Pre tačno trideset godina, pogođen hicima Marka Dejvida Čepmena, pred svojim stanom u Njujorku ubijen je Džon Lenon, jedna od najznačajnijih muzička ikona dvadesetog veka.
Legendarni pevač, kompozitor i gitarista slavnih Bitlsa, koji je u tandemu sa Polom Mekartnijem možda najviše uticao na razvoj moderne muzike, ostaće upamćen i kao beskompromisni borac za ljudska prava i simbol antiratnog pokreta. Posvećeno mu je
bezbroj filmova, knjiga i biografija i predstavlja simbol jedne epohe.
Trideset godina nakon tragičnog događaja, na mestu ubistva u Njujorku i rodnom Liverpulu, hiljade obožavalaca je paljenjem sveća odalo poštu nezaboravnom velikanu.
Stvaralaštvo Džona Lenona i legendarnih Bitlsa ostavilo je duboke tragove i na našem podneblju.
Inicijativa za Lenonovu ulicu u Beogradu
Za mnoge ovdašnje muzičare bio je to prozor u novi svet i inspiracija koja ih ni danas ne napušta.
Znak "Imagine" u njujorškom Central parku u sećanje na Džona Lenona
“Prvi koji nas je, tih šezdesetih, upoznao sa Bitlsima bio je izvesni Vlaja Bitls. Sećam se, jednom dok smo šetali beogradskom štraftom, nailazi Vlaja i pita: Jeste li čuli Bitlse? Ne, koje Bitlse? Niste čuli za Bitlse?!? Slušajte ih večeras na Radio Luksemburgu! To je čudo! To postaje nešto strašno! I mi to veče upalimo radio i shvatimo da je to stvarno nešto novo što se dešava, potpuno drukčije od Šedouza, Harikena…, od svega što je pre toga postojalo”, rekao je Zoran Simjanović, frontmen Elipsi.
“Meni lično su Bitlsi veoma značili kao pojava, a Lenon mi je bio nekako najdraži. Pa bio je šef grupe. Na neki način to je odredilo je moj životni put, jer ja nisam, za razliku od većine drugih ljudi, maštao da budem pilot, doktor, ili bilo šta drugo. Ja sam zahvaljujući Bitlsima i Džon Lenonu želeo uvek da budem ovo što sam napravio i što sam uradio. Da sviram, pevam i zabavljam ljude”, kaže muzičar Dejan Cukić.
Tridesetogodišnjicu Lenononove smrti obeležavaju i učenici Pete beogradske gimnazije, uz prisustvo brojnih značajnih imena domaćeg rokenrola.
Kako kaže inicijator ovog događaja, profesor Rastko Jeftović, sa ovog mesta krenuće i zahtev da jedna beogradska ulica dobije Lenonovo ime.
“Mi smo svi svedoci toga da je, u prethodne dve decenije, sve ono što pripada i identifikuje se kao rokenrol generacija bilo ugroženo nekim nametnutim sistemom vrednosti. Tako da možemo slobodno reći da je polarizovanje ljudi, ne samo muzičko polarizovanje, već i ideološko polarizovanje. Trideset godina pucnja u rokenrol zapravo predstavlja, na neki način, početak kraja onog vremena i onog modela koji smo imali u tim godinama”, ocenio je Jeftović.
Tri dana prije nego što je ubijen John Lennon je u intervjuu američkom muzičkom časopisu Rolling Stone novinaru Jonathanu Cottu rekao da ne razumije obožavaoce i kritičare koje interesuju samo "mrtvi heroji".
"Njih interesuje samo stvaranje iluzije - to je kao obožavanje idola. Oni ljude vole samo kada su u usponu. Ja ne mogu opet da budem u usponu," rekao je Lennon.
"Oni žele mrtve heroje, kao što su Sid Vicious i Jeams Dean. Mene ne interesuje to da budem ****** mrtvi heroj," rekao je Lennon.
Lennon je kazao i da "ne tvrdi da je božanstvo".
"Nikada nisam rekao da nisam ogriješio dušu. Nikada nisam tvrdio da imam sve odgovore na život. Jedino što sam radio je da napišem pjesmu i pokušam odgovoriti na neka pitanja što je iskrenije moguće... Ali još uvijek vjerujem u mir, ljubav i razumijevanje," izjavio je Lennon.
Web stranica Rolling Stonea, 8, decembar 2010.
U intervjuu je govorio i o nastojanjima da bude dobar otac mlađem sinu Seanu Lennonu i jakim vezama za svojom drugom ženom i umjetničkom partnericom Yoko Ono.
"Ja sam odabrao dvoje ljudi sa kojima sam radio: Paul McCartney i Yoko Ono. To nije loš izbor," rekao je Lennon.
*****
Tekst o Lennonovom posljednjem intervjuu možete u cjelosti pročitati OVDJE.
Legendarni pevač, kompozitor i gitarista slavnih Bitlsa, koji je u tandemu sa Polom Mekartnijem možda najviše uticao na razvoj moderne muzike, ostaće upamćen i kao beskompromisni borac za ljudska prava i simbol antiratnog pokreta. Posvećeno mu je
bezbroj filmova, knjiga i biografija i predstavlja simbol jedne epohe.
Trideset godina nakon tragičnog događaja, na mestu ubistva u Njujorku i rodnom Liverpulu, hiljade obožavalaca je paljenjem sveća odalo poštu nezaboravnom velikanu.
Stvaralaštvo Džona Lenona i legendarnih Bitlsa ostavilo je duboke tragove i na našem podneblju.
Inicijativa za Lenonovu ulicu u Beogradu
Za mnoge ovdašnje muzičare bio je to prozor u novi svet i inspiracija koja ih ni danas ne napušta.
“Prvi koji nas je, tih šezdesetih, upoznao sa Bitlsima bio je izvesni Vlaja Bitls. Sećam se, jednom dok smo šetali beogradskom štraftom, nailazi Vlaja i pita: Jeste li čuli Bitlse? Ne, koje Bitlse? Niste čuli za Bitlse?!? Slušajte ih večeras na Radio Luksemburgu! To je čudo! To postaje nešto strašno! I mi to veče upalimo radio i shvatimo da je to stvarno nešto novo što se dešava, potpuno drukčije od Šedouza, Harikena…, od svega što je pre toga postojalo”, rekao je Zoran Simjanović, frontmen Elipsi.
“Meni lično su Bitlsi veoma značili kao pojava, a Lenon mi je bio nekako najdraži. Pa bio je šef grupe. Na neki način to je odredilo je moj životni put, jer ja nisam, za razliku od većine drugih ljudi, maštao da budem pilot, doktor, ili bilo šta drugo. Ja sam zahvaljujući Bitlsima i Džon Lenonu želeo uvek da budem ovo što sam napravio i što sam uradio. Da sviram, pevam i zabavljam ljude”, kaže muzičar Dejan Cukić.
Tridesetogodišnjicu Lenononove smrti obeležavaju i učenici Pete beogradske gimnazije, uz prisustvo brojnih značajnih imena domaćeg rokenrola.
Kako kaže inicijator ovog događaja, profesor Rastko Jeftović, sa ovog mesta krenuće i zahtev da jedna beogradska ulica dobije Lenonovo ime.
“Mi smo svi svedoci toga da je, u prethodne dve decenije, sve ono što pripada i identifikuje se kao rokenrol generacija bilo ugroženo nekim nametnutim sistemom vrednosti. Tako da možemo slobodno reći da je polarizovanje ljudi, ne samo muzičko polarizovanje, već i ideološko polarizovanje. Trideset godina pucnja u rokenrol zapravo predstavlja, na neki način, početak kraja onog vremena i onog modela koji smo imali u tim godinama”, ocenio je Jeftović.
Rolling Stone: Lennonov posljednji intervju na godišnjicu smrti
Rolling Stone: Lennonov posljednji intervju na godišnjicu smrtiTri dana prije nego što je ubijen John Lennon je u intervjuu američkom muzičkom časopisu Rolling Stone novinaru Jonathanu Cottu rekao da ne razumije obožavaoce i kritičare koje interesuju samo "mrtvi heroji".
"Njih interesuje samo stvaranje iluzije - to je kao obožavanje idola. Oni ljude vole samo kada su u usponu. Ja ne mogu opet da budem u usponu," rekao je Lennon.
"Oni žele mrtve heroje, kao što su Sid Vicious i Jeams Dean. Mene ne interesuje to da budem ****** mrtvi heroj," rekao je Lennon.
Lennon je kazao i da "ne tvrdi da je božanstvo".
"Nikada nisam rekao da nisam ogriješio dušu. Nikada nisam tvrdio da imam sve odgovore na život. Jedino što sam radio je da napišem pjesmu i pokušam odgovoriti na neka pitanja što je iskrenije moguće... Ali još uvijek vjerujem u mir, ljubav i razumijevanje," izjavio je Lennon.
U intervjuu je govorio i o nastojanjima da bude dobar otac mlađem sinu Seanu Lennonu i jakim vezama za svojom drugom ženom i umjetničkom partnericom Yoko Ono.
"Ja sam odabrao dvoje ljudi sa kojima sam radio: Paul McCartney i Yoko Ono. To nije loš izbor," rekao je Lennon.
*****
Tekst o Lennonovom posljednjem intervjuu možete u cjelosti pročitati OVDJE.
