Iako većina stanovnika Srbije nije platežno sposobna da plati realnu cenu života u Srbiji, veliki broj građana Srbije praznovaće čak desetak dana i to kako pokazuje statistika sa minusom u kućnom budžetu.
Nekada je kupovina uoči novogodišnjih i božićnih praznika imala razmere prave panike. Danas je ta situacija potopuno drugačija. Beograđani sa kojima smo razgovarali na Bajlonijevoj pijaci priznaju da kupuju sve manje ali se ipak teško odriču bogate praznične trpeze.
Bez obzira na besparicu i krizu u Srbiji se tradicionalno oko nove godine ne radi desetak dana. Sociolog kulture Ratko Božović kaže za RSE da to oslikava potrebu ljudi da se na trenutak izmeste iz realnosti.
“Mislim da smo mi vrlo vešti i vrlo radosni u spajanju tih praznika. Da se praznuje što više, svejedeno što ponekad praznici postaju prazni. Naročito sa stanovišta naših očekivanja”, konstatuje Božović, navodeći da pritom najviše strada kućni budžet.
“Jer se ljudi prostiru mnogo duže nego što njihov guber dozvoljava. Onda imaju mnogo problema sa budžetom koji je poprilično postradao zbog praznika. Tako da samo ostaje pitanje neke mere koliko to možemo i koliko to ima smisla”, kaže Božović.
U državi gde svaki deseti stanovnik živi ispod granice siromaštva prostim oduzimanjem prosečne plate od potrošačke korpe dolazi se do računice da veći deo građana mora da prištedi ili da se dodatno zaduži ukoliko želi slobodnije proslaviti neki od praznika. Građani su prinuđeni da ulaze u dugove, kupijući na poček odnosno svesno ulazeći u minus.
„Nije to ništa specifično samo za Srbiju. Imate pokazatelje zaduženosti i to je 650 evra po stanovniku. I to je nešto što nije zabrinjavajuće. Pogledajte uporedne pokatatelje za druge zemlje i jednostavno ćete videti da je to smešno. Crna Gora ima mnogo veću zaduženost po stanovniku“, konstatuje ekonomista Goran Nikolić.
Kako većina stanovnika Srbije nije platežno sposobna da plati realnu cenu života u Srbiji pitamo sociologa Ratka Božovića zašto je praznovanje i slavlje i u takvim uslovima veoma izraženo.
„Ja mislim da je to pomalo odgovor na jedan prozaičan i dosadan život na jedno trajanje koje je poprilično gluvonemo i ne naročito atraktivno. Ljudi imaju potrebu da prekinu sa time i da uključe svoju emociju malo više i da prožive te dane koji su u znaku praznovanja. To je u stvari odgovor ili atak na te prethodne dana u kojima se ništa značajno, radosno nije događalo“, zaključuje socolog kulture Ratko Božović.
Nekada je kupovina uoči novogodišnjih i božićnih praznika imala razmere prave panike. Danas je ta situacija potopuno drugačija. Beograđani sa kojima smo razgovarali na Bajlonijevoj pijaci priznaju da kupuju sve manje ali se ipak teško odriču bogate praznične trpeze.
Bez obzira na besparicu i krizu u Srbiji se tradicionalno oko nove godine ne radi desetak dana. Sociolog kulture Ratko Božović kaže za RSE da to oslikava potrebu ljudi da se na trenutak izmeste iz realnosti.
“Mislim da smo mi vrlo vešti i vrlo radosni u spajanju tih praznika. Da se praznuje što više, svejedeno što ponekad praznici postaju prazni. Naročito sa stanovišta naših očekivanja”, konstatuje Božović, navodeći da pritom najviše strada kućni budžet.
“Jer se ljudi prostiru mnogo duže nego što njihov guber dozvoljava. Onda imaju mnogo problema sa budžetom koji je poprilično postradao zbog praznika. Tako da samo ostaje pitanje neke mere koliko to možemo i koliko to ima smisla”, kaže Božović.
U državi gde svaki deseti stanovnik živi ispod granice siromaštva prostim oduzimanjem prosečne plate od potrošačke korpe dolazi se do računice da veći deo građana mora da prištedi ili da se dodatno zaduži ukoliko želi slobodnije proslaviti neki od praznika. Građani su prinuđeni da ulaze u dugove, kupijući na poček odnosno svesno ulazeći u minus.
Božović: To je u stvari odgovor ili atak na te prethodne dana u kojima se ništa značajno, radosno nije događalo.
„Nije to ništa specifično samo za Srbiju. Imate pokazatelje zaduženosti i to je 650 evra po stanovniku. I to je nešto što nije zabrinjavajuće. Pogledajte uporedne pokatatelje za druge zemlje i jednostavno ćete videti da je to smešno. Crna Gora ima mnogo veću zaduženost po stanovniku“, konstatuje ekonomista Goran Nikolić.
Kako većina stanovnika Srbije nije platežno sposobna da plati realnu cenu života u Srbiji pitamo sociologa Ratka Božovića zašto je praznovanje i slavlje i u takvim uslovima veoma izraženo.
„Ja mislim da je to pomalo odgovor na jedan prozaičan i dosadan život na jedno trajanje koje je poprilično gluvonemo i ne naročito atraktivno. Ljudi imaju potrebu da prekinu sa time i da uključe svoju emociju malo više i da prožive te dane koji su u znaku praznovanja. To je u stvari odgovor ili atak na te prethodne dana u kojima se ništa značajno, radosno nije događalo“, zaključuje socolog kulture Ratko Božović.
