"To što smo čuli o autonomiji Sandžaka nije shvaćeno preozbiljno, kao i mnogo puta do sada", kaže Novopazarac Aleksandar Nićiforović osvrćući se na nedavne izjave predsednika Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) Sulejmana Ugljanina koje su još jednom podgrejale atmosferu u ovom delu Srbije.
"Slažem se jedino da nacionalna struktura u državnim organima treba da se uskladi", dodaje ipak Nićiforović, jedan od retkih Novopazaraca koji je pristao da govori o ovim osetljivim političkim pitanjima u mešovito nacionalnoj sredini kakva je Sandžak.
Svemu je prethodilo saopštenje BNV u kome stoji da državni vrh Srbije, "čine srpski ekstremisti koji su bili inspiratori genocida i drugih zločina nad Bošnjacima devedesetih godina, širenjem mržnje i netolerancije na sve načine pokušava da izbaci Bošnjake iz političkog života".
U saopštenju ovog nacionalnog organa stoji da posebno zabrinjava činjenica da su Bošnjaci koji se nalaze na visokim funkcijama u Vladi i Skupštini Srbije primorani da putem medija budu ti koji će najviše osporavati bošnjačkom narodu ostvarivanje prava garantovanih Ustavom i zakonima.
BNV je na ovaj način reagovao na brojne komentare koji su usledili nakon što je predsednik ovog tela Sulejman Ugljanin tražio povlačenje srpske policije i vojske iz Sandžaka, kao i utvrđivanje datuma raspisivanja izbora za organe Sandžaka pozivajući se na nelegalni referendum o autonomiji iz 1991. godine.
"Tražimo precizan datum povlačenja srpske policije, vojske, tajnih službi, pravosudnih organa sa terirorije Sandžaka. Ovi naši zahtevi su u skladu sa odlukama Mirovne konferencije o bivšoj Jugoslaviji u Hagu, kada je i održan referendum građana Sandžaka o autonomiji. Bošnjaci u ovoj srpskoj državi predstavljaju strano telo", kazao je Ugljanin.
Kako je naveo prvi čovek BNV-a, "na teritoriji Sandžaka srpska vojska, policija, tajne službe i njihovi činovnici se ponašaju monstruozno i neprijateljski prema Bošnjacima i civilnom stanovništvu uopšte".
"Srpska policija i pravosuđe u Sandžaku su fašistički pijuni, pijuni onog dela srpskog naroda koji su u osnovi četnici i koji žele da proteraju sve što im Rusija naredi, da ovde ne ostane nijednog normalnog Bošnjaka, Albanca, Srbina i Crnogorca", rekao je Ugljanin.
On predlože da se u međuvremenu, radi saradnje Bošnjaka i Srba, u roku od tri meseca usaglasi nacionalna struktura u svim državnim organima u Sandžaku, kao i da se rasvetle svi zločini počinjeni nad Bošnjacima tokom devetedesetih godina, ali i drugim stanovništvom.
Ugljaninova lista "Za bošnjačko jedinstvo" na izborima za nacionalne savete 2014. godine osvojila je većinu u BNV sa devetnaest većnika, dok lista "Za Bošnjake, Sandžak i muftiju", bliska narodnom poslaniku i bišem muftiji Muameru Zukorliću ima šesnaest većnika.
U Zukorlićevoj listi se ograđuju od Ugljaninovih stavova, opisujući ih kao lične, te podvlače da se radi o negovom hiru i želju da bude u centru pažnje.
Šef Kluba većnika "Za Bošnjake, Sandžak i muftiju" Jahja Fehratović kaže da za Ugljanina prava Bošnjaka u Srbiji zavise od njegove trenutne pozicije u vlasti.
"Kada je Ugljanin na vlasti, odnosno kada je ministar u Vladi Srbije, onda prava Bošnjaka nisu nikada bolja i Sandžak nikada nije u boljoj poziciji. Međutim, kada nije deo vlasti tada su prava Bošnjaka ugrožena, mi smo najugroženiji narod i tada traži otcepljenje Sandžaka. Većina Bošnjaka u Sandžaku ne podržava Ugljaninove stavove, a ubeđen sam da ga ne podržavaju ni većnici sa njegove liste u ovome. Ugljanin nema pravo da u ime veća, naročito u ime naše većnićke liste, ali i ostalih Bošnjaka iznosi stavove, koji su pogubni po sve nas", smatra Fehratović.
U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Srbije smatraju da je Ugljanin ovom izjavom daleko izašao iz onoga što je zakonom propisano da rade saveti nacionalnih manjina.
Državni sekretar Ivan Bošnjak kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je njihov posao zaštita kulturnog identiteta, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma, a nikako teritorijalni integritet i politička autonomija.
"Takve izjave ne doprinose unapređenju položaja pripadnika nacionalnih manjina, niti njihovom aktivnom uključivanju u društveno-političke i integrativne procese unutar Republike Srbije. Naši građani, pripadnici nacionalnih manjina, uživaju u svim beneficijama koje se mogu dobiti prema međunarodnim konvencijama i domaćem zakonodavstvu, tako da očekujemo da se ovakvi istupi kazne politički i u skladu sa zakonima", kazao je Bošnjak.
Bošnjak ističe i da "pojačano prisustvo sveukupnog rukovodstva države u ovom delu zemlje, počev od predsednika Aleksandra Vučića do resornih ministara, pa i sama demokratska participacija stranaka nacionalnih manjina koje dolaze iz bošnjačke zajednice, govore u korist ovome".
"Dakle, prava pripadnika nacionalnih manjina i prava Bošnjaka na celoj teritoriji Srbije baštine na normalan, demokratski i na civilizovan način. Ovakve izjave idu u prilog militarizaciji i paušalne ocene, kakve pojedini politički predstavnici u današnje vreme daju, nikako ne mogu ići u prilog ovim procesima", reči su Ivana Bošnjaka.
Državni sekretar dodaje da će 2018. godine biti raspisani naredni izbori za nacionalne savete, a da pravo učešća imaju svi pripadnici manjina koji su upisani u posebne biračke spiskove.
Već ispričana priča
Jedan od retkih Novopazaraca koji je pristao da govori za RSE na ovu temu Rešid Redžović, kaže da nije zadoljan sa radom pravosuđa i policije, ali da ne podržava stavove Ugljanina.
"Kao građanin vidim da oni ne rade dobro posao, bez obzira da li su u pitanju Srbi ili Bošnjaci, mene to ne zanima. Nije mi se dopalo ono što je Ugljanin rekao, ali bih voleo da Sandžak dobije neka prava u okviru Srbije, kao što je nekada bilo u vreme Josipa Broza Tita. Mi nemamo drugu državu osim Srbije, pa putovao sam po celom svetu i nigde nema bolje nego ovde gde sam rođen", ocenjuje Rešid Redžović u izjavi za RSE.
Njegov sugrađanin Aleksandar Nićiforović smatra da na priču o autonomiji Sandžaka ne treba reagovati, jer je već ispričana.
"Ovo je vreme tolerancije, mira, suživota i napretka Bošnjaka i Srba, ali i drugih naroda koji žive na ovom prostoru u Srbiji", kaže Nićiforović.
Sulejman Ugljanin je od 2008. do 2014. godine bio ministar bez portfelja u Vladi Srbije, a u njegovoj nadležnosti je bila i Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja.
Nakon višegodišnje svađe i sukoba, Ugljanin se prošle godine zvanično pomirio sa Rasimom Ljajićem, potpredsednikom Vlade Srbije, potpisivanjem Deklaracije o strateškom partnerstvu između njihovih stranaka, od kada su zajedno na vlasti u tri sandžačke opštine: Novi Pazar, Tutin i Sjenica.
Facebook Forum