U Srbiji se godišnje snimi 10-ak filmova. Ove godine dva filma mlađih autora nominovrana su za prestižnu godišnju nagradu Evropske filmske akademije. Ove godine jedan film je izazvao takve kontroverze, da ga jedni smatraju izuzetnim dostignućem, a drugi neukusnom pornografijom, čiju projekciju mnogi napuštaju.
Ako je suditi po ovom mesecu, srpski film ne oskudeva. Dva puta u Sava centru biće, ili je već, prostrt crveni tepih za dve premijere. Ove nedelje beogradska publika je mogla da vidi najnovije ostvarenje Miloša Radivojevića „Kako su me ukrali Nemci”. Krajem meseca Srđan Dragojević predstavlja svoju regionalnu produkciju „Parada”.
Goran Paskaljević, reditelj stare garde, koji je napravio svetsku karijeru i koji ovih dana snima film „Kad svane dan”, savremeni film koji nas vraća na staro beogradsko Sajmište, pretvoreno u logor u vreme Drugog svetskog rata, kaže da ove dve oktobarske premijere ne treba da zavaraju.
„Srpska kinematografija je bogata sa desetak filmova, koji skoro svake godine nastanu na ovim prostorima“, kaže Paskaljević.
Stefan Arsenijević, koji je 2003. godine za svoj film „Atorzija” dobio nagradu Evropske akademije za najbolji kratki film, a sada radi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, smatra da je prošle godine bilo vrednih filmskih ostvarenja, među njima dva su ušla u izbor Evropske akademije za najbolje filmove.
„Fantastičan uspeh prošle godine je imao film Tilva roš. Prošle godine smo imali i vrlo značajan uspeh filma Beli, beli svet sa opet vrlo pomerenim čitanjem naše stvarnosti. Film pod nazivom Srpski film je jako podelio ljude, što mislim da je vrlo zdrava situacija. Treba da imamo kontraverzne filmove“, kaže Stefan Arsenijević.
Mlađi autori dohvatili su se skliskih društvenih tema. Jedan od njih je „Šišanje” Stevana Filipovića o skinhedsima.
Ipak, domaće kritičare, ali i publiku, iz prošlogodišnje produkcije je najviše fascinirala lagana priča iz 30-ih godina prošlog veka „Montevideo, bog te video”, o jednoj uspešnoj fudbalskoj reprezentaciji, koju je rediteljski potpisao glumac Dragan Bjelogrlić, dobitnik Nagrade filmskih kritičara za 2010. godinu.
Trailer filma „Montevideo, bog te video”
Goran Paskaljević, iako izdvaja dva filma koja su u konkurenciji za nagradu Evropske akademije, „Tilva roš” i „Beli, beli svet”, smatra da nema ozbiljnijeg stvaralačkog pomaka nove generacije:
„Da budem sasvim iskren, novu generaciju vidim, ali ne bih je nazvao smelom, ni u formalnom pristupu filmu, a ni po temama koje biraju“, tvrdi Paskaljević.
Paskaljevićev mlađi kolega, Stefan Arsenijević, međutim, prepoznaje novi talas jedne nove generacije na tradiciji nekadašnjeg crnog talasa i svetski poznatog reditelja iz druge polovine prošlog veka, Dušana Makavejeva, generacije koja se odmakla od stereotipa „domaći film jednako je laka komedija”:
„Apsolutno sam siguran da je na pomolu jedna smelija mlada filmska generacija, koja ne robuje publici. Sada smo na početku jednog buma koji je predvođen nekim mladim rediteljima. Znam da su to neki ljudi koji donose neke sveže poetike i neke sveže poglede na svet. Tome se jako radujem“, kaže Arsenijević.
Gde je srpski film u odnosu na zemlje regiona?
„Bolji smo od Makedonaca, koji imaju po jedan ili nijedan film. Već Bosanci imaju zanimljiviju i više eksponiranju kinematografiju u evropskim okvirima. Mađari i Rumuni su se nametnuli. Turci sada postaju velesila u domenu autorskog filma“, ocenjuje Goran Paskaljević.
„Mi smo na početku nečega što je mogao da bude novi talas nečega što je kinematografija u okruženju. Rumunska kinematografija je trenutno najuspešnija kinematografija na svetu. Mnogo je uradio i bosanski novi film. Da bi to uspeli, neophodno je da kinematografija bude prepoznata od strane države“, smatra Stefan Arsenijević.
Ipak, budućnost filmske produkcije je u regionalnim projektima, što su filmski stvaraoci već shvatili, pa je malo koja produkcija čisto domaća, ako pod „domaćim” podrazumevamo sve unutar novih državnih granica.
Vraćamo se na početak priče. Posle premijere, kada se ukloni crveni tepih, gde idu filmovi, pitali smo Gorana Paskaljevića:
„Ako i dođe do nekih bioskopskih sala, neće dugo ostati u njima jer će završiti, ili na DVD-u, ili na TV.“
A šta je sa starim, dobrim beogradskim bioskopima?
„Kultni bioskop, kao što je bio nekada bioskop Jadran u centru grada, gde su bile sve naše premijere, danas je neki restoran brze hrane“, kaže Paskaljević.
Ako je suditi po ovom mesecu, srpski film ne oskudeva. Dva puta u Sava centru biće, ili je već, prostrt crveni tepih za dve premijere. Ove nedelje beogradska publika je mogla da vidi najnovije ostvarenje Miloša Radivojevića „Kako su me ukrali Nemci”. Krajem meseca Srđan Dragojević predstavlja svoju regionalnu produkciju „Parada”.
Goran Paskaljević, reditelj stare garde, koji je napravio svetsku karijeru i koji ovih dana snima film „Kad svane dan”, savremeni film koji nas vraća na staro beogradsko Sajmište, pretvoreno u logor u vreme Drugog svetskog rata, kaže da ove dve oktobarske premijere ne treba da zavaraju.
„Srpska kinematografija je bogata sa desetak filmova, koji skoro svake godine nastanu na ovim prostorima“, kaže Paskaljević.
Stefan Arsenijević, koji je 2003. godine za svoj film „Atorzija” dobio nagradu Evropske akademije za najbolji kratki film, a sada radi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, smatra da je prošle godine bilo vrednih filmskih ostvarenja, među njima dva su ušla u izbor Evropske akademije za najbolje filmove.
„Fantastičan uspeh prošle godine je imao film Tilva roš. Prošle godine smo imali i vrlo značajan uspeh filma Beli, beli svet sa opet vrlo pomerenim čitanjem naše stvarnosti. Film pod nazivom Srpski film je jako podelio ljude, što mislim da je vrlo zdrava situacija. Treba da imamo kontraverzne filmove“, kaže Stefan Arsenijević.
Mlađi autori dohvatili su se skliskih društvenih tema. Jedan od njih je „Šišanje” Stevana Filipovića o skinhedsima.
Ipak, domaće kritičare, ali i publiku, iz prošlogodišnje produkcije je najviše fascinirala lagana priča iz 30-ih godina prošlog veka „Montevideo, bog te video”, o jednoj uspešnoj fudbalskoj reprezentaciji, koju je rediteljski potpisao glumac Dragan Bjelogrlić, dobitnik Nagrade filmskih kritičara za 2010. godinu.
Trailer filma „Montevideo, bog te video”
Goran Paskaljević, iako izdvaja dva filma koja su u konkurenciji za nagradu Evropske akademije, „Tilva roš” i „Beli, beli svet”, smatra da nema ozbiljnijeg stvaralačkog pomaka nove generacije:
„Da budem sasvim iskren, novu generaciju vidim, ali ne bih je nazvao smelom, ni u formalnom pristupu filmu, a ni po temama koje biraju“, tvrdi Paskaljević.
Paskaljevićev mlađi kolega, Stefan Arsenijević, međutim, prepoznaje novi talas jedne nove generacije na tradiciji nekadašnjeg crnog talasa i svetski poznatog reditelja iz druge polovine prošlog veka, Dušana Makavejeva, generacije koja se odmakla od stereotipa „domaći film jednako je laka komedija”:
„Apsolutno sam siguran da je na pomolu jedna smelija mlada filmska generacija, koja ne robuje publici. Sada smo na početku jednog buma koji je predvođen nekim mladim rediteljima. Znam da su to neki ljudi koji donose neke sveže poetike i neke sveže poglede na svet. Tome se jako radujem“, kaže Arsenijević.
Gde je srpski film u odnosu na zemlje regiona?
„Bolji smo od Makedonaca, koji imaju po jedan ili nijedan film. Već Bosanci imaju zanimljiviju i više eksponiranju kinematografiju u evropskim okvirima. Mađari i Rumuni su se nametnuli. Turci sada postaju velesila u domenu autorskog filma“, ocenjuje Goran Paskaljević.
„Mi smo na početku nečega što je mogao da bude novi talas nečega što je kinematografija u okruženju. Rumunska kinematografija je trenutno najuspešnija kinematografija na svetu. Mnogo je uradio i bosanski novi film. Da bi to uspeli, neophodno je da kinematografija bude prepoznata od strane države“, smatra Stefan Arsenijević.
Ipak, budućnost filmske produkcije je u regionalnim projektima, što su filmski stvaraoci već shvatili, pa je malo koja produkcija čisto domaća, ako pod „domaćim” podrazumevamo sve unutar novih državnih granica.
Vraćamo se na početak priče. Posle premijere, kada se ukloni crveni tepih, gde idu filmovi, pitali smo Gorana Paskaljevića:
„Ako i dođe do nekih bioskopskih sala, neće dugo ostati u njima jer će završiti, ili na DVD-u, ili na TV.“
A šta je sa starim, dobrim beogradskim bioskopima?
„Kultni bioskop, kao što je bio nekada bioskop Jadran u centru grada, gde su bile sve naše premijere, danas je neki restoran brze hrane“, kaže Paskaljević.