Izjava poslanika Srpske napredne stranke Vladimira Đukanovića da će Srbija biti prinuđena da krene u denacifikaciju Balkana, dio je politike izazivanja nestabilnosti u regionu predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, ocijenio je poslanik Evropskog parlamenta Tonino Picula.
“To je još jedan rukavac vučićevske politike izazivanja nestabilnosti u regionu, zbog održavanja fantazmagoričnog narativa o takozvanom srpskom svetu, koji je paravan za njegova posrtanja u unutrašnjoj politici”, kazao je Picula za Radio Slobodna Evropa.
Naime, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović je 31. jula na Twitteru napisao "Sve mi se čini da će Srbija biti prinuđena da krene u denacifikaciju Balkana. Voleo bih da grešim."
Picula navodi da je Đukanović u širem kontekstu ove priče nebitan, “ali je simptomatično za vučićevsko naslanjanje na rusku vanjsku politiku i njegov i SNS-ovski vazalski odnos prema Putinu”.
Uprkos tome što je članstvo u EU odredila kao svoj strateški cilj, Srbija je jedina zemlja kandidat za pridruživanje Evropskoj uniji (EU), pored Turske, koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu koja je počela 24. februara.
Pema riječima Picule, Vučićev režim godinama kontinuirano manevriše na novcu evropskih investitora.
“Za to je dovoljno pogledati listu vodećih zemalja po ulaganju u Srbiju, i upornoj proruskoj i učestaloj prokineskoj propagandi. Ispada da Vučić sve vrijeme na evropskom novcu čini geopolitičke usluge Rusiji, što je nastavio i nakon početka agresije na Ukrajinu”, poručio je Picula.
EU najveći investitor u Srbiji od 2016-2020.
Kako navodi, pitanje je ima li Vučić hrabrosti da u ovom trenutku zaigra do kraja na kartu Rusije “i radi vlastitog održavanja na vlasti zemlju ostaviti na vratima Unije sljedećih nekoliko decenija”.
“Sigurno je samo da Putinu, koji je precijenio svoje snage u Ukrajini, sada odgovara dodatna disperzija energije i pažnje EU i njezinih partnera.
Takve usluge Rusiji dio su jako opasne igre u kojoj će glavni gubitnici biti građani Srbije”, zaključuje Picula.
Srbija je deceniju kandidat za članstvo u EU i u tom periodu otvorila je 22 od ukupno 35 poglavlja.
