Tekst: Abubakar Siddique
Više od 18 meseci nakon rušenja međunarodno priznate avganistanske vlade i nasilnog preuzimanja vlasti, talibansku vlast nije priznala nijedna zemlja.
Kršenje ljudskih prava od strane ove militantne grupe i veze sa ekstremističkim grupama ponovo su je učinile parijom. Međunarodna zajednica stavila je talibanske vođe na crnu listu i odsekla grupu od globalnog finansijskog sistema.
Ali talibani su pokušali da pojačaju svoj legitimitet boreći se sa kontrolom avganistanskih diplomatskih misija u inostranstvu, od kojih mnoge još uvek vode diplomate koje je postavila prethodna vlada.
Tvrdolinijska islamistička grupa tvrdi da ima diplomatsko prisustvo u 14 zemalja, uključujući i sve susedne zemlje osim Tadžikistana. Takođe se veruje da je grupa preuzela kontrolu nad misijama u Rusiji, Kini, Turskoj i Indoneziji.
Analitičari kažu da je zabrinutost zbog terorizma i migracija navela neke susedne zemlje da uspostave diplomatske odnose sa talibanskom vladom. Druge zemlje u koje su talibani poslali diplomate, uključujući Pakistan i Iran, imaju dugogodišnje veze sa militantnom grupom.
"Kontrola diplomatskih misija otvara put talibanima da lobiraju za formalno priznanje u tim zemljama", rekao je avganistanski ambasador sa sedištem u Evropi, koji je za Radio Slobodna Evropa razgovarao pod uslovom da ostane anoniman.
"Talibani se nadaju da će ove zemlje vremenom popustiti", kazao je.
Oni nisu preuzeli kontrolu ni nad jednom avganistanskom misijom na Zapadu.
Nad avganistanskim ambasadama i konzulatima u Evropi i Severnoj Americi i dalje se vijore crno-crveno-zelene trobojne zastave. Ostvaruju prihod pružanjem konzularnih usluga za Avganistance u inostranstvu i strance koji žele da putuju u Avganistan.
Neke misije su napuštene zbog nedostatka sredstava. Drugi su se preselili ili smanjili kapacitete da bi smanjili troškove. Zapadne nacije povezale su priznanje sa talibanima koji bi uspostavili inkluzivnu vladu, osigurali prava žena i prekinuli veze sa Al-Kaidom. Ali, prema posmatračima, militanti su odbili da dele vlast, ozbiljno su narušili slobode žena i održavali veze sa terorističkim grupama.
"Talibani i međunarodna zajednica su na potpuno različitim talasnim dužinama", rekao je drugi avganistanski ambasador sa sedištem u Evropi, koji je takođe razgovarao za RSE pod uslovom da ostane anoniman.
'Transakcioni' odnosi
Poslednjih meseci, talibani su pojačali svoje napore da preuzmu kontrolu nad 65 avganistanskih inostranih sedišta. Prošlog meseca, talibani su preuzeli avganistansku ambasadu u Turkmenistanu i konzulat u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. U februaru su talibani preuzeli kontrolu nad avganistanskom ambasadom u Teheranu.
Čini se da je sledeća meta Talibana Tadžikistan, jedina susedna država koja se javno protivi povratku Talibana na vlast u Avganistanu. Dušanbe je ugostio neke od lidera Fronta nacionalnog otpora (NRF), antitalibanske grupe otpora koju uglavnom čine etnički Tadžici iz Avganistana.
Prošlog meseca, talibani su tvrdili da su njihovi zvaničnici posetili avganistanski konzulat u gradu Horogu na istoku zemlje. Tadžikistanski zvaničnici nisu komentarisali.
Mohammad Zahir Agbar, avganistanski ambasador u Dušanbeu, rekao je da je skeptičan. "Talibani nisu podržali svoje tvrdnje objavljivanjem fotografija svoje posete ili sastanaka", rekao je on za Tadžikistanski servis Radija Slobodna Evropa.
Međutim, bivši avganistanski diplomata sa sedištem u Evropi, koji je povezan sa NRF-om, rekao je da su talibani bili angažovani u tajnim pregovorima sa tadžikistanskom vladom. "Posle godinu dana otpor nije postigao mnogo", rekao je diplomata, govoreći o tome kako su talibani u velikoj meri slomili oružanu opoziciju NRF-a."
Tadžikistanska vlada nastoji da izbalansira kako da učini da i zvaničnici u Avganistanu i vođe otpora u Tadžikistanu budu srećni. Devedesetih godina prošlog veka, antitalibanska Severna alijansa je uspešno sprečila talibanski režim da preuzme kontrolu nad celom zemljom. Sa sedištem u severoistočnom Avganistanu, opozicija je imala baze u Tadžikistanu i dobijala je pomoć od zemalja u regionu.
Ovog puta, šačica malih naoružanih grupa suprotstavila se vlasti talibana u različitim regionima zemlje. Ali oni ostaju slabi, podeljeni i nemaju utočište ili spoljnu pomoć, kažu stručnjaci.
"Ovo uklanja mogućnost alternativa talibanskom režimu u doglednoj budućnosti", rekao je Hameed Hakimi, stručnjak za Avganistan u istraživačkom centru Atlantskog saveta sa sedištem u Vašingtonu. "Što zauzvrat osigurava da talibani mogu imati prijateljske, ili barem neku vrstu transakcijskih odnosa sa zemljama u regionu".
Hakimi je rekao da je pretnja koju predstavljaju ekstremističke grupe sa sedištem u Avganistanu, uključujući Islamsku državu Horasan (IS-K), Islamski pokret Uzbekistana (IMU) i Džamat Ansarulah, takođe podstakla susede Avganistana da uspostave diplomatske odnose sa talibanima.
Militanti IS-K izveli su smrtonosne napade na talibane, verske manjine i strane misije u Kabulu."Održavanje dobrih odnosa talibana ide u prilog regionalnim i susednim zemljama koje se nadaju da će talibani biti korisni protiv pretnje terorizma", rekao je Hakimi.
