Srbija nije primarni cilj radikalnih ekstremističkih grupa, ali postoji realna opasnost po bezbednost, rečeno je u srbijanskoj policiji.
Postojanje vehabijskog pokreta u Sandžaku, čiji su pripadnici pre nekoliko godina uhapšeni sa većom količinom oružja, upozorenje je, kako za državu, tako i za podeljenu islamsku zajednicu u Srbiji, koja je takođe bila na meti napada ove grupe. Jačanje verskog fanatizma i ekstremnih društvenih grupa predstavlja opasnost, slažu se stručnjaci i verski lideri.
Terorizam je postao opšta pretnja, bez obzira na veličinu države, snagu nacije ili političko opredeljenje. U globalnom smislu, podstrek za dalje jačanje terorizam u svetu, ali i na Balkanu, usađen je nakon napada na Njujork 11. septembra 2001. godine, konstatuje doktor Zoran Dragišić sa beogradskog Fakulteta za bezbednost.
„U regionu postoji vehabijski pokret koji, na svu sreću, nije mnogo jak i nema mnogo pripadnika u čitavom regionu Balkana. Ne bi trebalo posebno posmatrati državu po državu, u smislu ugroženosti. Ugrožen je ceo region jer vvehabijski pokret u čitavom regionu funkcioniše kao jedna celina. Tu ih nema mnogo i nemaju neki naročiti uticaj među muslimanima sa Balkana. To je s jedne strane pozitivna okolnost. U terorizmu postoje samo dva broja – dovoljno i nedovoljno. Broj dovoljno podrazumeva dvojicu ili dvoje fanatizovanih ljudi koji su spremni da polože život radi propagiranja svojih ideja. U tom slučaju, ti mali brojevi, predstavljaju veliku bezbednosnu vrednost. Tako da se postojanje radikalnih militantnih islamista na Balkanu može smatrati bezbednostnom pretnjom“, navodi Dragišić.
Da li je Srbija je potencijalna meta islamskih fanatika? U MUP-u Srbije nam je rečeno da realna pretnja po bezbednost Srbije postoji, kao i po bezbednost Balkana, ali da Srbija nije primarni cilj tih radikalnih verskih grupa.
„Hapšenja nekoliko grupa u svetu, gde je u svakoj ćeliji bilo nekog sa prostora Balkana, pokazuje koliko je ovaj prostor interesantan za radikalne ekstremističke grupe”, rečeno je u MUP-u Srbije. Međutim, navode da „ništa manja opasnost po bezbednost države ne dolazi ni od ekstremističkih pokreta i grupa, kao što su anarhisti, neonacisti i ostale društveno devijantne grupe” , rečeno je u vrhu srpske policije.
Vehabijski pokret se ukorenio i u Srbiji dolaskom radikalnih islamskih ekstremista devedesetih godina na prostore Bosne i Hercegovine. Vremenom se pretvorio u klasični verski fundamentalizam, koji postaje sve agresivniji protiv ostalih vidova islamskih verovanja i običaja.
Otimanje džamija
Bajrakli džamija u Beogradu, juni 2010Rešad Plojević, muftija beogradsko-novosadski i potpredsednik Islamske zajednice u Srbiji, posvedočio je o problemima koje je na prostoru Sandžaka ova zajednica imala sa pripadnicima vehabijskog pokreta.
„Taj odnos države prema islamskoj zajednici je shvaćen kao signal ovoj grupi da može djelovati u pogledu pokušaja urušavanja sistema i prožimanja islamske zajednice, džamija i ostalih vjerskih objekata. U jednom momentu je prosto prijetila opasnost da ova grupacija ugrozi islamsku zajednicu. Bilo je pokušaja da se pojedine džamije otimaju, bili su napada i na vjerske službenike u tim džamijama. Isto tako, bio je pokušaj i atentata na glavnog muftiju od strane članova ovoga pokreta. Taj slučaj je imao sudski epilog“, podseća Plojević.
Da li su kompleksnost i konflikti oko verske nadležnosti unutar islamske zajednice otvorili prostor za delovanje ekstremnih grupa unutar jedne religije? Muhamed Jusufspahić, imam beogradske Bajrakli džamije, kaže da je važno jasno rastumačiti ulogu vehabija:
„Bitna je stvar da razlučimo razliku između pojma vehabija i pojma terorista. Teroriste možete imati u svim pokretima jer je to individualna stvar koja može da bude organizovana, kada se više takvih organizuje. Nije svaki vehabija terorista. Svaka verska zajednica ima svoje zilote ili ekstremiste“, kaže Jusufspahić.
Predrasude i nejedinstvo
Otkriće kampa vehabija na Pešteru, marta 2007. godine, potom hapšenje članove grupe, na trenutak je ukazalo na opasnost od vehabijskog pokreta u Srbiji.
„Tu treba praviti ozbiljnu razliku. Oni nisu osuđeni zato što su vehabije, nego zato što su pripremali nasilje i zbog toga što su protivzakonito imali velike količine oružja, municije i eksploziva. To su ljudi koji su imali konkretno krivično delo. Oni nisu suđeni zbog svojih verskih ubeđenja. Svakako da se to radikalno tumačenje islama koristi kao motivaciona ideologija kojom se ljudi podstiču i motivišu da vrše akte nasilja“, navodi Zoran Dragišić.
Jedna od mera je deradikalizacija koja mora da se pokrene u okviru islamske zajednice. Svojim izgledom vehabije unose predrasude i to je u stvari naš najveći neprijatelj, kaže Muhamed Jusufspahić, imam beogradske Bajrakli džamije.
„Oni predstavljaju naš odnos prema nečemu što ne znamo, a čovek je neprijatelj onoga što ne zna, a kamoli u ovakvim slučajevima kada imamo medijsku kampanju protiv islama, kao što je spaljivanje Kurana. Mi verujemo i ne možemo biti verujući muslimani, pripadnici islama, da ne verujemo u poslanstvo Isusa Hrista“, kaže Jusufspahić.
Dešavanja u vezi sa Islamskom zajednicom uvlače i državu u složen problem. Jaka Islamska zajednica najbolja je prepreka za širenje svakog vida ekstremizma, pa i ovog vehabijskog, zaključuje stručnjak za pitanja bezbednosti, doktor Zoran Dragišić.
„Za Srbiju kao državu, ali pre svega za muslimane Srbije, bilo bi mnogo bolje kada bi postojala jedna jedinstvena islamska zajednica, koja bi edukativnim akcijama, tako što bi vodila računa o duhovnim potrebama, pre svega mladih muslimana, sprečila da oni postanu žrtve manipulacija i različitih samozvanih tumača islamske vere. Trebala bi da širi ona istinska i prava verska učenja, pre svega među mladim muslimanima, koji su glavne žrtve radikalnih islamista“, zaključuje Dragišić.
Postojanje vehabijskog pokreta u Sandžaku, čiji su pripadnici pre nekoliko godina uhapšeni sa većom količinom oružja, upozorenje je, kako za državu, tako i za podeljenu islamsku zajednicu u Srbiji, koja je takođe bila na meti napada ove grupe. Jačanje verskog fanatizma i ekstremnih društvenih grupa predstavlja opasnost, slažu se stručnjaci i verski lideri.
Terorizam je postao opšta pretnja, bez obzira na veličinu države, snagu nacije ili političko opredeljenje. U globalnom smislu, podstrek za dalje jačanje terorizam u svetu, ali i na Balkanu, usađen je nakon napada na Njujork 11. septembra 2001. godine, konstatuje doktor Zoran Dragišić sa beogradskog Fakulteta za bezbednost.
Zoran Dragišić sa beogradskog Fakulteta za bezbednost tvrdi kako vvehabijski pokret u čitavom regionu funkcioniše kao jedna celina, ali i dodaje kako ih nema mnogo i nemaju neki naročiti uticaj među muslimanima sa Balkana.
„U regionu postoji vehabijski pokret koji, na svu sreću, nije mnogo jak i nema mnogo pripadnika u čitavom regionu Balkana. Ne bi trebalo posebno posmatrati državu po državu, u smislu ugroženosti. Ugrožen je ceo region jer vvehabijski pokret u čitavom regionu funkcioniše kao jedna celina. Tu ih nema mnogo i nemaju neki naročiti uticaj među muslimanima sa Balkana. To je s jedne strane pozitivna okolnost. U terorizmu postoje samo dva broja – dovoljno i nedovoljno. Broj dovoljno podrazumeva dvojicu ili dvoje fanatizovanih ljudi koji su spremni da polože život radi propagiranja svojih ideja. U tom slučaju, ti mali brojevi, predstavljaju veliku bezbednosnu vrednost. Tako da se postojanje radikalnih militantnih islamista na Balkanu može smatrati bezbednostnom pretnjom“, navodi Dragišić.
Da li je Srbija je potencijalna meta islamskih fanatika? U MUP-u Srbije nam je rečeno da realna pretnja po bezbednost Srbije postoji, kao i po bezbednost Balkana, ali da Srbija nije primarni cilj tih radikalnih verskih grupa.
„Hapšenja nekoliko grupa u svetu, gde je u svakoj ćeliji bilo nekog sa prostora Balkana, pokazuje koliko je ovaj prostor interesantan za radikalne ekstremističke grupe”, rečeno je u MUP-u Srbije. Međutim, navode da „ništa manja opasnost po bezbednost države ne dolazi ni od ekstremističkih pokreta i grupa, kao što su anarhisti, neonacisti i ostale društveno devijantne grupe” , rečeno je u vrhu srpske policije.
Vehabijski pokret se ukorenio i u Srbiji dolaskom radikalnih islamskih ekstremista devedesetih godina na prostore Bosne i Hercegovine. Vremenom se pretvorio u klasični verski fundamentalizam, koji postaje sve agresivniji protiv ostalih vidova islamskih verovanja i običaja.
Otimanje džamija
„Taj odnos države prema islamskoj zajednici je shvaćen kao signal ovoj grupi da može djelovati u pogledu pokušaja urušavanja sistema i prožimanja islamske zajednice, džamija i ostalih vjerskih objekata. U jednom momentu je prosto prijetila opasnost da ova grupacija ugrozi islamsku zajednicu. Bilo je pokušaja da se pojedine džamije otimaju, bili su napada i na vjerske službenike u tim džamijama. Isto tako, bio je pokušaj i atentata na glavnog muftiju od strane članova ovoga pokreta. Taj slučaj je imao sudski epilog“, podseća Plojević.
Da li su kompleksnost i konflikti oko verske nadležnosti unutar islamske zajednice otvorili prostor za delovanje ekstremnih grupa unutar jedne religije? Muhamed Jusufspahić, imam beogradske Bajrakli džamije, kaže da je važno jasno rastumačiti ulogu vehabija:
„Bitna je stvar da razlučimo razliku između pojma vehabija i pojma terorista. Teroriste možete imati u svim pokretima jer je to individualna stvar koja može da bude organizovana, kada se više takvih organizuje. Nije svaki vehabija terorista. Svaka verska zajednica ima svoje zilote ili ekstremiste“, kaže Jusufspahić.
Imam beograrske Bajrakli džamije Muhamed Jusufspahić naglašava kako nije svaki vehabija terorista, te da svaka verska zajednica ima svoje zilote ili ekstremiste.
Predrasude i nejedinstvo
Otkriće kampa vehabija na Pešteru, marta 2007. godine, potom hapšenje članove grupe, na trenutak je ukazalo na opasnost od vehabijskog pokreta u Srbiji.
„Tu treba praviti ozbiljnu razliku. Oni nisu osuđeni zato što su vehabije, nego zato što su pripremali nasilje i zbog toga što su protivzakonito imali velike količine oružja, municije i eksploziva. To su ljudi koji su imali konkretno krivično delo. Oni nisu suđeni zbog svojih verskih ubeđenja. Svakako da se to radikalno tumačenje islama koristi kao motivaciona ideologija kojom se ljudi podstiču i motivišu da vrše akte nasilja“, navodi Zoran Dragišić.
Jedna od mera je deradikalizacija koja mora da se pokrene u okviru islamske zajednice. Svojim izgledom vehabije unose predrasude i to je u stvari naš najveći neprijatelj, kaže Muhamed Jusufspahić, imam beogradske Bajrakli džamije.
„Oni predstavljaju naš odnos prema nečemu što ne znamo, a čovek je neprijatelj onoga što ne zna, a kamoli u ovakvim slučajevima kada imamo medijsku kampanju protiv islama, kao što je spaljivanje Kurana. Mi verujemo i ne možemo biti verujući muslimani, pripadnici islama, da ne verujemo u poslanstvo Isusa Hrista“, kaže Jusufspahić.
Dešavanja u vezi sa Islamskom zajednicom uvlače i državu u složen problem. Jaka Islamska zajednica najbolja je prepreka za širenje svakog vida ekstremizma, pa i ovog vehabijskog, zaključuje stručnjak za pitanja bezbednosti, doktor Zoran Dragišić.
„Za Srbiju kao državu, ali pre svega za muslimane Srbije, bilo bi mnogo bolje kada bi postojala jedna jedinstvena islamska zajednica, koja bi edukativnim akcijama, tako što bi vodila računa o duhovnim potrebama, pre svega mladih muslimana, sprečila da oni postanu žrtve manipulacija i različitih samozvanih tumača islamske vere. Trebala bi da širi ona istinska i prava verska učenja, pre svega među mladim muslimanima, koji su glavne žrtve radikalnih islamista“, zaključuje Dragišić.
