Pola procenta od budžeta za nauku

Nakon više decenija nebrige o razvoju nauke, Crna Gora je, formiranjem aktualne Vlade, dobila Ministarstvo nauke koje je pokrenulo izvjesne aktivnosti. Međutim, pažljivi posmatrači procesa smatraju da se budžetsko izdvajanje od pola procenta za nauku može ocijeniti samo kao neodgovorno i štetno.

Nauka je u Crnoj Gori oblast koju karakteriše višedecenijska zapuštenost. Nauci u Crnoj Gori je dodijeljeno mjesto na društvenoj margini. U nju nije ulagan novac. Političari, bilo da su iz opozicije ili vlasti, je nisu ni pominjali.

Nagovještaj da bi se nešto moglo promijeniti se javio formiranjem Vlade premijera Igora Lukšića, koji je u sastav svog ministarskog kabineta uvrstio i resor nauke.
Crnogorska ministarka nauke, Sanja Vlahović, kaže da postoje dva strateška dokumenta, a da je jedan od njih Strategija naučno istraživačke djelatnosti.

„Naredne godine ćemo pristupiti njenoj reviziji i uklopićemo je u ono što će biti horizont 20-20 strategije i novi okvirni program za nauku na nivou Evrope. Mislim da je važna i identifikacija prioriteta u nauci jer mi kao mala država ne smijemo sebi da dozvolimo da određene segmente zanemarimo ili da idemo kontra onome što su strateški pravci razvoja države. Odlučili smo da identifikujemo te prioritete. Koristeći ranije dokumente i neka ranija iskustva i analize identifikovali smo jedan sektor kroz koji ćemo definisati našu strategiju za buduće pravce razvoja i našu strategiju za finansiranje“, navodi Sanja Vlahović.

Ministarka Vlahović je rekla da su međunarodna i regionalna saradnja među najvažnijim prioritetima, te da se na tom polju odvijaju veoma intenzivne aktivnosti na dva kolosjeka: kroz bilateralnu saradnju, prvo sa zemljama regiona, a sada i sa SAD i Kinom, kao i kroz multilateralnu saradnju preko koje se otvaraju velike mogućnosti za domaće istraživače kroz programe FP7, Kost i Eureka.

„Naš strateški cilj je da spojimo nauku i život, odnosno, nauku i biznis kao pokretača mnogih procesa“, rekla je Vlahović, dodajući da je važno animirati privredu da podržava nauku, ali i animirati nauku da bude u funkciji privrede jer će ta kopča obezbijediti kvalitetniji razvoj društva.

Potrebne radikalne mjere

„Dva projekta su usmjerena upravo na to. Jedan projekt je implementacija koncepta centara uspješnosti, koji jesu generatori inovacija i istraživanja, centri u kojima se stvaraju inovacije za konkretnu implementaciju. Tehno parkovi treba da budu centri koji će biti praktično inkubatori, podrška malim i srednjim preduzećima, gdje će oni koji imaju ideje i imaju kapacitete svojim inovacijama uspjeti da pokrenu svoj biznis i da u tom tehno parku, koji ćemo mi na određeni način finansirati, budu u prilici da jedno vrijeme, promovišući sviju ideju, okupe određeni tim ljudi, kasnije se osamostale i postanu možda najozbiljnije kompanije kao što su to danas Google i Aple. Mnoge kompanije su nastale od ideje do ekspanzije“, pojašnjava Sanja Vlahović.

U Ministarstvu nauke kažu da je naučni dio budžetskog kolača bio tek četvrti dio procenta, ali da se, kad se tome dodaju sredstva za univerzitet i finansiranje određenih projekata, može reći da država ukupno izdvaja oko pola procenta od ukupnog budžeta, ali i da se očekuje da se takav udio udvostruči, pa da nauci pripadne jedan stoti dio novca u državnoj kasi.

Član skupštinskog Odbora za nauku i prosvjetu, Budimir Aleksić, iz opozicione Nove srpske demokratije, smatra da bi država morala radikalno da promijeni odnos prema nauci, odvoji znatno veća sredstva i akcenat stavi na naučna istraživanja u oblasti energetike i poljoprivrede.

„Očigledno je da Crna Gora izdvaja veoma malo sredstava za razvoj nauke. U više navrata sam o tome govorio kada je bila riječ o budžetu, gdje se vidi da su ta sredstva minimalna, čak poražavajuća. Zemlja koja želi da se uključi u evropske i evro-atlantske integracije mora znatno više sredstva da izdvaja za razvoj nauke. Ovo što je bilo do sada zaista je malo. Bitno drugačija generalna politika države prema naučnom i tehnološkom razvoju mora da se osmisli i kreira i da se podupre adekvatnim finansijskim sredstvima i stimulacijama“, smatra Budimir Aleksić.

Crna Gora će pred-pristupne pregovore za članstvo u EU početi vladavinom prava, odnosno, biće prva zemlja koja će pregovarati po novom modelu. Da je ostalo po starom, prvo poglavlje koje bi se otvorilo u pregovorima bilo bi upravo nauka.

„Aktuelna Vlada se vrlo neodgovorno odnosi prema nauci i njenom razvoju i to ne samo zbog sadašnjeg stanja, već i zbog budućih generacija“, kaže generalni sekretar Evropskog pokreta u Crnoj Gori, Momčilo Radulović, koji smatra da je veoma problematično i strateški štetno održavati izdvajanje za nauku na sadašnjem nivou.

„U ovom trenutku neophodno je donijeti niz radikalnih mjera budžetskog tipa i povećati od jedan do sva odsto budžetskih izdvajanja za prvi talas i prvu pomoć ovom sektoru. Očekujemo da ćemo u budućih nekoliko godina taj procenat povećati od četiri do 4,5 odsto, ukoliko želimo da pariramo onome što se može naći u EU i na nivou zemalja EU. U ovom trenutku mi smo čak i desetak puta iza tih željenih procenata“, zaključuje Radulović.