Srbija je formalno 2010. godine napravila velike korake prema Briselu: zeleno svetlo za bezvizni režim, zeleno svetlo za ratifikaciju SSP-a, na kraju prosleđivanje kandidature i uručivanje upitnika.
Ipak, glavna prepreka - hapšenje optuženika za najteže ratne zločine - Ratka Mladića, kao i Gorana Hadžića – još nije otklonjena. Srbiju čeka i veliki izazov - dijalog sa Kosovom.
Naši sagovornici ističu dva suštinski suprotna procesa koja se istovremeno dešavaju u Srbiji - jedan je formalno približavanje EU, sa druge je izostanak reformi po evropskim standardima. Na tom putu stoje oni čiji su interesi ugroženi uvođenjem evropskog reda u Srbiju.
Kako Srbiju u Evropi vide Užičani:
„Nikada Srbija neće ući u Evropsku uniju.“
„Ući će za jedno pet-šest godina.“
„Ući će kada uđe.“
„Mislim da nam i nakon ulaska neće biti ništa bolje – možda samo gore.“
„Mislim da će nam biti u Evropskoj uniji daleko bolje nego sada.“
„Ulazak u Evropsku uniju je glupost.“
„Što bi nam drugi bio gazda. U svojoj zemlji ćemo biti sluge.“
„Sumnjam da će nam išta pomoći Evropska unija u smislu boljeg življenja. I oni su u kolapsu.“
Profesorka Srbijanka Turajlić kaže da mladi doživljavaju Evropsku uniju.
„Kao neku vrstu kasice – prasice, koju će oni po potrebi okrenuti, pa će im odatle iscuriti novac. To je jedino o čemu se priča, a to, naravno, nije tačno. Teško da ćemo moći da očekujemo da Evropa radi kako bi smo mi mogli dobro da živimo“, ocenjuje Srbijanka Turajlić.
Srpsko društvo nije krenulo sa pospremanjem po evropskim standardima. Evropske vrednosti su strane današnjem srpskom društvu, kaže profesorka Turajlić i to ilustruje jednim primerom - poslednje tri godine studenti je pitaju da li da se učlane u neku stranku da bi dobili posao. To je, kaže, niko nije pitao prethodnih 40 godina profesorovanja.
„Stvar je u potpuno pogrešnoj percepciji. Evropa nije novac. Novac i blagostanje vam dolazi post festum, kada uspostavite pristojnu državu u kojoj se ne krade, ne vara, ne pljačka, ne laže i tako dalje. U Evropi postoji takođe mito i korupcija, ali kada te uhvate u tome, onda ozbiljno budete kažnjeni i odete u zatvor“, navodi Turajlićeva.
Sledi veliko pospremanje
Rediteljka Alisa Stojanović ističe primer iz susedstva, koji govori o tome da nas pretiču društva koja su takođe živela u dubokoj izolaciji, ali su iz nje izašli onda kada je Srbija zalupila vrata svetu oko sebe.
Komeser za proširenje Štefan File daje upitnik premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću, Beograd, 24. novembar 2010„Nedavno sam provela neko vreme u Albaniji i videla sam da oni imaju više informacija o nama, nego mi o njima. Oni imaju puno informacija, puno je mladih na Internetu, puno mladih govori jezike i puno mladih vidi Srbiju kao razvijenije građansko društvo nego albansko. Ono što je mene iz te perspektive zaprepastilo je da se mi isključivo bavimo lokalnim problemima. Mi čak ni svoju zemlju ne gledamo u kontekstu cele Evrope ili celog sveta, osim kad su neke prirodne katastrofe u pitanju i slično“, kaže Alisa Stojanović.
Miroslav Prokopijević, profesor ekonomije i evropskih studija, kaže da Srbiju na evropskom putu tek čeka veliko pospremanje, mada Brisel zadovoljno trlja ruke jer je dobio dva politička partnera. Dakle, politički čist teren za evropske integracije Srbije:
„Kažu da je njihova najveća dobit u Srbiji što su napravili da imaju evropskog Borisa i evropskog Tomu, pa će sada moći da igraju na dve, umesto na jednu kartu“, ocenjuje Prokopijević.
U Hrvatskoj, nakon što je postala kandidat za članstvo u EU, otkrivena je velika korupcionaška afera. Iza rešetaka je bivši premijer. U Crnoj Gori, gotovo u istom danu kada je prihvaćena kandidatura, najavljena je ostavka premijera Mila Đukanovića.
Očekuje li Srbiju otvaranje takve krupne priče?
„Ja nisam siguran na kojoj tački će se otvoriti, ali stvar se mora otvoriti. Mi ni za vreme Miloševića nismo imali ovakvu cenzuru i kontrolu medija. Imali smo tada i slobodnije tržište. Ne verujem, obzirom kako je Srbija koncipirana i kako se vodi, da može da vodi nekom srećnijem rešenju. Samo je sticaj okolnosti na čemu će se otvoriti priča“, smatra Prokopijević.
Novi stav oko Kosova
Ovo prethodno pitanje je možda za Srbiju preuranjeno jer do sticanja statusa kandidata čekaju je još neki važni poslovi - Kosovo.
Letošnji preokret prihvatanjem dijaloga sa Kosovom bez statusnih pitanja, dobija svoj nastavak najnovijom aferom trgovine organima i sumnjom da je u nju umešan i izborni pobednik Hašim Tači.
„Mislim da se sada, posle izveštaja Dika Martija, obavlja jedna debata koja će u januaru i februaru da rezultira novim stavom EU i SAD u vezi sa Kosovom. Može se vrlo lako desiti da neke ustupke Kosovo mora napraviti prema Srbiji“, ocenjuje Vladimir Todorić, politički analitičar.
Formalni uslov za kandidaturu je hapšenje i isporučivanje Hagu Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Vladimir Todorić na pitanje, kada očekuje da se to dogodi, kaže kratko da nema na to odgovor.
U skladu sa tim, na naše pitanje, kada prognozira da će Srbija dobiti kandidaturu za članstvo u EU, naš sagovornik kaže da nema prognozu.
Kako Miroslav Prokopijević objašnjava dva različita koloseka kojom ide Srbije - sa jedne strane formalno približavanje Beograda Briselu, a sa druge izostanak ozbiljnih reformi koje bi to trebale da prate:
„Neki ljudi imaju interese i ti interesi su toliko jaki. Imaju moć da ih nametnu. Zato su neka rešenja takva kakva jesu. Ti ljudi imaju odlučujući uticaj na to kako se stvari u Srbiji odvijaju.“
Da li je Briselu stalo do reformisane Srbije ili samo do Srbije koja neće praviti probleme na Balkanu?
„Pre svega im je stalo da nema nestašluka, ali sa druge strane nije im svejedno kakva zemlja ulazi u EU. Ne bi hteli da im se loše priče ponavljaju kao 2004. godine sa ulaskom nekih nereformisanih zemalja“, zaključuje Prokopijević.
Ipak, glavna prepreka - hapšenje optuženika za najteže ratne zločine - Ratka Mladića, kao i Gorana Hadžića – još nije otklonjena. Srbiju čeka i veliki izazov - dijalog sa Kosovom.
Naši sagovornici ističu dva suštinski suprotna procesa koja se istovremeno dešavaju u Srbiji - jedan je formalno približavanje EU, sa druge je izostanak reformi po evropskim standardima. Na tom putu stoje oni čiji su interesi ugroženi uvođenjem evropskog reda u Srbiju.
Kako Srbiju u Evropi vide Užičani:
„Nikada Srbija neće ući u Evropsku uniju.“
„Ući će za jedno pet-šest godina.“
„Ući će kada uđe.“
„Mislim da nam i nakon ulaska neće biti ništa bolje – možda samo gore.“
„Mislim da će nam biti u Evropskoj uniji daleko bolje nego sada.“
„Ulazak u Evropsku uniju je glupost.“
„Što bi nam drugi bio gazda. U svojoj zemlji ćemo biti sluge.“
„Sumnjam da će nam išta pomoći Evropska unija u smislu boljeg življenja. I oni su u kolapsu.“
Profesorka Srbijanka Turajlić kaže da mladi doživljavaju Evropsku uniju.
„Kao neku vrstu kasice – prasice, koju će oni po potrebi okrenuti, pa će im odatle iscuriti novac. To je jedino o čemu se priča, a to, naravno, nije tačno. Teško da ćemo moći da očekujemo da Evropa radi kako bi smo mi mogli dobro da živimo“, ocenjuje Srbijanka Turajlić.
Srpsko društvo nije krenulo sa pospremanjem po evropskim standardima. Evropske vrednosti su strane današnjem srpskom društvu, kaže profesorka Turajlić i to ilustruje jednim primerom - poslednje tri godine studenti je pitaju da li da se učlane u neku stranku da bi dobili posao. To je, kaže, niko nije pitao prethodnih 40 godina profesorovanja.
„Stvar je u potpuno pogrešnoj percepciji. Evropa nije novac. Novac i blagostanje vam dolazi post festum, kada uspostavite pristojnu državu u kojoj se ne krade, ne vara, ne pljačka, ne laže i tako dalje. U Evropi postoji takođe mito i korupcija, ali kada te uhvate u tome, onda ozbiljno budete kažnjeni i odete u zatvor“, navodi Turajlićeva.
Sledi veliko pospremanje
Rediteljka Alisa Stojanović ističe primer iz susedstva, koji govori o tome da nas pretiču društva koja su takođe živela u dubokoj izolaciji, ali su iz nje izašli onda kada je Srbija zalupila vrata svetu oko sebe.
Miroslav Prokopijević, profesor ekonomije i evropskih studija, kaže da Srbiju na evropskom putu tek čeka veliko pospremanje, mada Brisel zadovoljno trlja ruke jer je dobio dva politička partnera. Dakle, politički čist teren za evropske integracije Srbije:
„Kažu da je njihova najveća dobit u Srbiji što su napravili da imaju evropskog Borisa i evropskog Tomu, pa će sada moći da igraju na dve, umesto na jednu kartu“, ocenjuje Prokopijević.
U Hrvatskoj, nakon što je postala kandidat za članstvo u EU, otkrivena je velika korupcionaška afera. Iza rešetaka je bivši premijer. U Crnoj Gori, gotovo u istom danu kada je prihvaćena kandidatura, najavljena je ostavka premijera Mila Đukanovića.
Očekuje li Srbiju otvaranje takve krupne priče?
„Ja nisam siguran na kojoj tački će se otvoriti, ali stvar se mora otvoriti. Mi ni za vreme Miloševića nismo imali ovakvu cenzuru i kontrolu medija. Imali smo tada i slobodnije tržište. Ne verujem, obzirom kako je Srbija koncipirana i kako se vodi, da može da vodi nekom srećnijem rešenju. Samo je sticaj okolnosti na čemu će se otvoriti priča“, smatra Prokopijević.
Novi stav oko Kosova
Ovo prethodno pitanje je možda za Srbiju preuranjeno jer do sticanja statusa kandidata čekaju je još neki važni poslovi - Kosovo.
Letošnji preokret prihvatanjem dijaloga sa Kosovom bez statusnih pitanja, dobija svoj nastavak najnovijom aferom trgovine organima i sumnjom da je u nju umešan i izborni pobednik Hašim Tači.
„Mislim da se sada, posle izveštaja Dika Martija, obavlja jedna debata koja će u januaru i februaru da rezultira novim stavom EU i SAD u vezi sa Kosovom. Može se vrlo lako desiti da neke ustupke Kosovo mora napraviti prema Srbiji“, ocenjuje Vladimir Todorić, politički analitičar.
Formalni uslov za kandidaturu je hapšenje i isporučivanje Hagu Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Vladimir Todorić na pitanje, kada očekuje da se to dogodi, kaže kratko da nema na to odgovor.
U skladu sa tim, na naše pitanje, kada prognozira da će Srbija dobiti kandidaturu za članstvo u EU, naš sagovornik kaže da nema prognozu.
Kako Miroslav Prokopijević objašnjava dva različita koloseka kojom ide Srbije - sa jedne strane formalno približavanje Beograda Briselu, a sa druge izostanak ozbiljnih reformi koje bi to trebale da prate:
„Neki ljudi imaju interese i ti interesi su toliko jaki. Imaju moć da ih nametnu. Zato su neka rešenja takva kakva jesu. Ti ljudi imaju odlučujući uticaj na to kako se stvari u Srbiji odvijaju.“
Da li je Briselu stalo do reformisane Srbije ili samo do Srbije koja neće praviti probleme na Balkanu?
„Pre svega im je stalo da nema nestašluka, ali sa druge strane nije im svejedno kakva zemlja ulazi u EU. Ne bi hteli da im se loše priče ponavljaju kao 2004. godine sa ulaskom nekih nereformisanih zemalja“, zaključuje Prokopijević.