Tragajući za temom koja bi pobjegla od politike, a odslikala neki od aspekata svakodnevnice na Balkanu, redakcija Radio Slobodna Evropa odlučila se govoriti o sramu, odnosno stidu.
Kad sam se posljednji put posramio/la nečega u svojoj okolini, mojih prijatelja, poznanika, rođaka, političara, države, društva....? Samo su neka od pitanja koja su novinari Slobodne Evrope postavili sebi ili ljudima oko sebe.
U državi u kojoj se jedva preživljava, a političari gomilaju nekretnine i novac na računima, građani uglavnom šute, masovnog bunta nema.
Da li se stide, koliko i čega: diskriminacije, korupcije, kriminala, nacionalizma, primitivizma, analizrala Tina Jelin Dizdar u tekstu Građani se stide zbog političara i poniženja.
Poslednjih dvadeset godina u Srbiji je uz političku, ekonomsku i društvenu krizu, dominantna je erozija morala i odsustvo brige za drugima oko nas. Osim kolapsa sistema vrednosti, za to su odgovorne i političke elite, koje se bore isključivo za vlastite, a ne opšte interese.
Bezosećajnosti, u koju se survalo srpsko društvo, svesni su i sami građani, ali nemaju odgovor na pitanje kako je pobediti, piše Milan Nešić u tekstu Društvom vladaju bezosećajnost i nebriga za druge.
Zastrašujuća i dugotrajna nezaposlenost u Hrvatskoj je ovog tjedna premašila brojku od 350.000. Nezaposlenosti se stide stariji, a najviše mladi, visokoobrazovani, iako nisu krivi za situaciju u kojoj su se našli.
S mnogima smo proteklih dana razgovarali pred Zavodom za zapošljavanje u Zagrebu i svi odreda u tekstu Ankce Barbir Mladinović Nezaposlenost stvorila generaciju posramljenih ljudi potvrđuju da im je najteže kad ih se upita „gdje radiš“.
Učešće u ratovima 90-tih godina prošlog vijeka, nepoštovanje državnih simbola Crne Gore i domaći političari, najčešći su razlozi zbog kojih stanovnici te zemlje osjećaju stid.
Savremena Crna Gora ne može biti posebno ponosna ni na ponašanje omladine, raširenu korupciju i nacionalne podjele, ocjena je iz teksta Predraga Tomovića Malo razloga za ponos u Crnoj Gori.
Kad sam se posljednji put posramio/la nečega u svojoj okolini, mojih prijatelja, poznanika, rođaka, političara, države, društva....? Samo su neka od pitanja koja su novinari Slobodne Evrope postavili sebi ili ljudima oko sebe.
U državi u kojoj se jedva preživljava, a političari gomilaju nekretnine i novac na računima, građani uglavnom šute, masovnog bunta nema.
Da li se stide, koliko i čega: diskriminacije, korupcije, kriminala, nacionalizma, primitivizma, analizrala Tina Jelin Dizdar u tekstu Građani se stide zbog političara i poniženja.
Poslednjih dvadeset godina u Srbiji je uz političku, ekonomsku i društvenu krizu, dominantna je erozija morala i odsustvo brige za drugima oko nas. Osim kolapsa sistema vrednosti, za to su odgovorne i političke elite, koje se bore isključivo za vlastite, a ne opšte interese.
Bezosećajnosti, u koju se survalo srpsko društvo, svesni su i sami građani, ali nemaju odgovor na pitanje kako je pobediti, piše Milan Nešić u tekstu Društvom vladaju bezosećajnost i nebriga za druge.
Zastrašujuća i dugotrajna nezaposlenost u Hrvatskoj je ovog tjedna premašila brojku od 350.000. Nezaposlenosti se stide stariji, a najviše mladi, visokoobrazovani, iako nisu krivi za situaciju u kojoj su se našli.
S mnogima smo proteklih dana razgovarali pred Zavodom za zapošljavanje u Zagrebu i svi odreda u tekstu Ankce Barbir Mladinović Nezaposlenost stvorila generaciju posramljenih ljudi potvrđuju da im je najteže kad ih se upita „gdje radiš“.
Učešće u ratovima 90-tih godina prošlog vijeka, nepoštovanje državnih simbola Crne Gore i domaći političari, najčešći su razlozi zbog kojih stanovnici te zemlje osjećaju stid.
Savremena Crna Gora ne može biti posebno ponosna ni na ponašanje omladine, raširenu korupciju i nacionalne podjele, ocjena je iz teksta Predraga Tomovića Malo razloga za ponos u Crnoj Gori.