Po broju korisnika Fejsbuka, Srbija je na prvom mestu u odnosu na ostale zemlje bivše Jugoslavije. Statistika web sajta www.socialbakers.com, koji prati posećenost društvenih mreža, pokazuje da je u Srbiji registrovano gotovo 2.600.000 naloga, što je gotovo duplo više u odnosu na Hrvatsku, koja je na drugom mestu.
„Apsolutno sam siguran i uveren u ovo što ću vam reći – Na rezultat sledećih izbora će značajno uticati i socijalna mreža Fejsbuk, a potom i Twiter“, tako na važnost korišćenja društvenih mreža u politici gleda Srđan Milivojević, poslanik i član izvršnog odbora vladajuće Demokratske stranke.
U prilog tome govori i podatak da se već na početnoj stranici zvaničnog web-sajta DS-a, nalaze brzi linkovi ka prezentacijama te partije na Fejsbuk-u i Twiteru. Isto je i sa većinom ostalih političkih stranaka u Srbiji.
„Nije skupo, pristupačno je i zaista, onaj ko želi da iskoristi, može od toga da dobije i određenu korist“, kaže Marko Karadžić, objašnjavajući zašto se Liberalno demokratska partija, čiji je funkcioner, u svom političkom marketingu velikim delom oslanja i na društvene mreže.
I najveća opoziciona Srpska napredna stranka, iz istih je razloga počela da koristi društvene mreže, rekao nam je Nebojša Stefanović, šef beogradskog odbora te partije.
„I mi kao stranka smo to preuzeli u velikoj meri i dosta komuniciramo, pre svega, sa mlađim ljudima, ali i sa svima ostalima, preko različitih mreža – od Fejsbuka, preko Tvitera, pa do ostalih. To je jedan od oblika komunikacije koji je relativno niske cene, a u velikoj meri nam pomaže da budemo u svakodnevnoj komunikaciji sa svim ljudima koji koriste ovaj vid društvenih mreža“, navodi Stefanović.
Revolucija u političkom marketingu
Marko Karadžić na FejsbukuNaši sagovornici iz LDP-a i DS-a, Marko Karadžić i Srđan Milivojević, imaju i svoje privatne FB profile. Karadžić trenutno ima 2.668, a Milivojević 2.809 prijatelja.
Kažu da na taj način sa građanima mogu svakodnevno razmenjivati različite poruke.
„Ja sam stalno u kontaktu sa ljudima, mogu da čujem probleme sa kojima se suočavaju, možemo da iniciramo zajedničke akcije kako bi nešto promenili“, kaže Marko Karadžić iz LDP-a.
„Na svom FB profilu, dobijam svakoga dana barem 20-tak poruka građana. Neke budu sa konkretnim predlozima, neke sa apelima za pomoć...“, rekao je Srđan Milivojević iz DS-a.
Za razliku od Marka Karadžića i Srđana Milivojevića, na Fejsbuk-u nismo pronašli privatni profil Nebojše Stefanovića iz SNS-a, ali mu je neko ipak napravio fan stranu, koja je do sada okupila 1.759 ljudi.
Masovna upotreba računara i Interneta, svakako je dovela i do revolucije u oblasti političkog marketinga. Koliko društvene mreže u pravim rukama mogu biti moćno oružje, pitali smo poznatog blogera i marketing stručnjaka, Tibora Jonu.
„To je, ne samo moćno, nego možda i najmoćnije oružje političkog marketinga, koje je trenutno na raspolaganju. Taj prosto je stvar dostupnosti izvora preko kojeg se emituju poruke jer ljudi gledaju u kompjutere najmanje osam sati dnevno i orijentisani su mahom na kompjuter, kao izvor informacija. Vi zapravo pristupate ljudima preko medijuma na kojem oni provode najviše vremena“, kaže Jona.
Izbori i online kampanje
Da je Internet moćno sredstvo marketinga, smatra i Miroljub Radojković, profesor na Fakultetu političkih nauka i stručnjak za komunikologiju i masovne medije. On međutim dodaje da ima utisak da naše političke partije to ne znaju da iskoriste. Na primer, na Internet prezentacije uglavnom stavljaju materijal koji već postoji u pisanoj formi.
„Nisu im prezentacije prilagođene zakonima Interneta. To su dugački i nejasni tekstovi, a zna se da posetioci Interneta ne zadržavaju pogled duže od pet do deset sekundi na jednoj stranici. Druga stvar je što su sajtovi stranaka, osim nezanimljivi, vrlo često i nedovoljno apdejtovani“, smatra Radojković.
Komunikacija putem društvenih mreža, političarima omogućava brz uvid u to šta građani o njima misle. Bloger Tibor Jona veruje da, iako su srpski političari toga svesni, prosto nisu zainteresovani.
„Nemaju potrebe za time zato što se naša politika ne vodi po interesima građana, te ih u neku ruku do samih izbora i ne interesuje šta građani u Srbiji o njima misle. To se najbolje vidi po erupciji On-Line kampanja koje se dešavaju isključivo i samo u vreme izbora“, kaže Jona.
Naš drugi sagovornik, profesor Miroljub Radojković, ukazuje na još jedan problem.
„U Srbiji polovina stanovništva nema redovan i brz pristup Internetu. Uglavnom ga nemaju, ili nisu kompjuterski pismeni, stariji građani, preko 45 – 50 godina, a rekao bih da je to gro biračkog tela, odnosno da su upravo to ljudi koji najčešće ili najradije izlaze na izbore. S druge strane, oni koji najviše koriste socijalne mreže i Internet su mladi, obrazovani, kompjuterski pismeni ljudi, ali ne znam šta njima naše stranke mogu da ponude, osim opštih fraza“, zaključuje Radojković.
„Apsolutno sam siguran i uveren u ovo što ću vam reći – Na rezultat sledećih izbora će značajno uticati i socijalna mreža Fejsbuk, a potom i Twiter“, tako na važnost korišćenja društvenih mreža u politici gleda Srđan Milivojević, poslanik i član izvršnog odbora vladajuće Demokratske stranke.
U prilog tome govori i podatak da se već na početnoj stranici zvaničnog web-sajta DS-a, nalaze brzi linkovi ka prezentacijama te partije na Fejsbuk-u i Twiteru. Isto je i sa većinom ostalih političkih stranaka u Srbiji.
„Nije skupo, pristupačno je i zaista, onaj ko želi da iskoristi, može od toga da dobije i određenu korist“, kaže Marko Karadžić, objašnjavajući zašto se Liberalno demokratska partija, čiji je funkcioner, u svom političkom marketingu velikim delom oslanja i na društvene mreže.
I najveća opoziciona Srpska napredna stranka, iz istih je razloga počela da koristi društvene mreže, rekao nam je Nebojša Stefanović, šef beogradskog odbora te partije.
„I mi kao stranka smo to preuzeli u velikoj meri i dosta komuniciramo, pre svega, sa mlađim ljudima, ali i sa svima ostalima, preko različitih mreža – od Fejsbuka, preko Tvitera, pa do ostalih. To je jedan od oblika komunikacije koji je relativno niske cene, a u velikoj meri nam pomaže da budemo u svakodnevnoj komunikaciji sa svim ljudima koji koriste ovaj vid društvenih mreža“, navodi Stefanović.
Revolucija u političkom marketingu
Kažu da na taj način sa građanima mogu svakodnevno razmenjivati različite poruke.
„Ja sam stalno u kontaktu sa ljudima, mogu da čujem probleme sa kojima se suočavaju, možemo da iniciramo zajedničke akcije kako bi nešto promenili“, kaže Marko Karadžić iz LDP-a.
„Na svom FB profilu, dobijam svakoga dana barem 20-tak poruka građana. Neke budu sa konkretnim predlozima, neke sa apelima za pomoć...“, rekao je Srđan Milivojević iz DS-a.
Za razliku od Marka Karadžića i Srđana Milivojevića, na Fejsbuk-u nismo pronašli privatni profil Nebojše Stefanovića iz SNS-a, ali mu je neko ipak napravio fan stranu, koja je do sada okupila 1.759 ljudi.
Masovna upotreba računara i Interneta, svakako je dovela i do revolucije u oblasti političkog marketinga. Koliko društvene mreže u pravim rukama mogu biti moćno oružje, pitali smo poznatog blogera i marketing stručnjaka, Tibora Jonu.
„To je, ne samo moćno, nego možda i najmoćnije oružje političkog marketinga, koje je trenutno na raspolaganju. Taj prosto je stvar dostupnosti izvora preko kojeg se emituju poruke jer ljudi gledaju u kompjutere najmanje osam sati dnevno i orijentisani su mahom na kompjuter, kao izvor informacija. Vi zapravo pristupate ljudima preko medijuma na kojem oni provode najviše vremena“, kaže Jona.
Izbori i online kampanje
Da je Internet moćno sredstvo marketinga, smatra i Miroljub Radojković, profesor na Fakultetu političkih nauka i stručnjak za komunikologiju i masovne medije. On međutim dodaje da ima utisak da naše političke partije to ne znaju da iskoriste. Na primer, na Internet prezentacije uglavnom stavljaju materijal koji već postoji u pisanoj formi.
„Nisu im prezentacije prilagođene zakonima Interneta. To su dugački i nejasni tekstovi, a zna se da posetioci Interneta ne zadržavaju pogled duže od pet do deset sekundi na jednoj stranici. Druga stvar je što su sajtovi stranaka, osim nezanimljivi, vrlo često i nedovoljno apdejtovani“, smatra Radojković.
Komunikacija putem društvenih mreža, političarima omogućava brz uvid u to šta građani o njima misle. Bloger Tibor Jona veruje da, iako su srpski političari toga svesni, prosto nisu zainteresovani.
„Nemaju potrebe za time zato što se naša politika ne vodi po interesima građana, te ih u neku ruku do samih izbora i ne interesuje šta građani u Srbiji o njima misle. To se najbolje vidi po erupciji On-Line kampanja koje se dešavaju isključivo i samo u vreme izbora“, kaže Jona.
Naš drugi sagovornik, profesor Miroljub Radojković, ukazuje na još jedan problem.
„U Srbiji polovina stanovništva nema redovan i brz pristup Internetu. Uglavnom ga nemaju, ili nisu kompjuterski pismeni, stariji građani, preko 45 – 50 godina, a rekao bih da je to gro biračkog tela, odnosno da su upravo to ljudi koji najčešće ili najradije izlaze na izbore. S druge strane, oni koji najviše koriste socijalne mreže i Internet su mladi, obrazovani, kompjuterski pismeni ljudi, ali ne znam šta njima naše stranke mogu da ponude, osim opštih fraza“, zaključuje Radojković.