Savet Evrope zadovoljan je reformama koje Srbija sprovodi na putu evropskih integracija, a generalni sekretar te organizacije Torbjorn Jagland najavio je u Beogradu prekid postpristupnog nadzora. Ipak, godina u kojoj Srbija najavljuje podnošenje kandidature za članstvo, biće, prema rečima domaćih zvaničnika, u znaku dugog i napornog rada.
Generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland stigao je u Srbiju sa jasnim porukama ohrabrenja na putu ka Evropskoj uniji. Dosadašnje reforme nazvao je impresivnim, uz ocenu da je Srbija sada postala izvor stabilnosti u regionu, dok to ranije nije bio slučaj:
“S obzirom na to što ste do sada uradili, Savet ministara Saveta Evrope odlučio je da ono što se zove postpristupni monitoring zameni redovonom analizom onoga što je učinjeno.”
Najavio je svu pomoć SE na daljem putu ka EU:
Božidar Đelić“Da nastavite sa reformama koje ste započeli, naročito onima u pravosuđu, i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.”
Jagland je pohvalio usvajanje Rezolucije o Srebrenici u Skupštini Srbije, ocenjujući je značajnim korakom za pomirenje u regionu, ali i naglasio da SE sa posebnom pažnjom prati sva politička i druga zbivanja u Srbiji. Beograd za kraj juna najavljuje novi izveštaj toj organizaciji, a potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić izneo je Jaglandu i očekivanja Srbije:
“Da Savet Evrope nastavi politiku poštovanja međunarodnog prava i ne prihvati bilo kakve inicijative za učlanjenje Kosova u Savet Evrope.”
Godina napornog rada
Pitanje Kosova biće vezano za sledeći korak, koji Srbija najavljuje polovinom ove godine. Uz podnošenje kandidature za članstvo, stiže i upitnik Evropske komisije, u kojem će se tražiti i odgovor o veličini teritorije i broju stanovnika zemlje kandidata. Milica Delević iz vladine kancelarije za pridruživanje ne krije da će 2010., nakon prošlogodišnjeg uspeha i ukidanja viza za građane Srbije, biti godina još napornijeg rada:
“Pokušavamo da vreme koje će početi da teče kada upitnik stigne učinimo što kraćim i da brzinom i kvalitetom odgovora pokažemo da zaslužujemo nastavak procesa evropskih integracija. Okruženje u kojem se nalazimo nije lako, ali verujem da se Srbija uspešno menja od nekoga ko je predstavljao problem u regionu do faktora koji pokušava da se afirmiše kao neko ko može da doprinese rešavanju otvorenih problema.”
Srbiji problem upitnika olakšava činjenica da nisu sve zemlje EU priznale Kosovo. Zbog toga se oko statističkih podataka, prema mišljenju Jadranke Jelinčić iz Fonda za otvoreno društvo, neće praviti veliki problem:
“Evropska unija o Srbiji govori ‘Srbija, isključujući Kosovo saglasno Rezoluciji 1244’, tako da će ona sa aspekta te definicije ceniti to kako smo mi popunili upitnik jer na mnoga pitanja nećemo moći da damo odgovor, od statističkih podataka, pa nadalje.”
Pored političkih pitanja, u koja kao prepreka na putu ka Evropi stoji i saradnja sa Haškim tribunalom, među onim najčešće spominjanim jeste stanje ljudskih i manjinskih prava, kao i reforma pravosuđa. Donošenjem novog poslovnika, Skupština Srbije znatno je ubrzala rad, te je usvojeno više od 50 posto zakona koji su usklađeni sa evropskim. Međutim, brzina u usvajanju ne poklapa se sa efikasnošću u njihovoj primeni.
Predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije Laslo Varga najavljuje da će kritike Brisela u ovoj godini biti usmerene upravo na implementaciju:
“Postoji atmosfera u kojoj nije veliki greh neprimenjivati neki zakon. Mislim da ćemo do značajnijeg napretka doći kada se ova navika promeni, i kada u Skupštini malo usporimo tempo donošenja zakona.”
Zato, umesto kampanjskog donošenja zakona, Jadranka Jelinčić predlaže proces ‘evropeizacije”:
“Kada usvojimo zakon, mi smo ga uskladili sa evropskim standardom. Kada govorim o evropeizaciji, mi smo uskladili politiku, znamo kako da je sprovedemo i ona počinje da daje rezultate. I od toga imaju korist srpski građani i pre nego što je Srbija ušla u Evropsku uniju.”
Generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland stigao je u Srbiju sa jasnim porukama ohrabrenja na putu ka Evropskoj uniji. Dosadašnje reforme nazvao je impresivnim, uz ocenu da je Srbija sada postala izvor stabilnosti u regionu, dok to ranije nije bio slučaj:
“S obzirom na to što ste do sada uradili, Savet ministara Saveta Evrope odlučio je da ono što se zove postpristupni monitoring zameni redovonom analizom onoga što je učinjeno.”
Najavio je svu pomoć SE na daljem putu ka EU:
Jagland je pohvalio usvajanje Rezolucije o Srebrenici u Skupštini Srbije, ocenjujući je značajnim korakom za pomirenje u regionu, ali i naglasio da SE sa posebnom pažnjom prati sva politička i druga zbivanja u Srbiji. Beograd za kraj juna najavljuje novi izveštaj toj organizaciji, a potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić izneo je Jaglandu i očekivanja Srbije:
“Da Savet Evrope nastavi politiku poštovanja međunarodnog prava i ne prihvati bilo kakve inicijative za učlanjenje Kosova u Savet Evrope.”
Godina napornog rada
Pitanje Kosova biće vezano za sledeći korak, koji Srbija najavljuje polovinom ove godine. Uz podnošenje kandidature za članstvo, stiže i upitnik Evropske komisije, u kojem će se tražiti i odgovor o veličini teritorije i broju stanovnika zemlje kandidata. Milica Delević iz vladine kancelarije za pridruživanje ne krije da će 2010., nakon prošlogodišnjeg uspeha i ukidanja viza za građane Srbije, biti godina još napornijeg rada:
“Pokušavamo da vreme koje će početi da teče kada upitnik stigne učinimo što kraćim i da brzinom i kvalitetom odgovora pokažemo da zaslužujemo nastavak procesa evropskih integracija. Okruženje u kojem se nalazimo nije lako, ali verujem da se Srbija uspešno menja od nekoga ko je predstavljao problem u regionu do faktora koji pokušava da se afirmiše kao neko ko može da doprinese rešavanju otvorenih problema.”
Srbiji problem upitnika olakšava činjenica da nisu sve zemlje EU priznale Kosovo. Zbog toga se oko statističkih podataka, prema mišljenju Jadranke Jelinčić iz Fonda za otvoreno društvo, neće praviti veliki problem:
“Evropska unija o Srbiji govori ‘Srbija, isključujući Kosovo saglasno Rezoluciji 1244’, tako da će ona sa aspekta te definicije ceniti to kako smo mi popunili upitnik jer na mnoga pitanja nećemo moći da damo odgovor, od statističkih podataka, pa nadalje.”
Pored političkih pitanja, u koja kao prepreka na putu ka Evropi stoji i saradnja sa Haškim tribunalom, među onim najčešće spominjanim jeste stanje ljudskih i manjinskih prava, kao i reforma pravosuđa. Donošenjem novog poslovnika, Skupština Srbije znatno je ubrzala rad, te je usvojeno više od 50 posto zakona koji su usklađeni sa evropskim. Međutim, brzina u usvajanju ne poklapa se sa efikasnošću u njihovoj primeni.
Predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije Laslo Varga najavljuje da će kritike Brisela u ovoj godini biti usmerene upravo na implementaciju:
“Postoji atmosfera u kojoj nije veliki greh neprimenjivati neki zakon. Mislim da ćemo do značajnijeg napretka doći kada se ova navika promeni, i kada u Skupštini malo usporimo tempo donošenja zakona.”
Zato, umesto kampanjskog donošenja zakona, Jadranka Jelinčić predlaže proces ‘evropeizacije”:
“Kada usvojimo zakon, mi smo ga uskladili sa evropskim standardom. Kada govorim o evropeizaciji, mi smo uskladili politiku, znamo kako da je sprovedemo i ona počinje da daje rezultate. I od toga imaju korist srpski građani i pre nego što je Srbija ušla u Evropsku uniju.”