Poznati poslijeratni tajkun u Republici Srpskoj Dragan Čićić ponovo je u žiži javnosti nakon što je objelodanjeno da sudski od Ministarstva finansija tog entiteta potražuje 27 miliona maraka zbog štete nastale blokadom računa njegovih firmi. Firme su blokirane 2002. godine zbog duga od nekoliko stotina hiljada maraka po osnovu neplaćenih poreskih davanja.
Preduzeća više nisu proradila, a Čičić se od tada nalazi u Srbiji. Na prvu ruku ne bi bilo ništa čudno u cijeloj stvari da nije poznato da je kontroverzni biznismen prije par godina već postigao poravnanje sa entitetskom vladom da mu se po sličnom receptu isplati 11 miliona maraka.
Glavni pravobranilac Republike Srpske Slobodan Radulj ne otkriva puno detalja o novoj tužbi.
„Prema informaciji koju ja imam, navodno postoje neke presude sudova iz Srbije u kojima je zbog tog njegovog neinvestiranja u neke izvozne poslove, koje je navodno planirao, pretrpio štetu, i na osnovu tih presuda sad tuži kod naših sudova i traži ovdje naknadu štete. Ali mislim da je to apsolutno neosnovano i ne vjerujem da može da prođe“, kaže Radulj.
Iako se za novu tužbu saznalo tek prije nekoliko dana, ona je pokrenuta još 2009. godine. Ovih dana održavaju se pripremna ročišta u predmetu. Za Mladena Ivanića, koji je u vrijeme blokade Čičićevih firmi bio premijer Republike Srpske, i nova tužba i staro poravnanje ukazuju na moguću povezanost kontroverznog biznismena s aktuelnim entitetskim vlastima.
„Nije se čekala presuda suda nego se išlo na poravnanje i činjenica je da je praktično bez sudskog procesa dobio tada te silne milione. Očito gospoda Čičića ohrabruje i ja prepostavljam da on misli da će opet dobiti poravnanje ne čekajući presudu suda. Iskreno mislim da iza svega toga mora da stoji neki interes ljudi u institucijama vlasti, jer ne vjerujem da bi se drugačije poravnanja pravila, a pogotovo što ta poravnanja nisu nikada rađena ni sa kim drugim. Očito gospodin Čičić ima neku privilegovanu poziciju“, kaže Ivanić.
Niz sličnih slučajeva
Urednik portala capital.ba Siniša Vukelić dijeli Ivanićevo mišljenje potkrepljujući to činjenicom da postoje osnovi sumnje da je Dragan Čičić i u doba prve vlade Milorada Dodika do 2001. godine uživao razne poslovne privilegije. Zanimljivo što je priča o odšteti Čičiću ostala gotovo skrivena od očiju javnosti, kaže Vukelić:
„Građani i javnost nisu su uopšte digli oko toga za razliku od npr. slučaja Alijagić kada su tražili mnogo manje para nego što traži Čičić. Niko toliko ne priča o tome. Očigledno se drži u tajnosti. On je dobijao hipotekarne kredite u tadašnoj državnoj Kristal banci na nepostojeće nekretnine, taj novac nikada nije vratio. Fabriku za koju je dobio 11 miliona iz budžeta nikada nije pokrenuo. Ta se fabrika urušila, radnici su poslani kući, nikada nisu dobili svoje plate, nisu im uplaćeni doprinosi. Očigledno je da ovdje postoji vrlo indikativna dobra sprega i dobra veza Čičića sa političkim vrhom RS.“
Entitetski premijer Aleksandar Džombić novu Čičićevu tužbu je prokomentarisao na sljedeći način:
„Nemoguće je da će tu tužbu dobiti. Mislim da ta tužba treba biti odbačena zato što je u odluci o poravnanju koju je radilo pravobranilaštvo, koliko se sjećam, na bazi odluke vlade da pravobranilaštvo zaključi poravnanje na 11 miliona maraka, je pisalo da će se tužilac odreći svih međusobnih potraživanja jednih s drugima.“
Iako je Čičić od Republike Srpske naplatio 11 miliona maraka odštete još 2007. godine, prema podacima koje je objavila i Glavna služba revizije o poslovanju entitetske Poreske uprave, on nije uplatio ni marku svog poreskog duga. Samo za doprinose u Penzijski fond Republike Srpske dužan je oko 350.000 maraka, a ostao je dužan i dvije plate za oko svojih 30 radnika.
„Sve da je to u redu i da su ta isplata i odšteta validne, postavlja se pitanje zašto Čičić, iako je naplatio tih 11 miliona maraka, nikada nije platio porez i doprinose za tu kompaniju koja je bila blokirana. Naime, RS nije njemu uplatila taj novac, već na račun njegovih advokata, a onda su oni sa računa podigli novac i dali njemu u ruke, tako da je tu, ustvari, izigran zakon. U Vladi postoji objašnjenje premijera da je to moralo zato što je takvo bilo sudsko rješenje u kojem se navodio broj računa na koji se mora uplatiti novac, ali to je poprilično labavo zato što se RS mogla žaliti na tako nešto, a očigledno nije“, kaže Siniša Vukelić.
Vukelić navodi da postoji i niz drugih slučajeva sličnih Čičićevom, te je mišljenja da treba utvrditi i odgovornost zbog ogromnog novca građana koji se isplaćuje na ime navodnih odšteta. Za bivšeg premijera Ivanića uopšte je suluda priča o odštetama:
„Ja mislim da preduzeća koja nisu plaćala poreze nisu ni mogla, niti smiju tužiti državu. Naprotiv, mislim da ona moraju biti kažnjena još više nego što su tada bila kažnjena.“
Dok se odštete uredno isplaćuju, porezi se i dalje uspješno ne naplaćuju. Samo u jednom dijelu BiH, u Republici Srpskoj, preko 315 firmi duguje pojedinačno više od 500.000 maraka za poreze i doprinose. Prvih deset na spisku duguju više od 280 miliona maraka.
Preduzeća više nisu proradila, a Čičić se od tada nalazi u Srbiji. Na prvu ruku ne bi bilo ništa čudno u cijeloj stvari da nije poznato da je kontroverzni biznismen prije par godina već postigao poravnanje sa entitetskom vladom da mu se po sličnom receptu isplati 11 miliona maraka.
Glavni pravobranilac Republike Srpske Slobodan Radulj ne otkriva puno detalja o novoj tužbi.
„Prema informaciji koju ja imam, navodno postoje neke presude sudova iz Srbije u kojima je zbog tog njegovog neinvestiranja u neke izvozne poslove, koje je navodno planirao, pretrpio štetu, i na osnovu tih presuda sad tuži kod naših sudova i traži ovdje naknadu štete. Ali mislim da je to apsolutno neosnovano i ne vjerujem da može da prođe“, kaže Radulj.
Iako se za novu tužbu saznalo tek prije nekoliko dana, ona je pokrenuta još 2009. godine. Ovih dana održavaju se pripremna ročišta u predmetu. Za Mladena Ivanića, koji je u vrijeme blokade Čičićevih firmi bio premijer Republike Srpske, i nova tužba i staro poravnanje ukazuju na moguću povezanost kontroverznog biznismena s aktuelnim entitetskim vlastima.
„Nije se čekala presuda suda nego se išlo na poravnanje i činjenica je da je praktično bez sudskog procesa dobio tada te silne milione. Očito gospoda Čičića ohrabruje i ja prepostavljam da on misli da će opet dobiti poravnanje ne čekajući presudu suda. Iskreno mislim da iza svega toga mora da stoji neki interes ljudi u institucijama vlasti, jer ne vjerujem da bi se drugačije poravnanja pravila, a pogotovo što ta poravnanja nisu nikada rađena ni sa kim drugim. Očito gospodin Čičić ima neku privilegovanu poziciju“, kaže Ivanić.
Niz sličnih slučajeva
Urednik portala capital.ba Siniša Vukelić dijeli Ivanićevo mišljenje potkrepljujući to činjenicom da postoje osnovi sumnje da je Dragan Čičić i u doba prve vlade Milorada Dodika do 2001. godine uživao razne poslovne privilegije. Zanimljivo što je priča o odšteti Čičiću ostala gotovo skrivena od očiju javnosti, kaže Vukelić:
„Građani i javnost nisu su uopšte digli oko toga za razliku od npr. slučaja Alijagić kada su tražili mnogo manje para nego što traži Čičić. Niko toliko ne priča o tome. Očigledno se drži u tajnosti. On je dobijao hipotekarne kredite u tadašnoj državnoj Kristal banci na nepostojeće nekretnine, taj novac nikada nije vratio. Fabriku za koju je dobio 11 miliona iz budžeta nikada nije pokrenuo. Ta se fabrika urušila, radnici su poslani kući, nikada nisu dobili svoje plate, nisu im uplaćeni doprinosi. Očigledno je da ovdje postoji vrlo indikativna dobra sprega i dobra veza Čičića sa političkim vrhom RS.“
Entitetski premijer Aleksandar Džombić novu Čičićevu tužbu je prokomentarisao na sljedeći način:
„Nemoguće je da će tu tužbu dobiti. Mislim da ta tužba treba biti odbačena zato što je u odluci o poravnanju koju je radilo pravobranilaštvo, koliko se sjećam, na bazi odluke vlade da pravobranilaštvo zaključi poravnanje na 11 miliona maraka, je pisalo da će se tužilac odreći svih međusobnih potraživanja jednih s drugima.“
Iako je Čičić od Republike Srpske naplatio 11 miliona maraka odštete još 2007. godine, prema podacima koje je objavila i Glavna služba revizije o poslovanju entitetske Poreske uprave, on nije uplatio ni marku svog poreskog duga. Samo za doprinose u Penzijski fond Republike Srpske dužan je oko 350.000 maraka, a ostao je dužan i dvije plate za oko svojih 30 radnika.
„Sve da je to u redu i da su ta isplata i odšteta validne, postavlja se pitanje zašto Čičić, iako je naplatio tih 11 miliona maraka, nikada nije platio porez i doprinose za tu kompaniju koja je bila blokirana. Naime, RS nije njemu uplatila taj novac, već na račun njegovih advokata, a onda su oni sa računa podigli novac i dali njemu u ruke, tako da je tu, ustvari, izigran zakon. U Vladi postoji objašnjenje premijera da je to moralo zato što je takvo bilo sudsko rješenje u kojem se navodio broj računa na koji se mora uplatiti novac, ali to je poprilično labavo zato što se RS mogla žaliti na tako nešto, a očigledno nije“, kaže Siniša Vukelić.
Vukelić navodi da postoji i niz drugih slučajeva sličnih Čičićevom, te je mišljenja da treba utvrditi i odgovornost zbog ogromnog novca građana koji se isplaćuje na ime navodnih odšteta. Za bivšeg premijera Ivanića uopšte je suluda priča o odštetama:
„Ja mislim da preduzeća koja nisu plaćala poreze nisu ni mogla, niti smiju tužiti državu. Naprotiv, mislim da ona moraju biti kažnjena još više nego što su tada bila kažnjena.“
Dok se odštete uredno isplaćuju, porezi se i dalje uspješno ne naplaćuju. Samo u jednom dijelu BiH, u Republici Srpskoj, preko 315 firmi duguje pojedinačno više od 500.000 maraka za poreze i doprinose. Prvih deset na spisku duguju više od 280 miliona maraka.