Ministar odbrane Bratislav Gašić je morao odmah da bude smenjen po hitnom postupku a ne posle dva meseca, kaže u Intervjuu nedelje RSE Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika "Vreme" i dobitnica nagrade "Jug Grizelj".
Prolongiranje te smene doživljava kao dodatno ponižavanje novinarske profesije. Kaže da se zahtevi novinara, koji protestvuju pod sloganom "Novinari ne kleče", samo umnožavaju, iz nedelje u nedelju.
"Sve metode koje su prethodni režimi imali za gušenje, za pritiske na medije, ovaj režim je prikupio i napravio jedan koncentrisani pritisak, jednu koncentrisanu degradaciju medija na sve moguće načine", kaže Skrozza.
Skupština Srbije jednoglasno je u petak uveče razrešila Bratislava Gašića sa mesta ministra odbrane zbog seksističke uvrede upućene novinarki B92. Za razrešenje je glasalo 195 poslanika, koliko ih je i bilo u sali. Premijer Srbije Aleksandar Vučić prethodno je potpisao predlog za razrešenje Gašića i uputio ga parlamentu. U međuvremenu širom Srbije se održavaju protesti novinara pod sloganom "Novinari ne kleče".
RSE: Dok razgovaramo, u parlamentu se vodi rasprava o razrešenju ministra odbrane Bratislava Gašića zbog seksističke izjave upućene jednoj novinarki. Zašto bi bili naivni, ako bismo rekli da je to dobar znak da vlast menja odnos prema novinarima?
Skrozza: Vlast apsolutno ne menja svoj odnos prema novinarima i čak je ovo prolongiranje nečega, što je najavljeno, dodatno ponižavanje profesije. Dakle, ako ste vi rekli da će biti smenjen, on je morao da bude smenjen po hitnom postupku, jer je najavu o njegovoj smeni dao čovek koji upravlja ovom državom i koji se ovde za sve pita.
Prema tome, da je bilo volje i da je bilo želje on bi bio smenjen istog trenutka, a mi na njegovu smenu čekamo skoro dva meseca. Izvinite, ali o čemu se ovde radi? Zar smo mi svi baš tolike budale da ćemo da poverujemo da je za smenu jednog čoveka, i za njegovo pomeranje iz fotelje, neophodno dva meseca?! Ova današnja rasprava je, po meni, opet nekakva politička kalkulacija. Videli su da im odgovara da se sada konačno time pozabave i da bude: evo ispunio sam obećanje. Izvini, nisi ispunio obećanje.
RSE: Kako čitate tu poruku što je premijer zahtev za razrešenje Gašića potpisao poslednjeg dana, u roku od dva meseca, u terminu koji je on sam sebi zadao?
Skrozza: Opet u skladu sa ovim što sam rekla. Sve je politička kalkulacija. Njemu u startu nije bilo stalo da smeni tog čoveka. On je u startu rekao da je to njegov najbliži saradnik i sve što se potom događalo, bilo je na mišiće. Mislim da je čekao da vidi da li će, na bilo koji način, moći da se izmigolji iz te priče, da budu i zvanično raspisani izbori i da kaže da je sada to već gotovo. Ili je čekao da se nešto drugo desi, pa da javnost na to zaboravi. Mislim da je, možda, čak bio iznenađen ovim protestima novinara. I to ga je negde zabolelo, koliko god on i njegovi saradnici to pokušavali da minimiziraju. Čekao je poslednji trenutak jer se nadao da će nešto da se desi i da on neće biti prinuđen da na kraju uradi ono što je obećao.
RSE: Hoće li se protesti pod sloganom "Novinari ne kleče" nastaviti? Smena Gašića je zapravo bila samo jedna od zahteva?
Skrozza: Na žalost, zahtevi se samo umnožavaju, iz nedelje u nedelju. Poslednja verzija, da ne najavljujem, ako već nije stiglo u medije, ima nekoliko stranica koje su pune zahteva. Ne samo upućenih premijeru, nego raznoraznim ministrima. Meni su tu najbitniji zahtevi koji su upućeni ministru Stefanoviću jer je on, kada su u pitanju mediji, digao najveću buku poslednjih nekoliko meseci, i našem resornom ministru Ivanu Tasovcu, koji se zaista, na poziciji na kojoj je, nije pokazao kao adekvatan čovek, koji će na bilo koji način da brine o nama, koji smo u medijima. Mi smo krenuli samo sa jednim zahtevom, a to je smena Gašića, ali njihovo ponašanje je postajalo, samo u tom intervalu, takvo da su zahtevi sada zauzeli nekoliko stranica kucanog teksta. Što opet pokazuje prirodu stava vlasti prema novinarima i medijima uopšte.
RSE: Ovih dana Vam je uručena novinarska nagrada Jug Grizelj, u trenutku, kako ste sami priznali, kada ste razmišljali da dignete ruke od svega i da odete, ali da Vas sada nagrada obavezuje da ostanete. Kada kažete razmišljali ste da dignete ruke od svega, da li to znači da je nemoguće baviti se novinarstvom u Srbiji?
Skrozza: Nije nemoguće, ali je izuzetno teško i zahteva izuzetne žrtve. Ono što je meni lično najvažnije je da čovek ne vidi efekat.
RSE: Kako smo došli u tu situaciju da se sve češće čuje da su nezavisni mediji preživeli diktaturu, ali da neće preživeti u demokratiji?
Skrozza: Objašnjenje je vrlo jednostavno. Sve metode koje su prethodni režimi imali za gušenje, za pritiske na medije, ovaj režim je prikupio i napravio jedan koncentrisani pritisak, jedno koncentirsano gušenje, jednu koncentrisanu degradaciju medija na sve moguće načine. U vreme Slobodana Miloševića novinari su imali glavu u torbi, kolege su ubijane, vrlo često smo radili kao ilegalci, zavisili smo isključivo od stranih fondova, nismo imali šanse da opstanemo na tržištu. Svih mogućih pritisaka je bilo, ali znali ste sa čime se suočavate.
Mogli ste da odete na konferenciju za novinare Ivice Dačića, koji je tada bio portparol SPS-a, i da ga pitate šta ste hteli. Mogli ste da odete na konferenciju JUL-a i da pitate šta ste hteli. Moj sektor je bila takozvana levica, JUL i SPS, pa zato te primere i pominjem. Mogli ste sa tim ljudima normalno da razgovarate.
Moj prvi sagovornik u novinarstvu je bio Aleksandar Vulin. S njim si mogao jako lepo da se ispričaš, iako ni u čemu nismo isto mislili, a sve to je danas apsolutno nemoguće. U međuvremenu, mediji su izašli na tržište. U velikom broju slučajeva zavise od reklama, a zavise od reklama koje plaćaju javna preduzeća. Javna preduzeća se više od dve godine ne reklamiraju u medijima koji se kritički izjašnjavaju o vlasti. Kako sada da opstane taj medij na tržištu, kada se najveći davaoci reklama kod njih ne reklamiraju, političari ne odgovaraju na pitanja, na konferencijama za novinare, to smo sada čuli pre nekoliko dana, imate takozvana kaparisana pitanja. Ako i stignete nešto da pitate, izvređaju vas najgore. Ni Milošević ni Šešelj nisu novinare vređali kao ovi sada.
Sve to što smo mi novinari i novinarke gledali u poslednjih dvadeset godina, kao nekakve parcijalne metode degradacije medija, sada imate u vrlo koncentrisanoj formi na svim frontovima. I za mene je, kao novinarku, zaista fascinantno da gledam direktore i vlasnike medija koji su ostali pristojni i koji kritički gledaju na svet oko sebe, kako uopšte preživljavaju. Meni nije jasno kako je uopšte ovaj broj medija i emisija i do sada opstao. Ali, jedino objašnjenje na vaše pitanje jeste da je pritisak na svim stranama i na svim frontovima.
Fenomen koji me fascinira već godinu dana
RSE: Ne mogu da se setim da su televizije, bilo kada, svaku konferenciju za novinare premijera ili predsednika prenosile uživo, kao što je to slučaj sa onima koje drži Aleksandar Vučić, bez obzira da li se obraća kao premijer ili kao stranački lider u prostorijama stranke?
Skrozza: To je jedan fenomen koji mene fascinira već godinu dana. Ne znam koliko tekstova sam napisala i stvarno pokušavam da se time bavim ozbiljno, ali ne uspevam da uhvatim nit, srž, razlog. To nikada nije bilo. To zaista nikada nije bilo. Kada bi se Milošević obraćao, kada bi se Đinđić obraćao, kada bi se obraćao bilo ko od ljudi koji su nekako bili broj jedan na političkoj sceni, to su bile vanredne situacije. Mi smo trčali kući kada je Đinđić trebao da se obrati da je hapšen Slobodan Milošević ili tako nešto. Kada se Sloba pojavi, u studiju sam ili na konferenciji za novinare, to je bilo svetsko čudo. To se desilo jednom u iks godina.
Uopšte mi nije jasno šta se desilo i ko je Aleksandru Vučiću rekao da je to dobro. Pretpostavljam da nekakva merenja pokazuju da to njemu diže popularnost, ali mi zaista nije jasno šta će na duže staze time da postigne? On se buni što elita nije uz njega, ali nije mi jasno kako očekuje da elita uopšte stane iza bilo koga, kome je, čini se, najvažnija dnevna aktivnost da pravi tenziju. Svaka ta konferencije za novinare pravi tenziju. Taman se malo ovaj narod primiri, sredi, vodi računa o svojim poslovima, gleda kako da preživi, evo je vanredna konferencija i daj da vidimo šta je danas na redu.
Na toj konferenciji, čak i kad saopštava i dobre vesti, on mora sa nekim da stupi u konflikt. Ako nešto otvara ili je nešto pozitivno, on, ili se posvađa sa novinarima, ili se drvljem i kamenjem obraća predstavnicima bivšeg režima, ili već izmisli nekakvog neprijatelja, zavisi od toga šta je tog konkretnog dana na tapetu. Svaka ta konferencija je tenzija.
U tom smislu mi zaista nije jasno koja je ciljna grupa? Ko su ti ljudi koji su ciljna grupa tih konferencija za novinare? Elita svakako nije, a narod, čini mi se, da nema toliko vremena da baš svaki dan gleda premijera na ekranu. Da sam ja savetnica Aleksandra Vučića, prvo što bih menjala jeste da bi mu ukinula, ako je ikako moguće njemu nešto ukinuti, ta redovna obraćanja javnosti.
RSE: Otkud ta potreba vlasti, pre svega naprednjaka, da se obruše na svaki kritički glas, dolazio on iz medija, regulatornih tela, od intelektualaca?
Skrozza: Oni nemaju nikakvo utemeljenje u realnosti i žive u nekom svom začaranom svetu. Nemaju nikakve argumente za to što tvrde. Kada ih pitate kako je bolje kada nije bolje, kako raste zaposlenost kada fakat ne raste, kako objašnjavate to što pričate kada to naprosto nije tačno, oni nemaju argument, sem da napadnu, sem da kažu vi ste izdajnici, vi ne vidite tako daleko kao mi, vama nije u interesu Srbija, vi ste plaćenici. Da imaju argumente, oni bi smireno rekli: niste u pravu, pokazujemo vam tabelu, pokazujemo vam dokumente, pokazujemo vam dokaze. Oni to nemaju. Prema tome, kad nemate nikakav argument, onda vičete, bacate dim u oči, pravite neku frku – zbrku, da bi se jednostavno izvukli iz odgovora koji vam ne odgovaraju
Predstavnici EU nisu dovoljno strogi prema našoj Vladi
RSE: U Rezoluciji o Srbiji, koju je Evropski parlament usvojio u četvrtak, navodi se među obavezama, koje bi država trebalo da ispuni, da mediji budu oslobođeni političkog uticaja. Politički pritisak i rastuća autocenzura, neke su od primedbi koje su poslanici naveli tokom rasprave. Međutim, vlasti u Srbiji su i do sada ostajale gluve na slične zahteve i primedbe koje su dolazile i iznutra i spolja?
Skrozza: Mislim da predstavnici EU apsolutno nisu dovoljno strogi prema našoj Vladi. Mislim da je njima apsolutno jasno šta se ovde događa, a prema mojim saznanjima, oni su vrlo dobro informisani sa čim se mediji, vrlo konkretno, na dnevnom nivou suočavaju. Tako da mislim da oni njima nisu na pravi način "podviknuli". Imali smo izveštaj o napredovanju Srbije u pregovaračkom procesu. Tu je takođe najosetljivija tačka bila sloboda govora, odnosno najveće kritike su upućene na račun stanja u medijima. Sada imamo Rezoluciju, ponavlja se to stalno, ali mislim da im u ličnom kontaktu, koji je čini mi se najznačajniji, nisu dovoljno jako podviknuli. Ne može se u EU, u situaciji kada si ti medijska crna rupa te iste Evrope. To moraju vrlo jasno da im kažu.
RSE: Šta je trenutno u našim medijima veći problem, cenzura ili autocenzura?
Skrozza: Već dobijam alergijske reakcije na te dve reči. Mislim da je problem pritisak. Taj pritisak izaziva različite simptome. Ima cenzure, ima autocenzure, ali ne mogu da kažem da je to sve zasluga aktuelne vlasti...
RSE: Nego i one prethodne.
Skrozza: Tako je. Da se sve dešava u poslednjih nekoliko godina, lako bi smo se sa svim tim izborili. Cenzura i autocenzura su nešto što je u medijima posejano pre više od decenije...
RSE: A ova vlast je nastavila tamo gde je ona prethodna stala?
Skrozza: Ona je nastavila i od nečega što je postojalo kao jedan mali čir oni su napravili kancerogeno tkivo. Sada je ta priča već metastazirala. Tako da nešto, što je bio problemčić, sa kojim smo mogli da se suočimo, više nije problemčić, nego je ozbiljan problem sa kojim ne znam kako da se suočimo, osim apsolutnog regulisanja pozicije medija na tržištu i njihove, pre svega, ekonomske nezavisnosti.
Nama je problem ekonomska zavisnost od javnih preduzeća i različitih tajkuna na koje vlast može na ovaj ili onaj način da utiče. Kada imate pare i kada možete da platite novinare, onda je vrlo lako biti i nezavistan i jak i suprotstaviti se i reći ne može to tako. Kada zavisite od, ne znam čije volje, i kada ne znate da li ćete sutra moći da emitujete program ili da odštampate novinu, onda vas svako može da gazi, a kamo li ne vlast, koja ima takvu moć u rukama. Dakle i cenzura i autocenzura i razne druge pojave, koje ćemo nazvati ovim ili onim imenom, su problem, ali nisu problem koji je nastao sada. To je samo sada naraslo do skoro, pa neizdržljivih razmera.
RSE: Šta je posledica toga što više skoro da nema emisija u kojima se sučeljavaju suprotna mišljenja, iznose kritički tonovi?
Skrozza: To je takođe nešto što je nastalo pre ove vlasti čini mi se...
RSE: Ali je, takođe, sada eskaliralo.
Skrozza: Takođe je sada eskaliralo. I pre ove vlasti su nadležni u državi pokušavali da utiču na izbor gostiju. Čovek koji u ovom trenutku upravlja ovom državom, videli smo to iz svedočenja više novinara, pre svega Olje Bećković, jednostavno je direktno pokušavao i uspevao da utiče na izbor gostiju. Pa videli smo čak da su i gosti koji su na prvu loptu izgledali kao gosti koji će se kritički izraziti o vlasti, u stvari su bili izabrani iza nekakvih zatvorenih vrata, da bi se stvorio privid različitih i sučeljenih mišljenja.
Prema tome to se sve događalo dok mi svega toga još nismo bili svesni i ovo su sada posledice. Vidite da na najgledanijih televizijama nekih ljudi nema. Najviđeniji novinari i velika imena srpskog novinarstva se više ne pojavljuju na RTS-u, uopšte ih nema, na PINK-u su samo oni sa kojima su dobri Željko Mitrović i Dragan J. Vučićević.
RSE: Pojedina novinarska udruženja su ovih dana reagovala zbog imenovanja u upravne odbore RTS-a i RTV-a? Gordana Suša, članica Regulatornog tela za elektronske medije, kaže da joj je fascinantno da šest listića bude potpuno identično. Kako Vi vidite to što se dogodilo?
Skrozza: U svim telima, koja na bilo koji način upravljaju medijima, postoji problem sa izborima. Mi smo pre ovog skandala imali i mnogo veći skandal sa izborom novih članova za savet REM-a. Birani su članovi koji bi predstavljali nevladin sektor. U Odboru za kulturu i informisanje je glasanje nevladinih organizacija jednostavno poništeno političkom samovoljom. O tome se na žalost vrlo malo govorilo jer to nije u takvom fokusu, kao što je upravni odbor RTS-a i RTV-a. To je jedna konstantna situacija, koju mi uvek imamo u telima koja na bilo koji način odlučuju o programskim sadržajima i medijskoj politici.
Ovo što je Goca Suša rekla, jeste skandal, skandal je sve, skandal su neka imena, skandal su imena koja nisu prošla. To je samo zahvaljujući tome što se ovde sve radi iz političkih fotelja. Ovde se ne odlučuje, ni o stručnosti, ni o predispozicijama, ni o čemu, osim o političkom profilu. Prema tome, to jeste strašno, ali više ne sme da nas čudi. Mi više nemamo luksuz da se čudimo. Mi moramo da uradimo nešto vrlo konkretno.
Mi se deset godina čudimo kako REM ćuti na neke stvari. Kako REM ćuti na ponašanje Željka Mitrovića. Kako REM ćuti na ono što se dešava u rijalitijima. Kako ćuti na diskriminaciju svih manjinskih grupa u elektronskim medijima.
Posle ove situacije sa Upravnim odborom, posle situacije sa komisijom REM-a, trebalo je novinari da iziđu, trebalo je novinari da prestanu da ih prate, trebalo je novinari da počnu da ih bojkotuju. Nešto je moralo da se desi. Mi se deset godina čudimo kako REM ćuti na neke stvari. Kako REM ćuti na ponašanje Željka Mitrovića. Kako REM ćuti na ono što se dešava u rijalitijima. Kako ćuti na diskriminaciju svih manjinskih grupa u elektronskim medijima. Kako REM ćuti na to da B92 više ne postoji, iako je dobio frekvenciju na osnovu programske šeme koja je bila nekad, nije dobio frekvenciju na osnovu plana da emituje muziku...
RSE: Govorite o radiju.
Skrozza: Govorim o radiju. Kako je to moguće? Pa tako što većinu ljudi u tim telima čine politički podobne osobe. Zaista se ne čudim upravnom odboru RTS-a, uopšte se ne čudim situaciji sa tih šest listića, ništa me to ne iznenađuje, to je situacija koja kontinuirano postoji u svim telima koja se bave i odlučuju o medijima.
RSE: Koliko novinarska udruženja mogu da urade i oko ovih pitanja i oko sve veće tabloidizacije medija, oko gaženja etike u medijima? Kolika je moć novinarskih udruženja?
Skrozza: Ja sam članica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, pa ću na tu temu da pričam. Mislim da se u ovom trenutku glas NUNS-a čuje. Pre svega zahvaljujući Vukašinu Obradoviću, koji hrabro istupa. Glas NUNS-a se čuje, pogotovo kada su u pitanju profesionalni standardi i kada je u pitanju odbrana dostojanstva profesije, ali naprosto zbog svega ovoga o čemu smo do sada pričali, zbog različitih političkih, ekonomskih i kakvih god hoćete pritisaka na novinare i medije, mislim da moć udruženja ne seže daleko. U svakom mediju u Srbiji imate ovaj ili onaj problem.
NUNS, kao udruženje, prosto nema tu vrstu moći, ne može da reguliše, ne može da stane baš iza svakog medija, baš iza svake situacije, ne može da utiče baš na svaku stvar, koja se u društvu dešava, ali u ovim nekim vanrednim medijskim okolnostima, mislim da je dovoljno da se čak i čuje glas tog udruženja, da se to udruženje oglasi kada se desi nešto što je neoprostivo. Da predstavnici tog udruženja budu na protestima svakog drugog ponedeljka u svim gradovima. Da predstavnici udruženja pokušaju da pomognu svojim kolegama, koliko god mogu, kada su u pitanju konkretne situacije. To može. Može da se pruži urgentna pomoć nekakva, ali na duže staze, ukoliko se sve ovo održi, mislim da će udruženja morati da menjaju svoj modus operandi jer sve će izgubiti smisao.
Moć onih koji su preuzeli medije u ovom trenutku je takva i tolika, novinari i novinarke i svi ljudi koji rade u medijima su tako i toliko sistematski poniženi da nešto mora korenito da se menja. Ako se ovo i ovako nastavi, više nećemo imati ništa, izuzev Informera i Pinka.
Da li je to država u kojoj građani i građanke žele da žive? Ako jeste, onda OK. Ja uvek mogu da idem da gajim koze ili sejem kukuruz po Vojvodini. Svako može da nađe neku drugu zanimaciju, ali prosto se plašim kako će izgledati država u kojoj su jedini mediji ta dva ili možda još neki koji bi im se pridružio, a koji na prvi pogled izgleda pristojnije.
RSE: Ipak, za sada ćemo Vas i dalje čitati na stranicama "Vremena" zahvaljujući nagradi "Jug Grizelj". Hoće li i dalje ostati teme koje su Vam do sada bile sada bliske?
Skrozza: Nadam se da će ostati. Nekako u fokus moje pažnje u poslednjih nekoliko godina su došli mediji, dakle sve ono što se dešava u medijima. A već dugi niz godina pratim sve što se tiče "ugroženih grupa" u ovom društvu, pre svega mislim na žene i na ljude različitih etničkih pripadnosti. Na žalost, mislim da će biti materijala za mene. Jedino se nadam da će i dalje biti medija u kojima će moći da se radi.
