Osumnjičenim krijumčarima, privedenim u akciji MUP-a Srbije i policije Bosne i Hercegovine, određeno je zadržavanje do 48 sati.
Kriminolog Zlatko Nikolić iz Instituta za sociološka i kriminološka istraživanja, kaže za RSE, da ja svako hapšenje ljudi osumnjičenih za trgovinu i krijumčarenje ljudi važno, posebno ako se ima u vidu da je to međunarodni, a ne problem samo jedne zemlje:
“Važno je da je saradnja između policija regiona dala rezultate, jer bez toga, svaka policija pojedinačno neće imati ni približno iste rezultate. I EUROPOL i INTERPOL i sve druge regionalne i bilateralne veze je ono što treba razvijati i unapređivati i što su, na kraju, svi shvatili – to je dobro.”
Ivica Dačić istakao je da su uhapšene 24 osobe turske i albanske nacionalnosti:
“Uhapšen je veliki broj ljudi iz te kriminalne grupe na čijem je čelu bio Sulejmani Dželal iz Preševa, a najmanje 60 albanskih državljana je ilegalno prebačeno na teritoriju zapadne Evrope.”
U srbijanskoj policiji ističu da je reč o jednoj od najorganizovanijih kriminalnih grupa na području Balkana koja je do sada na teritoriju Evropske unije prokrijumčarila više od 60 albanskih državljana i pri tom zaradila od 200.000 do 300.000 evra.
Oni su uspostavili krijumčarsku rutu, koja po policijskim saznanjima izgleda ovako: Albanija (Kukes) - Prizren - Gnjilane - Končulj, Bujanovac - Vranje - Beograd (Bubanj Potok) - Bogatić (Šabac) - Badovinci (Šabac) - Gradačac (BiH) - Županja (Hrvatska) - Maribor, Ptuj (Slovenija) i poslednja destinacija na toj trasi je Trst (Italija).
Sa druge strane, predstavnici nevladinih organizacija kažu da se mora praviti razlika između onih koji trguju i onih koji krijumčare ljude.
Ivana Radović iz Antitrfiking centra Astra, kaže za RSE, da je izvesnije da su se u ovom slučaju, uhapšene osobe pre bavile krijumčarenjem ljudi,a ne njihovom trgovinom:
“Radi se o razbijanju lanca krijumčara ljudi i vrlo često dolazi do zabune i u medijima i javnosti, a ponekad i u stručnoj javnosti, kada se govori o ova dva pojma. Kod krijumčarenja ljudi vi imate osobe koje na ilegalan način žele da dođu na teritoriju druge zemlje i za to plaćaju nekome,a kod trgovine ljudima nije toliko bitan momenat predaje i primanja novca, koliko se profit ostvaruje kroz eksploataciju, a to kod krijumčarenja nije slučaj. Mi smo važna krijumčarska ruta iz prostog razloga što se geografski nalazimo na takvom mestu, jer da bi se došlo do zemalja zapadne Evrope, vrlo često, najlakše i najbrže je ići preko Srbije”.
Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće, mesta na koje se sklanjaju žrtve trgovine ljudima, kaže za RSE, da je u tom skloništu do sada zbrinuto oko 280 žrtava seksualne eksploatacije. Ona ističe da se poslednjih godina broj i struktura žrtava menja:
“Od 2004. godine, taj broj žrtava trgovine ljudima, ne samo da opada već se i “slika” menja. Mi smo do 2004. godine imali samo strankinje koje su bile žrtve trgovine ljudima, međutim, od 2004. godine to su uglavnom naše devojke. Važno je reći da devojke koje su boravile kod nas u skloništu, znale su iste ljude na raznim mestima i u različitim državama, znači, isti ljudi su krijumčari i trgovci i koji, hteli mi to ili ne, dobro sarađuju kada je u pitanju trgovina ljudima, kao i kada je u pitanju trgovina drogom ili bilo koji drugi oblik organizovanog kriminala.”
Zlatko Nikolić naglašava da se u efikasnoj borbi protiv krijumčara i trgovaca ljudima, ne može računati samo na policiju:
“Ovde bi moralo i civilno društvo da se uključi, mislim tu prvenstveno na nevladin sektor, zato što je ovo osim kriminalnog biznisa i problem morala ljudi koji tu žive.”
Uprkos svim izazovima sa kojima se suočava srbijansko tranzicijsko društvo, pomaci u ovoj oblasti ipak su, vidljivi, kaže Vesna Stanojević:
“Kada pričamo o trgovini i krijumčarenju ljudi, videćemo da i policija, nevladine organizacije i razne državne institucije su uključene u ovaj problem, koji, kako sada stvari stoje, nije dobar prostor za one koji i dalje nameravaju time da se bave, međutim, oni će se i dalje time baviti jer je motiv ogroman novac. Ipak, sa duge strane, mislim da država puno čini da se to smanji.”
Kriminolog Zlatko Nikolić iz Instituta za sociološka i kriminološka istraživanja, kaže za RSE, da ja svako hapšenje ljudi osumnjičenih za trgovinu i krijumčarenje ljudi važno, posebno ako se ima u vidu da je to međunarodni, a ne problem samo jedne zemlje:
“Važno je da je saradnja između policija regiona dala rezultate, jer bez toga, svaka policija pojedinačno neće imati ni približno iste rezultate. I EUROPOL i INTERPOL i sve druge regionalne i bilateralne veze je ono što treba razvijati i unapređivati i što su, na kraju, svi shvatili – to je dobro.”
Ivica Dačić istakao je da su uhapšene 24 osobe turske i albanske nacionalnosti:
“Uhapšen je veliki broj ljudi iz te kriminalne grupe na čijem je čelu bio Sulejmani Dželal iz Preševa, a najmanje 60 albanskih državljana je ilegalno prebačeno na teritoriju zapadne Evrope.”
U srbijanskoj policiji ističu da je reč o jednoj od najorganizovanijih kriminalnih grupa na području Balkana koja je do sada na teritoriju Evropske unije prokrijumčarila više od 60 albanskih državljana i pri tom zaradila od 200.000 do 300.000 evra.
Oni su uspostavili krijumčarsku rutu, koja po policijskim saznanjima izgleda ovako: Albanija (Kukes) - Prizren - Gnjilane - Končulj, Bujanovac - Vranje - Beograd (Bubanj Potok) - Bogatić (Šabac) - Badovinci (Šabac) - Gradačac (BiH) - Županja (Hrvatska) - Maribor, Ptuj (Slovenija) i poslednja destinacija na toj trasi je Trst (Italija).
Sa druge strane, predstavnici nevladinih organizacija kažu da se mora praviti razlika između onih koji trguju i onih koji krijumčare ljude.
Ivana Radović iz Antitrfiking centra Astra, kaže za RSE, da je izvesnije da su se u ovom slučaju, uhapšene osobe pre bavile krijumčarenjem ljudi,a ne njihovom trgovinom:
“Radi se o razbijanju lanca krijumčara ljudi i vrlo često dolazi do zabune i u medijima i javnosti, a ponekad i u stručnoj javnosti, kada se govori o ova dva pojma. Kod krijumčarenja ljudi vi imate osobe koje na ilegalan način žele da dođu na teritoriju druge zemlje i za to plaćaju nekome,a kod trgovine ljudima nije toliko bitan momenat predaje i primanja novca, koliko se profit ostvaruje kroz eksploataciju, a to kod krijumčarenja nije slučaj. Mi smo važna krijumčarska ruta iz prostog razloga što se geografski nalazimo na takvom mestu, jer da bi se došlo do zemalja zapadne Evrope, vrlo često, najlakše i najbrže je ići preko Srbije”.
Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće, mesta na koje se sklanjaju žrtve trgovine ljudima, kaže za RSE, da je u tom skloništu do sada zbrinuto oko 280 žrtava seksualne eksploatacije. Ona ističe da se poslednjih godina broj i struktura žrtava menja:
“Od 2004. godine, taj broj žrtava trgovine ljudima, ne samo da opada već se i “slika” menja. Mi smo do 2004. godine imali samo strankinje koje su bile žrtve trgovine ljudima, međutim, od 2004. godine to su uglavnom naše devojke. Važno je reći da devojke koje su boravile kod nas u skloništu, znale su iste ljude na raznim mestima i u različitim državama, znači, isti ljudi su krijumčari i trgovci i koji, hteli mi to ili ne, dobro sarađuju kada je u pitanju trgovina ljudima, kao i kada je u pitanju trgovina drogom ili bilo koji drugi oblik organizovanog kriminala.”
Zlatko Nikolić naglašava da se u efikasnoj borbi protiv krijumčara i trgovaca ljudima, ne može računati samo na policiju:
“Ovde bi moralo i civilno društvo da se uključi, mislim tu prvenstveno na nevladin sektor, zato što je ovo osim kriminalnog biznisa i problem morala ljudi koji tu žive.”
Uprkos svim izazovima sa kojima se suočava srbijansko tranzicijsko društvo, pomaci u ovoj oblasti ipak su, vidljivi, kaže Vesna Stanojević:
“Kada pričamo o trgovini i krijumčarenju ljudi, videćemo da i policija, nevladine organizacije i razne državne institucije su uključene u ovaj problem, koji, kako sada stvari stoje, nije dobar prostor za one koji i dalje nameravaju time da se bave, međutim, oni će se i dalje time baviti jer je motiv ogroman novac. Ipak, sa duge strane, mislim da država puno čini da se to smanji.”
