Statistički pokazatelji 2010. u oblasti ekonomije govore o jednoj sumornoj i teškoj godini za građane Srbije.
Broj nezaposlenih dosigao je 735 hiljada, bez plate radi više od 130 hiljada ljudi, a ispod granice siromaštva je najmanje 700 hiljada.
Sudeći po najnovijim procenama i najavama, sledeća godina neće biti ništa bolja, a za mnoge verovatno gora.
Uskoro će stići nove cene struje uvećane za 17 procenata, a ništa ne ukazuje da će rast cena ostalih dnevnih potrepština biti zaustavljen.
Očekivani novac od prodaje “Telekoma Srbija” država planira da potroši na vraćanje, već, uzetih kredita i za pokrivanje minusa u državnoj kasi.
Ekonomista Aleksandar Stevanović, iz Centra za slobodno tržište, kaže da je glavni problem što je u Srbiji, u ovom momentu, loše poslovno okruženje i što se ne isplati poslovati.
„Da biste vi nekoga privoleli da investira u Srbiju, otvara nova radna mesta - što podiže produktivnost, ne tera nas da se zadužujemo, smanjuje trgovinski deficit, omogućava da se ta ista nesrećna država finansira, mora se videti zbog čega privrednici kukaju. Oni kukaju da su državni nameti preveliki, da je regulativa prevelika, da ih država koči gotovo na svakom koraku kada neđšto žele da rade, i da postoje neke firme koje su jednakije od drugih na našem tržištu, i da postoje neke firme, tj. javna preduzeća koja potpuno izvan zakona i ponašaju se kako im se hoće“, kaže Stevanović.
Ukazujući istovemeno na nepostojanje nezavisnog sudstva i uz enormnu korupciju koja je prisutna - od najbanalnijih pozicija, zaključno sa najvišim, Stevanović konstatuje:
„Samo čovek koji je veliki avanturista ili firma sa velikom batinom može da investira u Srbiji.“
Raskid ekonomske politike i realnosti
Privrednici iz užičkog kraja, s kojima je razgovarala naša Novka Ilić, takođe, su veoma skeptični i uplašeni od onoga što ih očekuje naredne godine.
„ Voleo bih kada bih mogao da kažem da nas čeka dobra i uspešna godina, ali nemam takav osećaj. Mislim da će biti kao ova, a možda i lošija“, rekao je Ninko Tešić, direktor „Imposevala“.
„Nažalost, iduća godina je godina pred izbore i siguran sam da će ostati sve status quo, a nama – realnom sektoru, pogotovo izvoznoj privredi, to ne odgovara“, kaže Dragan Subotić, direktor sevojničke Livnice bakra.
„Misim da celokupnu srpsku privredu mogu izvući samo novi proizvodi i novi programi koji se mogu plasirati u inostranstvo“, smatra Rade Ljubojević, vlasnik Sirogojno kompani, izvoznik maline.
I situacija na Beogradskoj berzi ne ukazuje na bolje dane. Obim prometa u protekloj godini je za 46 odsto manji nego u prethodnoj.
Kako kaže analitičar Petar Spaić, rast su beležili jedino predstavnici prehrambenog i građevinskog sektora.
„Možemo izdvojiti Bambi iz Požarevca, čije su akcije gotovo udvostručile cenu u odnosu na 2009. godinu, a tu su iakcije Imleka sa 27 procenata. Dakle, na prva dva mesta imamo predstavnike prehrambene industrije. Energoprojekt holding zabeležio je rat oko 16 procenata i Napred GT, građevinsko preduzeće koje ima identičan rast. Stranci su u 2010. godini realizovali oko jedne trećine ukupnog prometa, što je niže u odnosu na prethodnu, 2009. godinu“, navodi Spaić.
Ekonomistu Aleksandra Stevanovića, protekla godina neodoljivo podseća na 1999- tu i 2000-tu, kada je – kako kaže - došlo do potpunog raskida nosilaca ekonomske politike i realnosti.
„Naravno, današnji kontekst je mnogo bolji nego tada. Bojim se da ne znam zašto se kod nas uporno glava gura u pesak i ne želi se suočiti sa problemima. Ja mislim da ovako nigde nećemo stići, ni mi kao država, a bojim se ni ljudi koji sada vode državu“, zaključuje Stevanović.
Broj nezaposlenih dosigao je 735 hiljada, bez plate radi više od 130 hiljada ljudi, a ispod granice siromaštva je najmanje 700 hiljada.
Sudeći po najnovijim procenama i najavama, sledeća godina neće biti ništa bolja, a za mnoge verovatno gora.
Uskoro će stići nove cene struje uvećane za 17 procenata, a ništa ne ukazuje da će rast cena ostalih dnevnih potrepština biti zaustavljen.
Očekivani novac od prodaje “Telekoma Srbija” država planira da potroši na vraćanje, već, uzetih kredita i za pokrivanje minusa u državnoj kasi.
Stevanović: Samo čovek koji je veliki avanturista ili firma sa velikom batinom može da investira u Srbiji.
Ekonomista Aleksandar Stevanović, iz Centra za slobodno tržište, kaže da je glavni problem što je u Srbiji, u ovom momentu, loše poslovno okruženje i što se ne isplati poslovati.
„Da biste vi nekoga privoleli da investira u Srbiju, otvara nova radna mesta - što podiže produktivnost, ne tera nas da se zadužujemo, smanjuje trgovinski deficit, omogućava da se ta ista nesrećna država finansira, mora se videti zbog čega privrednici kukaju. Oni kukaju da su državni nameti preveliki, da je regulativa prevelika, da ih država koči gotovo na svakom koraku kada neđšto žele da rade, i da postoje neke firme koje su jednakije od drugih na našem tržištu, i da postoje neke firme, tj. javna preduzeća koja potpuno izvan zakona i ponašaju se kako im se hoće“, kaže Stevanović.
Ukazujući istovemeno na nepostojanje nezavisnog sudstva i uz enormnu korupciju koja je prisutna - od najbanalnijih pozicija, zaključno sa najvišim, Stevanović konstatuje:
„Samo čovek koji je veliki avanturista ili firma sa velikom batinom može da investira u Srbiji.“
Raskid ekonomske politike i realnosti
Privrednici iz užičkog kraja, s kojima je razgovarala naša Novka Ilić, takođe, su veoma skeptični i uplašeni od onoga što ih očekuje naredne godine.
„ Voleo bih kada bih mogao da kažem da nas čeka dobra i uspešna godina, ali nemam takav osećaj. Mislim da će biti kao ova, a možda i lošija“, rekao je Ninko Tešić, direktor „Imposevala“.
„Nažalost, iduća godina je godina pred izbore i siguran sam da će ostati sve status quo, a nama – realnom sektoru, pogotovo izvoznoj privredi, to ne odgovara“, kaže Dragan Subotić, direktor sevojničke Livnice bakra.
„Misim da celokupnu srpsku privredu mogu izvući samo novi proizvodi i novi programi koji se mogu plasirati u inostranstvo“, smatra Rade Ljubojević, vlasnik Sirogojno kompani, izvoznik maline.
Vlasnik Sirogojno kompani: Celokupnu srpsku privredu mogu izvući samo novi proizvodi i novi programi koji se mogu plasirati u inostranstvo.
I situacija na Beogradskoj berzi ne ukazuje na bolje dane. Obim prometa u protekloj godini je za 46 odsto manji nego u prethodnoj.
Kako kaže analitičar Petar Spaić, rast su beležili jedino predstavnici prehrambenog i građevinskog sektora.
„Možemo izdvojiti Bambi iz Požarevca, čije su akcije gotovo udvostručile cenu u odnosu na 2009. godinu, a tu su iakcije Imleka sa 27 procenata. Dakle, na prva dva mesta imamo predstavnike prehrambene industrije. Energoprojekt holding zabeležio je rat oko 16 procenata i Napred GT, građevinsko preduzeće koje ima identičan rast. Stranci su u 2010. godini realizovali oko jedne trećine ukupnog prometa, što je niže u odnosu na prethodnu, 2009. godinu“, navodi Spaić.
Ekonomistu Aleksandra Stevanovića, protekla godina neodoljivo podseća na 1999- tu i 2000-tu, kada je – kako kaže - došlo do potpunog raskida nosilaca ekonomske politike i realnosti.
„Naravno, današnji kontekst je mnogo bolji nego tada. Bojim se da ne znam zašto se kod nas uporno glava gura u pesak i ne želi se suočiti sa problemima. Ja mislim da ovako nigde nećemo stići, ni mi kao država, a bojim se ni ljudi koji sada vode državu“, zaključuje Stevanović.
