoj televizijskoj debati u pokušaju da predstave sebe kao najboljeg protivnika predsednika Donalda Trampa (Trump) na izborima u septembru sledeće godine, pišu američki mediji, ukazujući da bi rasprava mogla da se pretvori u oštar sukob ličnosti i politika.
Posle debata ove nedelje, demokratski kandidati će se opet suočiti krajem jula, a zatim svakog meseca od septembra. Prva stranačka glasanja, tzv. prajmaris (primaries) po državama počinju u februaru, a završavaju u junu. Predsednički izbori će biti 3. novembra 2020.
Gužva među demokratama
Prva televizijska debata pretendenata na predsedničku nominaciju demokrata za manje poznate kandidate biće prilika da se predstave na nacionalnom nivou, dok će oni poznatiji morati da brane svoje ranije kontroverzne politike ili delove svoje prošlosti, ocenjuje televizija NBC njuz (NBC News) koja organizuje debatu.
Zbog velikog broja kandidata, odlučeno je da se debata podeli na dva dela – po deset njih će raspravljati u sredu i četvrtak, ali i pored toga neće imati puno vremena, ukazuje NBC. Svaki kandidat će imati 60 sekundi da odgovor na pitanje i 30 sekundi da odgovori na potpitanje.
Prve večeri će nastupiti senatori Kori Buker (Cory Booker), Elizabet Voren (Elizabeth Warren) i Ejmi Klobušar (Amy Klobuchar), zatim članovi Predstavničkog doma Tim Rajan (Ryan) i Tulsi Gabard (Gabbard), bivši članovi Predstavničkog doma Beto O'Rurk (O’Rourke) i Džon Dilejni (John Delaney), kao i gradonačelnik Njujorka Bil de Blazio (Bill de Blasio), bivši ministar za stanovanje Hulijan Kastro (Julian Castro) i guverner Vašingtona Džej Inzli (Jay Inslee)
U četvrtak će na binu izaći bivši potpredsednik Džo Bajden (Joe Biden), senatori Berni Sanders (Bernie Sanders), Kamala Haris (Harris), Kirsten Džilibrand (Gillibrand) i Majkl Benet (Michael Bennet), te gradonačelnik mesta Saut Bent Pit Butidžidž (Pete Buttigieg), član Predstavničkog doma Erik Svalvel (Eric Swalwell), bivši guverner Kolorada Džon Hikenluper (John Hickenlooper), preduzetnik Endru Jang (Andrew Yang) i književnica Marijen Vilijamson (Marianne Williamson).
Nekoliko pretendenata neće učestovati ove nedelje u debati jer nisu ispunili kriterijume – makar jedan odsto podrške u tri zasebne relevantne ankete ili prikupljanje novca od najmanje 65.000 različitih donatora.
Prema sajtu Rilklirpolitiks (RealClearPoklitics), koji sakuplja rezultate anketa i računa njihov prosek, Bajden vodi s oko 32 odsto podrške glasača demokrata. Slede Sanders sa 16 odsto, Voren sa 14, Haris i Butidžidž sa sedam, pa O'Rurk sa 3,3, Buker sa dva i Jang i Klobašar s oko jedan odsto podrške. Ostali imaju manje od jedan odsto.
Senatorka Voren je, prema opštim ocenama, loše prošla na žrebu koji je odredio učešće u debati, pošto neće imati priliku da se suoči s najvećim rivalima Bajdenom i Sandersom, ukazuje portal Hil (The Hill). Ipak, kako ističe Hil, to bi mogla biti i prilika za Voren pošto će više moći da koristi vreme za svoj detaljan politički program, koji je već dobio pohvale i inspirisao jedan od njenih slogana "Voren ima plan za to".
Svi na Bajdena
Džo Bajden ulazi u prvu debatu kao favorit, ali i kao glavna meta rivala koji će se verovatno fokusirati na njegove poslednje sporne izjave, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Bivši potpredsednik treći put je u kampanji u nastojanju da osvoji Belu kuću, mada je sada prvi put favorit i najiskusniji učesnik debata – 76-godišnjak je učestvovao u najmanje 16 debata kao predsednički ili potpredsednički kandidat, ali, kako piše njujorški list, nikada nije toliko bio podložan napadima više protivnika.
Bajden je svoju pažnju dosad fokusirao na Trampa, s upozorenjima da bi aktuelni predsednik mogao uništiti zemlju ako budu izabran za drugi mandat. Postavlja se pitanje, međutim, da li će Bajden moći da potroši većinu vremena u debati napadajući Trampa ili će morati da brani svoju istoriju tokom četiri decenije u politici, ukazuje Volstrit džurnal.
Sada će se Bajden verovatno suočiti s pitanjima o nedavnoj izjavi da je u Senatu nekada sarađivao s dvojicom segregacionista, što je opisao kao uljudnost u to vreme. Njegovi rivali bi ga takođe mogli napasti zbog skorašnja podrške – pre nego što je promenio poziciju – zabrani federalnog finansiranja za neke usluge abortusa. Obe epizode, ističe list, već su izazvale oštru reakciju rivala.
Ključno pitanje – protiv Trampa ili protiv rivala
Najvažniji događaj rane predsedničke kampanje poslužiće kao mikrokosmos širih pitanja, a pre svega da li kandidati treba agresivnije da se međusobno napadaju ili da se fokusiraju na predsednika Trampa, ocenjuje agencija Asošiejtid pres (The Associated Press).
Drugo važno pitanje je, ističe AP, tenzija između dva krila Demokratske partije. Jedno traži odvažno delovanje po pitanju zdravstvene zaštite i klimatskih promena sa zahtevom da se pokrene postupak za opoziv Trampa, dok drugo traži pragmatični pristup s istom politikom, ali i za saradnju s republikancima.
Dok bi sukob između dva krila i kandidata mogao da eskalira, poznatiji demokratski kandidati priznaju da bi preterano agresivan stav mogao negativno da se odrazi, a takođe je nejasno, ukazuje AP, ko bi imao koristi ako bi Bajden ili neki drugi kandidat s vrha pali nekoliko meseci pre nego što počnu prva glasanja.
Ipak, manje poznati kandidati ne mogu da si priušte uzdržanost u debati koja je njihova prva priliku da iznesu svoje stavove u udarnom televizijskom terminu. AP ocenjuje da i kandidati iz sredine u anketama moraju naći način da budu primećeni, ali da ne izgledaju preterano agresivni, što mnogim kandidatima nameće dilemu imajući u vidu da demokratski glasači žele kandidata koji je dovoljno snažan da pobedi Trampa.
Mada su nepisana pravila dosad sprečavala da demokratsko predsedničko nadmetanje preraste u sveopšti rat, ta pravila će biti na probi u sredu i četvrtak. Ipak, ocenjuje AP, ne očekuje se eskalacija koja bi demokrate odvela na nivo republikanske predsedničke debate 2016. koja je bila ispunjena ličnim napadima koji su definisali pristup Republikanske partije u doba Trampa.
Strah od krvavog obračuna
S druge strane, među liderima Demokratske partije postoji bojazan da će se debata pretvoriti u horor šou, piše portal Politiko (Politico), dodajući da će se milioni Amerikanaca ove nedelje prvi put susresti s nizom demokrata koji pokušavaju da pobede Trampa, što je upravo strah vrha stranke.
Dvadesetak izabranih funkcionera demokrata, stranačkih šefova, lidera sindikata i operativaca u izjavama za Politiko otkrilo je strah da će se debata izobličiti u dvovečernju tuču. S polarizujućom kampanjom iz 2016. još u sećanju demokrata i sa sadašnjim kandidatima koji počinju da se kače međusobno, postoji zabrinutost da će glasači imati utisak svadljive, uskogrude opozicione partije.
Nekoliko je razloga zbog kojih kandidati mogu pojačati napade u sredu i četvrtak, piše Politiko. Pre svega Bajdenovi rivali sve više pokazuju spremnost da ga napadnu. Takođe prva debata dolazi u vreme kada je niz kandidata jedva primetan u anketama i očajno žele svoj veliki trenutak.
Početak kampanje može pasti u zaborav kada izbori krenu sledeće godine. I republikanci su na stranačkim izborima 2016. imali svoj cirkuski spektakl, a Tramp je ipak uspeo da dobije Belu kuću. Ipak, izgledi za suočavanje s aktuelnim predsednikom posle višemesečnog demokratskog krvoprolića i dalje brinu mnoge u partiji. Politiko ukazuje da kampanja iz 2016. i dalje utiče na brige demokrata o teškoj bitki 2020, pošto brinu da bi stranački izbori mogli iznedriti oštećenog kandidata i podeljenu partiju, pri čemu bi ovonedeljna debata mogla pokrenuti upravo takvu vrstu trke.
Debata možda i nije toliko važna
Dok se gledaoci pripremaju za obračun u stilu američkih rvača, stranačke debate obično iznevere očekivanja, ocenjuje u Vašington postu (The Washington Post) analitičar podataka i politički kolumnista Dejvid Bajler (David Byler), dodajući da nekoliko sati posle, gledaoci i novinari obično mogu zapamtiti nekoliko interesantnih komentara, koji se brzo zaborave kada dođe sledeći ciklus vesti.
Mada prosečna stranačka debata obično ne menja mnogo dinamiku unutarpartijskih nadmetanja, u početnoj fazi kampanje, debate ipak mogu napraviti medijski narativ koji autsajderima može doneti privremeni skok, kao i dalji uspon ili pad favorita. Medijski narativi još nisu određeni i glasači nisu upoznati sa svim kandidatima, i zato je debata savršena šansa za nekoliko kandidata da makar privremeno promene svoj status, objašnjava Bajler.
Kod demokrata je sada specifična situacija pošto ima dosta kvalitetnih kandidata koji čekaju sa strane. Kastro, Benet, Džilibrend i Klobušar imaju profile da budu ozbiljni kandidati ali su na oko jedan odsto podrške. Prosečni glasač ne zna mnogo o njima i lako je zamisliti da bi neki kvalitetni kandidati mogli da dobiju rast podrške posle dobrog nastupa, ukazuje kolumnista Vašington posta.
Zasad Bajden ima najviše medijske pažnje. Iako su u poslednje vreme mediji skoncentrisani na njegove kontroverzne izjave, on vodi u anketama i glasači više čuju o njemu nego o drugima. Ali ako debata promeni fokus medija na drugog kandidata, ističe Bajler, ta osoba bi mogla ukrasti pažnju od Bajdena.
Prošli izborni ciklusi ukazuju da se posle dobrog nastupa na debatama nekih kandidata i rasta podrške, oni brzo vraćaju na pređašnje stanje, piše Bajler i dodaje da su, prema podacima s poslednja dva izborna ciklusa, prosečno kandidati posle debata promenili svoje rezultate u anketama za 1,4 odsto. Mada su televizijske debate prvi veliki događaj u kampanji na koji će glasači obratiti pažnju i nešto naučiti, Bajler ipak zaključuje da debata neće potpuno promeniti strukturu trke, ako je istorija neki vodič, što je, kako dodaje, pod znakom pitanja.