Rumena Vasović, majka Dalibora Vasovića, koji je 2001. brutalno ubijen na gradskom trgu u Čačku, najavljuje da će otići da protestuje u Beograd pred zgradu Vlade ili Ministarstvo pravde, pošto joj se već sedam godina ne isplaćuje 1,5 miliona dinara po izvršnoj presudi za naknadu nematerijalne štete nakon sinovljeve smrti. Sudski izvršitelji saopštili su joj da od Daliborovog ubice mogu zapleniti jedino televizor.
Izvršitelji su nakon boravka u domaćinstvu Krdžića u Gornjoj Gorevnici kod Čačka konstatovali da se ništa od porodične imovine ne vodi na Daliborovog ubicu Dragana Krdžića, zbog čega je nemoguća zaplena i naplata odštete od 1,5 miliona dinara. Rumena Vasović kaže da su joj jedino ponudili televizor, pod uslovom da za to plati odgovarajuću taksu. Dodaje da u životu ništa ciničnije nije čula.
“Za dete televizor da uzmem u popis. Pa, ne duguje on meni 100 evra da mi je uzeo u zajam”, ogorčena je Rumena.
Daliborov ubica odležao je četiri godine zatvora, ali nikada nije platio presuđenu odštetu od 1,5 miliona dinara. Rumena Vasović podseća da je ta presuda doneta još pre sedam godina i da je u međuvremenu, od očaja i tuge za sinom, samoubistvo izvršio i njen suprug Tomislav.
“Ne razumem uopšte zašto se sudilo? Zašto je presuda izvršna? Čemu sad sve to vodi? I na kraju sam dobila papir kojim ništa ne može da se naplati”, kaže naša sagovornica.
Rumena sa sinom, snahom i troje unučića živi u kući koju iznajmljuju za 120 evra mesečno. Jedini stalni prihod je Tomislavljeva penzija od 9.000 dinara, a nešto novca u kuću donese i sin Nebojša od povremenih vozačkih angažmana. Nekoliko meseci kasne sa uplatom kirije i, kako ističu, samo zahvaljujući razumevanju stanodavca nisu završili na ulici.
“Nemoguć život. Ni za hranu, ni za stan, svaki čas gledaš kad će da dođu da ti isključe struju, kad ćeš da platiš dažbine. Niko neće da te pogleda. I kome ja više da se žalim”, pita se nesrećna žena.
Sa problemom porodice Vasović upoznat je i ministar pravde Nikola Selaković.
“Kada pominjete jednu ovakvu zaista žalosnu sudbinu jedne porodice, država tu mora da ima apsolutno pojačan sluh, a pravosudni organi, dakle predsednici sudova, ako ovde govorimo već o izvršenju, moraju da imaju apsolutni sluh i da im to bude pravi prioritet”, ističe Selaković.
Međutim, za jednog od izvršnih sudija u čačanskom Osnovnom sudu Žarka Gavrilovića taj pojačan osećaj za ovaj slučaj tumači tako da majku tera da traga za ubicom svog deteta:
“Onog momenta kad se stekne uslov da bilo šta od imovine ima, mi ćemo mu tog momenta to popisati. Ali, ona mora da nas obavesti da li on ima nešto od imovine. Ja imam 16.000 predmeta.”
Nakon višednevnog bezuspešnog protesta ispred zgrade Osnovnog suda u Čačku Rumena Vasović najavljuje da će otići u Beograd i tamo potražiti pravdu.
“Ići ću pred Vladu ili pred Ministarstvo pravde. Da ljudi vide da mi uopšte živimo u ovoj zemlji i ima li ko da pogleda tu porodicu. Nakon svih muka koju smo doživeli. Izgubiti dete, izgubiti muža, u stanu u kom živi nas ovoliko, a niko ne radi. Ima li to gde?”, pita se Rumena.
Izvršitelji su nakon boravka u domaćinstvu Krdžića u Gornjoj Gorevnici kod Čačka konstatovali da se ništa od porodične imovine ne vodi na Daliborovog ubicu Dragana Krdžića, zbog čega je nemoguća zaplena i naplata odštete od 1,5 miliona dinara. Rumena Vasović kaže da su joj jedino ponudili televizor, pod uslovom da za to plati odgovarajuću taksu. Dodaje da u životu ništa ciničnije nije čula.
“Za dete televizor da uzmem u popis. Pa, ne duguje on meni 100 evra da mi je uzeo u zajam”, ogorčena je Rumena.
Daliborov ubica odležao je četiri godine zatvora, ali nikada nije platio presuđenu odštetu od 1,5 miliona dinara. Rumena Vasović podseća da je ta presuda doneta još pre sedam godina i da je u međuvremenu, od očaja i tuge za sinom, samoubistvo izvršio i njen suprug Tomislav.
“Ne razumem uopšte zašto se sudilo? Zašto je presuda izvršna? Čemu sad sve to vodi? I na kraju sam dobila papir kojim ništa ne može da se naplati”, kaže naša sagovornica.
Rumena sa sinom, snahom i troje unučića živi u kući koju iznajmljuju za 120 evra mesečno. Jedini stalni prihod je Tomislavljeva penzija od 9.000 dinara, a nešto novca u kuću donese i sin Nebojša od povremenih vozačkih angažmana. Nekoliko meseci kasne sa uplatom kirije i, kako ističu, samo zahvaljujući razumevanju stanodavca nisu završili na ulici.
“Nemoguć život. Ni za hranu, ni za stan, svaki čas gledaš kad će da dođu da ti isključe struju, kad ćeš da platiš dažbine. Niko neće da te pogleda. I kome ja više da se žalim”, pita se nesrećna žena.
Sa problemom porodice Vasović upoznat je i ministar pravde Nikola Selaković.
“Kada pominjete jednu ovakvu zaista žalosnu sudbinu jedne porodice, država tu mora da ima apsolutno pojačan sluh, a pravosudni organi, dakle predsednici sudova, ako ovde govorimo već o izvršenju, moraju da imaju apsolutni sluh i da im to bude pravi prioritet”, ističe Selaković.
Međutim, za jednog od izvršnih sudija u čačanskom Osnovnom sudu Žarka Gavrilovića taj pojačan osećaj za ovaj slučaj tumači tako da majku tera da traga za ubicom svog deteta:
“Onog momenta kad se stekne uslov da bilo šta od imovine ima, mi ćemo mu tog momenta to popisati. Ali, ona mora da nas obavesti da li on ima nešto od imovine. Ja imam 16.000 predmeta.”
Nakon višednevnog bezuspešnog protesta ispred zgrade Osnovnog suda u Čačku Rumena Vasović najavljuje da će otići u Beograd i tamo potražiti pravdu.
“Ići ću pred Vladu ili pred Ministarstvo pravde. Da ljudi vide da mi uopšte živimo u ovoj zemlji i ima li ko da pogleda tu porodicu. Nakon svih muka koju smo doživeli. Izgubiti dete, izgubiti muža, u stanu u kom živi nas ovoliko, a niko ne radi. Ima li to gde?”, pita se Rumena.
