Cveće i sveće za Zorana Đinđića. Porodica, prijatelji i poštovaoci odali su poštu ubijenom premijeru Srbije Zoranu Đinđiću ispred zgrade Vlade, na mestu gde je pre 13 godina ubijen i u Aleji velikana na Novom groblju, gde je sahranjen.
I posle trinaest godina sećanja građana na ubijenog premijera su vrlo jaka.
"Sećam ga se kao pozitivno plahovitog, kao čoveka koji je trčao isred svih, kao, ispostaviće se, jelen pred lovcima. Mnogo je toga hteo, sve je samo načeo, nažalost", ispričao nam je Beograđanin Živojin Karapešić.
"Mislim da je značio ovoj zemlji zaista, da je značio svima. Ono što je usadio u neke mlade ljude, nadam se da će dati valjanoga ploda", dodaje Karapešić.
Nastavljači Đinđićeve ideje i ove godine poštu su odali u odvojenim kolonama. U Aleji velikana na Novom groblju, uz suprugu i sina Zorana Đinđića i brojne građane, cveće je položilo i rukovodstvo Đinđićeve Demokratske stranke.
Lider demokrata Bojan Pajtić rekao je da je Đinđić posvetio život modernoj Srbiji.
"Malo je onoga što je ostalo od demokratskih vrednosti za koje se borio i zalagao pokojni Zoran. U ova dva dana vidimo proces restauracije istorije, proces prekomponovanja istorije gde se Zoran ponovo proglašava kriminalcem a Slobodan Milošević herojem. I to je tužna i tragična sudbina Srbije 2016. godine", rekao je Pajtić.
Već tradicionalnu "Šetnju za Zorana", koju organizuje Liberalno-demokratska partija, ove godina uz Čedomira Jovanovića predvodio je i Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke.
"Više ne znam da li u 12. martu više žalimo Zorana ili u njemu tražimo motivaciju za ono što on nije uspeo da uradi a mi, trinaest godina posle njega, još uvek pokušavamo", istakao je Jovanović.
Tadić smatra da treba "učiniti napor da se ovaj dan ne pretvori u komemoraciju nego podršku životu".
"Čitava Zoranova ideja i filozofija jeste bila borba za život", poručio je Tadić, nakon što je sa Jovanovićem položio cveće u dvorištu Vlade.
Ubrzo posle njih venac su položili i članovi vlade ubijenog premijera. Zoran Živković, koji je preuzeo dužnost predsednika Vlade posle Đinđićevog ubistva, rekao je da je njegova smrt nenadoknadiv gubitak za Srbiju.
Vence na spomen-ploču u sedištu vlade položili su i članovi Vlade Srbije, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem.
Među brojnih građanima, učesnicima "Šetnje za Zorana" bio je i naš sagovornik Živojin Karapešić. Dok sa njim razgovaramo u dvorištu Vlade, kaže nam da su mu emocije, na današnji dan, pomešane.
"Svakoga mora da bude sramota događaja koji je njega odneo sa ovoga sveta. Dakle, da bih na neki način tu sramotu umanjio, barem u razmerama vlastite mi ličnosti, ja dolazim svake godine samo da se poklonim mestu na kojem je poslednji put viđen živ", ispričao nam je suznih očiju Karapešić.
(RSE/Foto: Vesna Anđić)
Beograd: Trinaesta godišnjica od ubistva Đinđića
Politička pozadina ubistva neotkrivena
Zoran Đinđić ubijen je ispred zgrade Vlade Srbije 12. marta 2003. godine. Zbog organizovanja ubistva premijera na 40 godina zatvora osuđen je Milorad Ulemek, bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Državne bezbednosti, takozvanih Crvenih beretki. Na istu kaznu osuđen je i Zvezdan Jovanović, neposredni izvršilac ubistva i bivši Ulemekov zamenik. Politička pozadina ubistva Đinđića još nije otkrivena.
Premijer je ubijen 12. marta 2003. oko 12.25. sati. Vlada Srbije, nekoliko časova nakon ubistva, proglasila je vanredno stanje. Kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana. Tokom vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila, u policijskoj akciji "Sablja" uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli određeno vreme u pritvoru.
Osumnjičeni kao glavni u organizovanju ubistva premijera bili su nekadašnji komandant raspuštene JSO Milorad Ulemek Legija, i pripadnici zemunskog klana Dušan Spasojević i Mile Luković. Njih dvojica ubijeni su 27. marta u pokušaju policije da ih uhapsi. U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović, kao i nekoliko članova raspuštene JSO, ali i brojni pripadnici zemunskog klana.
U avgustu 2003. podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, a suđenje je počelo 22. decembra 2003. u Okružnom sudu u Beogradu. Oni su 23. maja 2007. godine proglašeni krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
U obrazloženju presude između ostalog je navedeno i da je ubistvo Zorana Đinđića političko ubistvo upereno protiv države, u kome su učestvovali kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića.
Milorad Ulemek Legija skrivao se 14 meseci, ali se predao 2. maja 2004. godine. On je osuđen na 40 godina zatvora, koliko je dobio i izvršilac atentata Zvezdan Jovanović. Vrhovni sud potvrdio je ove presude u decembru 2008.
(Dokumentarna izložba o Đinđiću: Vesna Anđić)
Beograd: Dokumentarna izložba o Đinđiću
Vodeći evropski političar
Zoran Đinđić bio je jedan od vođa Demokratske opozicije Srbije (DOS) i petooktobarske revolucije kojom je sa vlasti zbačen režim Slobodana Miloševića. DOS je prethodno Miloševića porazio na saveznim izborima.
Bio je jedan od osnivača Demokratske stranke i predsednik Izvršnog odbora te partije. Predsednik DS-a postao je januara 1994. i čelnik stranke ostao je do ubistva.
U januaru 1997. izabran je za gradonačelnika Beograda, iz koalicije "Zajedno". Na zahtev SPO-a, tadašnjeg koalicionog partnera, smenjen je sa te dužnosti sedam meseci kasnije.
Bio je prvi nekomunistički gradonačelnik prestonice od 1945. godine. Prema oceni američkog nedeljnika "Tajm", Đinđić je bio jedan od 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma. Vlada na čijem je čelu bio formirana je 25. januara 2001. Kada je preuzimao tu dužnost poručio je da će sa novim ministrima uspostaviti demokratske temelje u Srbiji, odnosno da nova vlada želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju".
Vlada Zorana Đinđića započela je korenite socijalne i ekonomske reforme. Za vreme njegove vlasti uspostavljene su dobre relacije sa zapadnim zemljama, među kojima i sa Sjedinjenim Američkim državama. Đinđićeva vlada zalagala se za saradnju sa Haškim tribunalom, a tokom njenog mandata uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima i Slobodan Milošević.
Sjećanje na Zorana Đinđića
Student Jirgena Habermasa
Zoran Đinđić rođen je 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je primećen među mladim disidentima. Osnovne studije završio je brzo, za tri i po godine, a doktorirao je 1979. na Univerzitetu u Konstancu, u Nemačkoj. Mentor mu je bio jedan od najistaknutijih filozofa druge polovine 20. veka Jirgen Habermas. Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime je započeo svoju političku karijeru.
Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji. Autor je mnogih naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije, te prevodilac više filozofskih dela. Aktivno se bavio i političkom publicistikom.
Zoran Đinđić sahranjen je 15. marta 2003. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. U pogrebnoj povorci bilo je više stotina hiljada građana. Među njima je bilo i 70 stranih državnih delegacija.
