Tenzije u dugogodišnjem sporu Kaira i Adis Abebe oko izgradnje velike hidroelektrane u Etiopiji došle su do nivoa zveckanja oružjem s etiopskom najavom da će ovog meseca početi da puni ogromno veštačko jezero na Plavom Nilu, što izaziva strahove među Egipćanima da bi mogli ostati bez glavnog izvora vode, pišu svetski mediji.
"Egzistencijalno" pitanje Egipta i Etiopije
Egipat, Etiopija i Sudan su u poslednjem pokušaju da razgovorima reše spor oko projekta "Brane velike etiopske renesanse", piše Fajnenšl tajms (The Financial Times), ali i ukazuje da posle skoro 10 godina neuspelih razgovora tri zemlje tenzije rastu, dok među njima preovlađuje nepoverenje.
Adis Abeba je saopštila da će bez obzira da li će biti postignut dogovor koji treba da reguliše rad hidroelektrane, ovog meseca početi da vodom puni ogroman rezervoar za projekat vredan 4,8 milijardi dolara. Hidroelektrana će imati kapacitet od 6.000 megavati električne energije, čime će biti najveća u Africi.
Pitanje hidroelektrane i vlada u Egiptu i vlada u Etiopiji smatraju "egzistencijalnim" za svoje narode, ukazuje britanski list. Etiopija projekat smatra ključnim za svoje razvojne planove obezbeđivanjem električne energije za desetine miliona svojih stanovnika, dok u Egiptu koji potpuno zavisi od Nila za vodu, postoje duboka uznemirenosti oko budućih nestašica vode ako Etiopija bude imala neograničenu kontrolu nad protokom vode u toj reci.
Kairo želi obuhvatni dogovor koji bi regulisao punjenje jezera i rad hidroelektrane s protokolom za izbegavanje suša, dok, ukazuje Fajnenšl tajms, Adis Abeba insistira da će se pridržavati obaveze da "ne izaziva značajnu štetu", ali da ne prihvata sporazume koji ograničili rad "Brane velike etiopske renesanse" ili gradnju dodatnih brana.
Egipat strahuje da bi bez obavezujućeg mehanizma za rešavanje sporova, što Etiopija odbacuje, bio prepušten na milost Adis Abebe u slučaju nestašice vode koja bi oštetila privredu zemlje i oduzela milionima poljoprivrednika sredstva za život, budući da oko 86 odsto vode koja Nilom stiže do Egipta, dolazi iz Plavog Nila iz Etiopije. Kairo takođe strahuje da bi bez dogovora o radu hidroelektrane i druge zemlje u bazenu Nila mogle da slede Etiopiju.
Plavi Nil se u Sudanu spaja s Belim Nilom, posle čega reka ulazi u Egipat.
Pritisak klimatskih promena
Egipat pokušava da poveća međunarodni pritisak na Etiopiju za dogovor o upotrebi vode iz Nila, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), ukazujući da je dugoročni spor dva afričke zemlje doveo do pretnji ratom i zabrinutosti za buduće sukobe oko vodenih resursa pod pritiskom klimatskih promena.
Posle najave etiopskih lidera prošlog meseca da planiraju da veštačko jezero pune vodom, Egipat se obratio Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, Arapskoj ligi, kao i drugim afričkim, bliskoistočnim i evropskim državama tražeći da intervenišu. Povećani diplomatski pritisak, međutim, ima svoja ograničenja, ukazuje list na ocene analitičara, dok je vojna akcija Egipta nerealistična i malo verovatna.
Zvaničnici kažu da je nekoliko rundi pregovora tri zemlje poslednjih godina dovelo do saglasnosti u oko 90 odsto spornih pitanja, uključujući sedmogodišnji rok za popunjavanje veštačkog jezera, ali nesuglasice ostaju po pitanju mera za rešavanje sporova i da li će dogovor biti pravno obavezujući.
Posle pregovora u februaru, Etiopija je odbila da potpiše nacrt sporazuma koji je prihvatio Egipat, tvrdeći da bi morala da ispusti previše vode u slučaju suše. Kairo se, kako ukazuje list, poziva na ranije sporazume koji Egiptu i Sudanu daju većinu prava nad vodama Nila, ali Etiopija odbacuje te dogovore kao nasleđe britanskog kolonijalizma.
Klimatske promene takođe povećavaju pritisak na pitanje vode iz Nila, ističe Volstrit džurnal, navodeći da je naučna studija iz 2019. ustanovila da bi 35 odsto ljudi iz zemalja u bazenu Nila moglo da se suoči s nestašicama vode do 2040. usled rasta temperature i drugih činilaca.
Zveckanje oružjem
U obračunu na Nilu, Egipat preti ratom, dok je sve manje vremena za kompromis Kaira i Adis Abebe, piše Tajms (The Times), uz ocenu bi spor koji preti da pošalje egipatske avione na Etiopiju, mogao biti lako rešen da je reč samo o vodi, ali da punjenje veštačkog jezera ima dublji značaj od samog pitanja Nila.
Projekat hidroelektrane, s jedne strane, otelotvorava definišući nacionalni poduhvat kao izraz evolucije zemlje od simbola gladi i rata do izrastanja u afričku ekonomsku silu. Uz to, skoro svaki od 110 miliona Etiopljana je akcionar u hidroelektrani koju je predložio car Hajle Salasije 60-ih godina prošlog veka. S druge strane je višemilenijska pretenzija Egipta na dominaciju severnom Afrikom, utemeljena u vreme kada su faraoni kontrolisali reku koja je poistovećivana s istorijskim značajem te zemlje, piše Tajms i ukazuje da preko 90 odsto od 100 miliona Egipćana živi uz Nil ili u njegovoj delti.
Egipat preti "konsekvencama" ako Etiopija počne da puni veštačko jezero bez sporazuma. Predsednik Egipta Abdel Fatah al-Sisi je tokom nedavne posete vazdušnoj bazi poručio pilotima da budu spremni na za svaku misiju unutar granica zemlje i van nje, dok je, kako navodi Tajms, na vrhuncu zveckanja oružjem i ratobornih poruka u medijima dve zemlje, čak i premijer Etiopije Abij Ahmed, koji je prošle godine dobio Nobelovu nagradu za mir, upozorio da nikakva sila ne može sprečiti Etiopiju da gradi branu i poručio da će u slučaju rata milioni Etiopljana biti spremni.
Ustupci su brzo potrebni s obe strane da bi se izbegao sukob, ističe list, dodajući da su pregovori Egipta, Etiopije i Sudana nastavljeni videokonferencijom u petak, 3. jula, ali da Adis Abeba i dalje odbija pozive da ne zatvara branu pre postizanja sporazuma.
Međutim, ako dođe do rata, to bi bila neravnopravna borba, pošto je egipatska vojska prošle godine potrošila 11,2 milijardi dolara, a Etiopija tek 350 miliona dolara, ističe londonski list, ali i ukazuje da bi oklevanje u vezi s punjenjem jezera moglo biti previše riskantno za Abija, budući da projekat nudi retku tačku jedinstva dok rastu međuetničke tenzije u njegovoj zemlji.
Optužbe o zaveri
Etiopski premijer je u utorak, 7. jula, rekao da nedavni nemiri u zemlji neće omesti planove da se počne punjenje veštačkog jezera, prenosi agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Nasilje je izbilo prošle nedelje u Adis Abebi i okolnom regionu Oromia, posle ubistva Hačalua Hundese, popularnog pevača iz najveće etiopske etničke zajednice Oromo.
Prema zvaničnim podacima, više od 160 ljudi je ubijeno u međuetničkom nasilju u sukobima demonstranata i bezbednosnih snaga.
Abij je prošle nedelje rekao da su ubistvo Hačalua i nasilje koje je usledilo deo zavere da se poseju nemiri u Etiopiji, ne navodeći ko je umešan, a u utorak je otišao dalje kazavši da je cilj bio da se ometu planovi za "Branu velike etiopske renesanse".
Etiopski zvaničnici nisu objavili tačan datum kada planiraju da se počne s punjenjem veštačkog jezera i Abij je u utorak ponovio da je proces punjenja suštinski element izgradnje hidroelektrane. "Ako Etiopija ne napuni jezero, to znači da je Etiopija pristala da sruši branu", rekao je premijer Etiopije.