Ne samo implementacija Briselskog sporazuma, nego i svi procesi koji će biti ocenjeni u oktobarskom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evro integracijskim procesima, od značaja su za nastavak tog procesa, izjavila je za RSE Tanja Miščević, nakon što je prihvatila poziciju šefa pregovaračkog tima Srbije za pregovore o članstvu u EU.
Miščević naglašava da je odlučila da prihvati ponudu nakon što je o tome razgovarala sa prvim vicepremijerom u Vladi Srbije Aleksandrom Vučićem, koji ju je na tu funkciju predložio posle konsultacija sa premijerom Ivicom Dačićem i predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem. O razgovorima sa Vučićem kaže:
„Našli smo se na istoj liniji u toj priči. Ovo mi je prvi put da sam razgovarala o tom poslu. Znam da se od marta meseca pojavljuju natpisi u novinama ali ništa od toga nije bilo tačno. Nije bilo nikakvog ni ubeđivanja, ni pregovaranja, nego razgovor koji je doneo rezultat“.
Miščević: Prosto moramo biti svesni da implementacija, sprovođenje Briselskog sporazuma, rokovi, jesu suštinski deo za otvaranje pregovora. Ali ne samo to. Uvek podsećam na činjenicu da svi reformski procesi unutar zemlje moraju da budu ispunjeni jer nas vrlo brzo čeka i izveštaj Evropske komisije o napretku. Dakle, politički uspeh u implementaciji Briselskog sporazuma, bez napretka u reformama, neće baš doneti veliki napredak.
Miščević: To je preduslov za čitavu priču. Ali u Srbiji sada vidimo rešenost. E sad, videćemo kako se stvari u tom smislu odvijaju. Međutim, to nije u samom pregovaračkom procesu. Implementacija Briselskog sporazuma jeste preduslov da se pregovarački proces odvija. To naravno stoji. S tim, što tim koji vodi pregovore za članstvo nije tim koji se u ovom momentu bavi pričom o implementaciji Briselskog sporazuma.
Miščević: Nikada nisam, ni kada sam bila direktorka Kancelarije za pridruživanje, operisala sa rokovima. Naš posao, naš domaći zadatak je ono čime treba da se bavimo, odnosno da se trudimo da svaki posao, i implementaciju Briselskog sporazuma i sve zadatke koji su nephodni u reformskom procesu, uradimo na najbolji mogući način. O rokovima ne razmišljam. Uvek volim da stvari uradim čak i malo ranije.
Miščević: Da nisam optimista i da ne verujem da je moguće uraditi nešto u tom smislu, ubrzati čak proces integracija, verovatno ne bih ni prihvatila ovaj poziv.
Miščević: Čini mi se da je apsolutno slučajno, ali je koicidencija interesantna. Dakle, nešto na čemu sam radila tri godine stupa na snagu i počinje novi period i za mene i za Srbiju. Meni je privatno interesantno. Ne mislim da je sa namerom, već da je potpuna koincidencija, ali lako je zapamtiti.
Miščević: Dosta smo se promenili i u odnosu na obaveze koje su proistekle iz samog Sporazuma, u smislu procesa integracije i usklađivanja. Ja ne mogu da kažem da treba da budemo zadovoljni. Naprotiv. Treba tražiti i više. Ima oblasti u kojima se očigledno mora posebno obratiti pažnja. Recimo zaštita životne sredine koja će verovatno biti najobimnija, najteža i najkomplikovanija oblast i u samim pregovorima. Takođe, imamo velike reforme koje su urađene, ali imaju problema. Kao što je pravosuđe, administrativna refomra.
Miščević: To su velika pitanja koja su u velikoj meri oblikovala i proces pregovora, a i članstvo nekih država sadašnjih članica Evropske unije. To pitanje, naravno, ne može da bude završeno ni otvaranjem pregovora, niti u prvim godinama, to je pitanje koje će nas u kontinuitetu stalno pratiti...
Miščević: Koliko ja shvatam na tome se radi. Dopustićete mi da sam ja do pre par sati bila osoba koja je sa strane posmatrala ceo proces. Sada moram ući u sve detalje. Ali koliko vidim, stvari se rešavaju u pravcu davanja odgovora o spornim privatizacijama. Ali, da naravno. Funkcija glavnog pregovarača i jeste da podseća, da ima stalni uvid nad oblastima koje eventualno mogu da predstavljaju problem. Ne kada postanu problem, nego mogu da predstavljaju problem. Dakle unapred.
Miščević: To je još jedna od stvari koja je stvar konsenzusa. I ranije kada sam govorila o formatu pregovora, tada kao neko ko dolazi iz civilnog društva, uvek sam govorila da ono ima svoju ulogu. Pazite pravljenje ključnih strateških dokumenata, javne rasprave o zakonima koji nas usklađuju sa pravilima Evropske unije, pa i konsultacije o pregovaračkim pozicijama ... za sve tu ima mesta. Ne samo za civilno društvo u najširem smislu. Ali obaveze u pregovorima preuzima država. Dakle, administrativni aparat i vlada. To je onaj, da tako kažem, hrvatsko-slovenački model koji se do sada pokazao kao jako dobar i funkcionalan.
Miščević naglašava da je odlučila da prihvati ponudu nakon što je o tome razgovarala sa prvim vicepremijerom u Vladi Srbije Aleksandrom Vučićem, koji ju je na tu funkciju predložio posle konsultacija sa premijerom Ivicom Dačićem i predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem. O razgovorima sa Vučićem kaže:
„Našli smo se na istoj liniji u toj priči. Ovo mi je prvi put da sam razgovarala o tom poslu. Znam da se od marta meseca pojavljuju natpisi u novinama ali ništa od toga nije bilo tačno. Nije bilo nikakvog ni ubeđivanja, ni pregovaranja, nego razgovor koji je doneo rezultat“.
RSE: Šta vam se u ovom trenutku u evrointegracijskim procesima Srbije čini kao ključno pitanje? Da li su to rokovi za implementaciju Briselskog sporazuma koji su probijeni i na koje je upozoravano? Plašite li se da bi to već u startu moglo da oteža posao u koji ste ušli?
Miščević: Prosto moramo biti svesni da implementacija, sprovođenje Briselskog sporazuma, rokovi, jesu suštinski deo za otvaranje pregovora. Ali ne samo to. Uvek podsećam na činjenicu da svi reformski procesi unutar zemlje moraju da budu ispunjeni jer nas vrlo brzo čeka i izveštaj Evropske komisije o napretku. Dakle, politički uspeh u implementaciji Briselskog sporazuma, bez napretka u reformama, neće baš doneti veliki napredak.
RSE: Ali i mišljenje o napretku, koje očekujemo u oktobru, ne može biti pozitivno ukoliko se ne ispune dogovoreni termini impelmentacije.
Miščević: To je preduslov za čitavu priču. Ali u Srbiji sada vidimo rešenost. E sad, videćemo kako se stvari u tom smislu odvijaju. Međutim, to nije u samom pregovaračkom procesu. Implementacija Briselskog sporazuma jeste preduslov da se pregovarački proces odvija. To naravno stoji. S tim, što tim koji vodi pregovore za članstvo nije tim koji se u ovom momentu bavi pričom o implementaciji Briselskog sporazuma.
RSE: Da li u trenutku u kom ste prihvatili poziciju šefice tima za pregovore, možete biti sigurni da će Srbija u januaru definitvno dobiti datum za početak pregovora o pristupanju?
Miščević: Nikada nisam, ni kada sam bila direktorka Kancelarije za pridruživanje, operisala sa rokovima. Naš posao, naš domaći zadatak je ono čime treba da se bavimo, odnosno da se trudimo da svaki posao, i implementaciju Briselskog sporazuma i sve zadatke koji su nephodni u reformskom procesu, uradimo na najbolji mogući način. O rokovima ne razmišljam. Uvek volim da stvari uradim čak i malo ranije.
RSE: To je razumljivo. Ali jeste li optimista da će datum biti potvrđen u januaru?
Miščević: Da nisam optimista i da ne verujem da je moguće uraditi nešto u tom smislu, ubrzati čak proces integracija, verovatno ne bih ni prihvatila ovaj poziv.
RSE: Da li se slučajno podudarilo da predlog za vaše imenovanje bude objavljen u danu kada je stupio na snagu Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji?
Miščević: Čini mi se da je apsolutno slučajno, ali je koicidencija interesantna. Dakle, nešto na čemu sam radila tri godine stupa na snagu i počinje novi period i za mene i za Srbiju. Meni je privatno interesantno. Ne mislim da je sa namerom, već da je potpuna koincidencija, ali lako je zapamtiti.
RSE U čemu se razlikujemo od trenutka kada je SSP stupio na snagu, s obzirom da Srbija od 2009. godine primenjuje Prelazni trgovinski sporazum?
Miščević: Dosta smo se promenili i u odnosu na obaveze koje su proistekle iz samog Sporazuma, u smislu procesa integracije i usklađivanja. Ja ne mogu da kažem da treba da budemo zadovoljni. Naprotiv. Treba tražiti i više. Ima oblasti u kojima se očigledno mora posebno obratiti pažnja. Recimo zaštita životne sredine koja će verovatno biti najobimnija, najteža i najkomplikovanija oblast i u samim pregovorima. Takođe, imamo velike reforme koje su urađene, ali imaju problema. Kao što je pravosuđe, administrativna refomra.
RSE: Podsetiću vas na ocene koje su iz EU stizale o pitanju suzbijanja korupcije u Srbiji, što je obuhvaćeno poglavljivam 23 i 24. Ta poglavlja će, uz poglavlje 35 (koje obuhvata i normalizaciju odnosa sa Prištinom) biti otvorena sve vreme pregovora. Plašite li se da vrlo lako u procesu evrointegracija pitanja korupcije, vladavine prava, mogu izbiti u prvi plan?
Miščević: To su velika pitanja koja su u velikoj meri oblikovala i proces pregovora, a i članstvo nekih država sadašnjih članica Evropske unije. To pitanje, naravno, ne može da bude završeno ni otvaranjem pregovora, niti u prvim godinama, to je pitanje koje će nas u kontinuitetu stalno pratiti...
RSE Dobro, ali da li mislite da u Briselu očekuju što brži odgovor u odnosu, na primer na prigovor o 24 sporne privatizacije? Da li je to signal koji bi Srbija u ovom trenutku morala da pošalje? Da li vi kao prvi pregovarač to sugerišete?
Miščević: Koliko ja shvatam na tome se radi. Dopustićete mi da sam ja do pre par sati bila osoba koja je sa strane posmatrala ceo proces. Sada moram ući u sve detalje. Ali koliko vidim, stvari se rešavaju u pravcu davanja odgovora o spornim privatizacijama. Ali, da naravno. Funkcija glavnog pregovarača i jeste da podseća, da ima stalni uvid nad oblastima koje eventualno mogu da predstavljaju problem. Ne kada postanu problem, nego mogu da predstavljaju problem. Dakle unapred.
RSE: Koliko će civilno društvo biti angažovano u pregovorima? U meri u kojoj je bilo u Hrvatskoj ili u kojoj jeste u Crnoj Gori?
Miščević: To je još jedna od stvari koja je stvar konsenzusa. I ranije kada sam govorila o formatu pregovora, tada kao neko ko dolazi iz civilnog društva, uvek sam govorila da ono ima svoju ulogu. Pazite pravljenje ključnih strateških dokumenata, javne rasprave o zakonima koji nas usklađuju sa pravilima Evropske unije, pa i konsultacije o pregovaračkim pozicijama ... za sve tu ima mesta. Ne samo za civilno društvo u najširem smislu. Ali obaveze u pregovorima preuzima država. Dakle, administrativni aparat i vlada. To je onaj, da tako kažem, hrvatsko-slovenački model koji se do sada pokazao kao jako dobar i funkcionalan.
