Parada ponosa i Ponos trans osoba, dva su događaja sa kojih će u nedelju pripadnici LGBT i trans populacije iz centra grada skrenuti pažnju na svoje zahteve i položaj u društvu. Početak skupa Ponos trans osoba zakazan je za u 11 sati u Pionirskom parku u Beogradu, a okupljanje učesnika Parade ponosa planirano je u 12 sati kod zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici, odakle će centralnim gradskim ulicama skup završiti na platou ispred Skupštine grada.
Centar Beograda je od ranog jutra preplavljen policajcima u opremi za razbijanje demonstracija, oklopnim vozilima koji obezbeđuju skupove čije održavanje je u MUP-u dobilo pozitivnu bezbednosnu procenu.
Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova, apelovao je na građane da omoguće mirno održavanje Parade ponosa. Stefanović je poručio da se nasilje prema LGBT osobama i policajcima neće tolerisati.
"Građani Srbije moraju da se odreknu nasilja, nasilje nije odgovor, ne možete reagovati ako vam se nešto ne sviđa, tako što ćete razbijati grad", rekao je Stefanović jednom beogradskom mediju .
On je naglasio da će na ulicima Beograda biti i postupajućih tužioca, koji će reagovati odmah kada uoče nasilje.
"Kao ministar šaljem upozorenje svima onima, da nećemo imati tolerancije za napad na policajce, imamo tužioce na terenu i reagovaćemo munjevito", kazao je Stefanović.
A šta kažu Beograđani?
Helena Vuković, transrodna osoba i jedna od organizatorki Trans prajda kaže za naš program da je ova manifestacija važna kako bi trans zajednica dokazala svoje postojanje.
Mi praktično u državi Srbiji postojimo, ali smo pravno nevidljivi. Ne možemo se izjašnjavati ko smo i šta smo jer nam u ličnoj karti stoji staro ime i prezime, stari pol. Ništa od toga nije moguće dok se ne izvrši hirurška korekcija pola. A od 100 odsto trans osoba, samo 20 odsto ide do kraja.
RSE: Da li je napravljen dovoljan iskorak u društvu da dođe do zakonskih izmena?
Helena Vuković: Sve zavisi od vlasti i države i garniture koja je na vlasti. Ako pratimo trendove, mnoge evropske zemlje su već donele zakone o rodnom identitetu. Mi pokušavamo malim koracima, ali puno tih malih koraka, učiniće veći pomak. Put od sedam milja počinje prvim korakom, ja mislim da je ovo dobar prvi korak. Da malo zatalasamo, da se vidi da postojimo, da iznesemo te svoje realne zahteve, koji su prvenstveno egzistencijalne prirode.
RSE: Koji su to zahtevi?
Helena Vuković: Izmena Zakona o matičnim kjnigama i ličnoj karti gde bi na početku tranzicije osoba mogla da na osnovu dobijanja dijagnoze F64 izmeni svoj pol u ličnoj karti i promeni ime u muško lili žensko. Ono što je zakonski moguće je neko neutralno ime tipa Vanja, Saša, Mia. To su neki realni problemi. Drugi zahtev je je senzibilizacija Nacionalne službe za zapošljavanje, policije, javnih službi. Mogućnost zapošljavanja, jer pazite tranzicija za ljude koji idu do kraja je od 2 do 4 godine. Treba živeti od nečega. A vi ako se pojavite na razogovoru za posao u ženskom izdanju i oni vam traže ličnu kartu i uvide da ste muško. Automatski ste neprepoznati, neozbiljno izgledate.
RSE: Kako to izgleda iz ličnog ugla?
Helena Vuković: Ja sam trenutno u penziji, ali jurim posao. Dešavalo se, pošaljem mejl i propratno pismo uz biogradiju. Navdem šta mi piše u ličnoj karti, čitav svoj bekground. Nikada ne dobijem odgovor. Plaše se ljudi, još je ovo konzervativna sredina.“
Jedan od organizatora Trans Prajda, Predrag Azdejković kaže da su se odlučili na pravljenje zasebne parade kako bi trans osobe postale vidljivije. Ove godine fokus im je na pravnoj regulativi ličnih dokumenata za trans osobe.
"Ove godine slavimo 25 godina kako LGBT aktivizam postoji u Srbiji. Za to vreme LGBT populacija je malo napredovala u svojim pravima, dok trans zajednica nije dobila ni svoju zakonsku ni bilo koju drugu zaštitu. Zato smo imali potrebu da izdvojimo Trans Prajd, da bi problemi s kojima se trans zajednica suočava, bili vidljiviji i da dobiju malo i na medijskom i na državnom fokusu, da bi se nešto tu rešilo.
Želimo da rešimo problem koji trans osobe imaju sa ličnim dokumentima. Njima u ličnim kartama piše pogrešno ime, pogrešan pol i ne postoji nikakva pravna regulativa koja će to da sredi. Tu je naročito problem tranzicije, koja traje dve do četiri godine. Vi odmah počnete da ličite na željeni pol ali u ličnoj karti vam i dalje stoji sve pogrešno. To treba da se reši i to je fokus ovog trans prajda."
Pozdravni govor na Paradi održaće "prva kuma" dramska spisateljica Biljana Srbljanović.
Goran Miletić, iz Organizacionog odbora te manifestacijerekao je da je atmosfera pred njeno održavanje bolja i opuštenija nego ranijih godina, kao i da je njen uvod, Nedelja ponosa, prošla bez ikakvih problema.
Odvojenim skupom pripadnici Trans zajednice u Pionirskom parku nastoje da pospeše svoju vidljivost u društvu.
Predrag Azdejković, jedan od organizatora ove manifestacije rekao je da je svrha da problemi trans zajednice postanu vidljiviji i izdvojeni.
S obzirom na nešto relaksiraniju atmosferu u kojoj se održava aktuelna Parada ponosa, a imajući činjenice da je prethodnih nekoliko bilo zabranjeno zbog pretnji od nereda desničara, književnika Vladimira Arsenijevića pitali smo da li je društvo postalo tolerantnije prema seksualnim manjinama?
“Ne verujem da je društvo postalo nešto tolerantnije prema seksualnim manjinama ili da se odvija nekakava suštinska promena u dušama ljudi, da kažem. Ali jeste na političkom nivou i mislim da jen to jako važno. Poruke koje se kroz medije šalju u društvo umnogome kao pto vidimo i utiču na raspoloženje tog društva. Takođe mislim da je upornost gej ljudi i LGBT zajednice urodila plodom. Ima nečeg magičnog u navicii u jednom sistemu dosade. Kada se nešto uvek iunova ponavlja na kraju će svako izgubiti volju i ostaviti tu stvar da se događa. Tek nam ostaje da vidimo kakva će se atnosfera stvoriti oko same parade. Ali nekako imam utisak da su stvari daleko opuštenije i mirnijen intonirane nego što su bile prethodnih godina.”; smatra književnik Vladimir Arsenijević.
Nešto drugačije stavove iznosi dramaturg Nenad Prokić.
“Ne mislim da je postala tolerantnija kao što ne mislim da je bilo netolerantno kao što se to činilo do pre neku godinu. Ovo je samo dokaz više trenutni politički interes diktira i javno mnenje. Ono je takvo kakvo mu se kaže da bude. Ako se nešto ptomiviše na odrešeni način javno mnejne će tako da reaguje. Sada politilki interes nalaže da budemo bolji prema sirijskim izbeglicama, nego što smo bili prema svojima ikada. Ako je to mogućno, onda je mogućno da se olabavi malo ova atnosfera oko parade. Jer to opet nekome odgovara, istom onom kome ranije nije.”
Upitan o navodima LGBT aktivista da se na tome ipak radilo čitave prethodne godine, Prokić odgovara:
“Mogli su oni da rade i 120 meseci. Od toga ne bi bilo ništa da to nije bilo promovisano na način koji sam već objasnio. Ključ je trenutno u rukama jednog čoveka , dokle njemu bude odgovaralo da LGBT populacija ima bolji status nego što je do sada imala to će tako biti. Ako vrate svoju politiku na vreme od pre 10-15 godina, onda to više neće biti tako. A novo demaskiranje je uvek maskiranje. To je tako u pozorištu bilo i nije mnogo drugačije na drugim mestima, pa tako i u vladi”, zaključuje Nenad Prokić.
Ostanite uz RSE. Tokom dana pratimo održavanje Parade ponosa i Trans prajda.