Vlada Kosova optužila je Srbiju zbog destruktivnosti u pronalaženju istine o počinjenim zločinima nad Albancima tokom rata na Kosovu. Dokaz tome je i ponovno iskopavanje u Raškoj, za šta srpska strana traži 300.000 eura kako bi otpočela radove. Priština, međutim, zahteva konkretan plan delovanja.
Sredinom decembra srpske vlasti su zajedno sa ekspertima EULEX-a iz Odeljenja za sudsku medicinu, kao i s forenzičkim ekspertima iz kosovskog Odeljenja za sudsku medicinu, tokom ispitivanja lokacije u kamenolomu Rudnica u opštini Raška otkrili posmrtne ostatke na mestu gdje se sumnja da se nalazi masovna grobnica s telima kosovskih Albanaca koji su ubijeni tokom rata na Kosovu. Tada je to mesto bilo konzervirano do naredne sudske odluke u Beogradu.
I pored najava iz Beograda da će se pretraga nastaviti, do toga još uvek nije došlo. Srpska strana je prethodno upoznala kosovsku delegaciju o projektu u kojem se za radove u Raškoj traži finansijsko pokriće u vrednosti od skoro 300.000 eura.
U četvrtak je u Prištini održan još jedan sastanak vladine komisije za nestala lica, na kojem je zamenica premijera Kosova Edita Tahiri saopštila da zvanična Priština ne može da se dogovori sa Beogradom oko nastavka radova, dodajući da bez konkretnog plana delovanja teško može doći do ponovnih iskopavanja:
“Odlučili smo da projekat u Raškoj bude sveobuhvatan. Nismo prihvatili pristup Srbije da se radi parcijalno; da se prvo počne istraga, a potom da se razmotri sveobuhvatno tretiranje. Tražimo da se prvo uspostavi jedan konkretan projekat oko kojeg će se složiti sve strane, i Kosovo, i Srbija, i međunarodna zajednica”, kazala je Tahiri. Ona je ponovila zahtev upućen Evropskoj uniji da se što pre imenuje specijalni izaslanik za pitanje nestalih lica.
U sredu je i premijer Kosova Hashim Thaci dao obećanje da će Vlada pitanje nestalih pokrenuti i u Briselu, a da će se od Evropskog parlamenta zatražiti da se izglasa rezolucija koja će obavezati Beograd da otvori sve dosijee o nestalim licima.
Porodice prepuštene same sebi
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije maja 2010. godine otkrilo je "potencijalnu masovnu grobnicu" na lokaciji Rudnica kod Raške na jugu Srbije u kojoj se, prema izjavama svedoka, nalazi 250 tela kosovskih Albanaca ubijenih u periodu između 1998. do 1999. godine.
Iz udruženja porodica nestalih, međutim, ne smatraju da institucije rade dovoljno na tom putu. Bajram Qerkini iz udruženja “Glas roditelja” u izjavi za RSE kaže da je pitanje nestalih politizovano i da ipak ne predstavlja prioritet:
“Da je to bio prioritet, oni bi o tome u Briselu govorili bar deset puta do sada. Međutim, oni su to možda na početku pomenuli, ali ništa nisu odlučili. Nismo apsoplutno zadovoljni, da su hteli, uradili bi nešto. Slaba je volja, slaba je politička volja da se to reši. Čini mi se da 300.000 eura baš ništa nije, ali o novcu porodice ne trebaju da znaju, ne trebaju da znaju da se zbog para ne vraćaju tela. Nas interesuje da budu više transparentni, sastanci nas ne interesuju, nego nas interesuje praktičan posao. Da se što pre vrate oni za koji se zna gde su. Žalosno je da prođe toliko vremena a da se u Raškoj ne radi. Tako misle porodice, tako mislim i ja kao član porodica”, kazao je Qerkini.
Milorad Trifunović iz Udruženja nestalih i kidnapovanih Srba na Kosovu kaže da bi ovo udruženje rado prihvatilo imenovanje specijalnog izaslanika iz EU, ali, dodaje, to bi trebao da bude neko od poverenja i oko koga bi se obe vlade složile:
“Dve vlade evo već godinama pregovaraju o raznim stvarima razrešavanja problema Kosova. Oni su, kad su počeli pregovore u Briselu, rekli da će prva tema da bude rasvetljavanje sudbine nestalih. Međutim, do dana današnjeg ništa od toga. Ni jedna ni druga vlada o tome nisu pokrenule pitanje. Mi smo totalno nezadovoljni njihovim radom. Porodice su prepuštene same sebi da se muče da se bore i na razno razne načine da dovijaju kako bi rasvetlili tu sudbinu i saznali istinu”, tvrdi Trifunović.
Na Kosovu se oko 1.700 lica vodi kao nestalo, od kojih 537 iz srpske zajednice.
Sredinom decembra srpske vlasti su zajedno sa ekspertima EULEX-a iz Odeljenja za sudsku medicinu, kao i s forenzičkim ekspertima iz kosovskog Odeljenja za sudsku medicinu, tokom ispitivanja lokacije u kamenolomu Rudnica u opštini Raška otkrili posmrtne ostatke na mestu gdje se sumnja da se nalazi masovna grobnica s telima kosovskih Albanaca koji su ubijeni tokom rata na Kosovu. Tada je to mesto bilo konzervirano do naredne sudske odluke u Beogradu.
I pored najava iz Beograda da će se pretraga nastaviti, do toga još uvek nije došlo. Srpska strana je prethodno upoznala kosovsku delegaciju o projektu u kojem se za radove u Raškoj traži finansijsko pokriće u vrednosti od skoro 300.000 eura.
U četvrtak je u Prištini održan još jedan sastanak vladine komisije za nestala lica, na kojem je zamenica premijera Kosova Edita Tahiri saopštila da zvanična Priština ne može da se dogovori sa Beogradom oko nastavka radova, dodajući da bez konkretnog plana delovanja teško može doći do ponovnih iskopavanja:
“Odlučili smo da projekat u Raškoj bude sveobuhvatan. Nismo prihvatili pristup Srbije da se radi parcijalno; da se prvo počne istraga, a potom da se razmotri sveobuhvatno tretiranje. Tražimo da se prvo uspostavi jedan konkretan projekat oko kojeg će se složiti sve strane, i Kosovo, i Srbija, i međunarodna zajednica”, kazala je Tahiri. Ona je ponovila zahtev upućen Evropskoj uniji da se što pre imenuje specijalni izaslanik za pitanje nestalih lica.
U sredu je i premijer Kosova Hashim Thaci dao obećanje da će Vlada pitanje nestalih pokrenuti i u Briselu, a da će se od Evropskog parlamenta zatražiti da se izglasa rezolucija koja će obavezati Beograd da otvori sve dosijee o nestalim licima.
Porodice prepuštene same sebi
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije maja 2010. godine otkrilo je "potencijalnu masovnu grobnicu" na lokaciji Rudnica kod Raške na jugu Srbije u kojoj se, prema izjavama svedoka, nalazi 250 tela kosovskih Albanaca ubijenih u periodu između 1998. do 1999. godine.
Iz udruženja porodica nestalih, međutim, ne smatraju da institucije rade dovoljno na tom putu. Bajram Qerkini iz udruženja “Glas roditelja” u izjavi za RSE kaže da je pitanje nestalih politizovano i da ipak ne predstavlja prioritet:
“Da je to bio prioritet, oni bi o tome u Briselu govorili bar deset puta do sada. Međutim, oni su to možda na početku pomenuli, ali ništa nisu odlučili. Nismo apsoplutno zadovoljni, da su hteli, uradili bi nešto. Slaba je volja, slaba je politička volja da se to reši. Čini mi se da 300.000 eura baš ništa nije, ali o novcu porodice ne trebaju da znaju, ne trebaju da znaju da se zbog para ne vraćaju tela. Nas interesuje da budu više transparentni, sastanci nas ne interesuju, nego nas interesuje praktičan posao. Da se što pre vrate oni za koji se zna gde su. Žalosno je da prođe toliko vremena a da se u Raškoj ne radi. Tako misle porodice, tako mislim i ja kao član porodica”, kazao je Qerkini.
Milorad Trifunović iz Udruženja nestalih i kidnapovanih Srba na Kosovu kaže da bi ovo udruženje rado prihvatilo imenovanje specijalnog izaslanika iz EU, ali, dodaje, to bi trebao da bude neko od poverenja i oko koga bi se obe vlade složile:
“Dve vlade evo već godinama pregovaraju o raznim stvarima razrešavanja problema Kosova. Oni su, kad su počeli pregovore u Briselu, rekli da će prva tema da bude rasvetljavanje sudbine nestalih. Međutim, do dana današnjeg ništa od toga. Ni jedna ni druga vlada o tome nisu pokrenule pitanje. Mi smo totalno nezadovoljni njihovim radom. Porodice su prepuštene same sebi da se muče da se bore i na razno razne načine da dovijaju kako bi rasvetlili tu sudbinu i saznali istinu”, tvrdi Trifunović.
Na Kosovu se oko 1.700 lica vodi kao nestalo, od kojih 537 iz srpske zajednice.