Regionalizacija cele Srbije, smanjenje broja poslanika, osnovna je namera ustavnih izmena, brane predsednikovu najavu njegovi koalicioni partneri, iako, kažu, nisu u potpunosti upoznati sa predsednikovim namerama. Šef poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije Branko Ružić:
"Siguran sam da predsednik Tadić nije želeo na pojednostavljen način da izađe s ovim predlogom, ukoliko ima u vidu da je potrebno promeniti, dakle, i broj izbornih jedinica i izborno zakonodavstvo. Ja ovo shvatam kao jednu dobru nameru, kao jednu dobru inicijativu predsednika Republike koja je samo početna, i s kojom, u neko dogledno vreme, možda i dođemo do rešenja."
Mada se stvara utisak da u vladajućoj većini postoji podrška predlogu predsednika Srbije, disharmonija je stigla iz male regionalne stranke iz Jagodine. Jedinstvena Srbija, koja ima tri poslanika, tvrdi da će se realizacijom te ideje desiti da u parlamentu poslanike imaju samo Beograd i Novi Sad. Poslanik Petar Petrović:
"Jedinstvena Srbija je protiv smanjenja broja poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i mi taj predlog nećemo podržati, ukoliko on u zvaničnoj formi dođe na dnevni red."
Demokratska stranka Srbije (DSS) koja je, između ostalog, sa strankom predsednika Srbije bila glavni promoter aktuelnog Ustava, danas tvrdi da je jednostavnije smanjiti broj članova Vlade Srbije nego menjati taj akt radi smanjenja broja poslanika, navodi predsednik DSS-a Vojislav Koštunica:
"Daleko je jednostavnije prepoloviti Vladu Srbije nego menjati Ustav Srbije. S druge strane, bojim se da je poruka predsednika Tadića krajnje neozbiljna i, podvlačim, neozbiljna, zato što previđa samo jednu stvar: da bi se Ustav menjao, postignut na taj način, uz njegovu saglasnost, potrebna je dvotrećinska većina u Parlamentu Srbije. Da li je ima? To je pravo pitanje. S druge strane, potrebno je da taj predlog izmene ide na referendum. Da li je Srbiji u ovom trenutku potreban, u svim teškoćama kroz koje prolazi, i taj referendum? Ali najzad da se vratimo, jednostavno, na samu činjenicu kako je Ustav donet i koja je uloga sadašnjeg i tadašnjeg predsednika Srbije bila u donošenju ustava Srbije."
Poslanici opozicije, pre svega Liberalno demokratske partije, koja je bila oštar kritičar aktulenog važećeg Ustava, danas kroz reči poslanice Vesne Pešić najavu predsednika Srbije Borisa Tadića doživljavaju kao neozbiljnu:
"Mi smo već ovaj Ustav doneli bez ikakve debate, a sada se izgleda ponovo sprema jedna vrsta režije: prvo ćemo da idemo kockicu po kockicu, prvo ćemo da radimo ono trla baba lan, da menjamo neki zakon o političkim strankama koji je neustavan, zato što je retroaktivan, pa ćemo onda posle toga da pređemo na jednu drugu kockicu, da menjamo neki izborni zakon na lokalnom nivou, a onda ćemo da idemo dalje da menjamo. Ali, da vam kažem, mi smo neozbiljno društvo i predsednik je predvodnik tog neozbiljnog društva. Ako ćemo da pravimo promenu političkog sistema, mi to moramo da napravimo veoma temeljno i veoma ozbiljno."
Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića, koga su mnogi markirali kao moguću podršku ovoj ideji, protiv je predloženih izmena, navodeći da je ideja o promeni Ustava neodgovorna i neozbiljna, kaže Aleksandar Vučić.
U uslovima razularenog stranačkog feudalizma koji u Srbiji vlada, malo je verovatno da bi ustavne izmene dobile dvotrećinsku većinu, budući da je vladajuća koalicija veoma teško uspela da pre neki dan obezbedi podršku za rebalans budžeta.
Postavlja se pitanje koliko je ova najava realna i ostvarljiva. Politički analitičar Milan Nikolić:
"Predsednik Tadić nije baš sklon tim demagoškim pričama, znači, on to verovatno ozbiljno misli. Ali, kako on to misli da izvede kad je za promenu ovog Ustava potrebno dve trećine u parlamentu, ja zaista ne znam. Jer oni, parlament, što bi se reklo jedva prolaze, ponekad samo sa jednim glasom razlike – znači to je veliko pitanje. Drugo pitanje jeste to da je sama ideja o decentralizaciji veoma dobra, posebno za Srbiju, gde su te stvari, ako hoćete, možda i prirodno centralizovane, ne toliko kada je u pitanju Vojvodina, jer ona već ima jedan stepen autonomije, nego kad su u pitanju drugi delovi Srbije."
Sudeći po političkim stavovima partija, ključno pitanje regulisanja strategije države još uvek nije definisano. Moguća dvotrećinska podrška ustavnim izmenama time se apsolutno umanjuje. Koliko bi Srbiju koštalo da se raspiše referendum o ustavnoj promeni niko i ne pominje.
"Siguran sam da predsednik Tadić nije želeo na pojednostavljen način da izađe s ovim predlogom, ukoliko ima u vidu da je potrebno promeniti, dakle, i broj izbornih jedinica i izborno zakonodavstvo. Ja ovo shvatam kao jednu dobru nameru, kao jednu dobru inicijativu predsednika Republike koja je samo početna, i s kojom, u neko dogledno vreme, možda i dođemo do rešenja."
Mada se stvara utisak da u vladajućoj većini postoji podrška predlogu predsednika Srbije, disharmonija je stigla iz male regionalne stranke iz Jagodine. Jedinstvena Srbija, koja ima tri poslanika, tvrdi da će se realizacijom te ideje desiti da u parlamentu poslanike imaju samo Beograd i Novi Sad. Poslanik Petar Petrović:
"Jedinstvena Srbija je protiv smanjenja broja poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i mi taj predlog nećemo podržati, ukoliko on u zvaničnoj formi dođe na dnevni red."
Demokratska stranka Srbije (DSS) koja je, između ostalog, sa strankom predsednika Srbije bila glavni promoter aktuelnog Ustava, danas tvrdi da je jednostavnije smanjiti broj članova Vlade Srbije nego menjati taj akt radi smanjenja broja poslanika, navodi predsednik DSS-a Vojislav Koštunica:
"Daleko je jednostavnije prepoloviti Vladu Srbije nego menjati Ustav Srbije. S druge strane, bojim se da je poruka predsednika Tadića krajnje neozbiljna i, podvlačim, neozbiljna, zato što previđa samo jednu stvar: da bi se Ustav menjao, postignut na taj način, uz njegovu saglasnost, potrebna je dvotrećinska većina u Parlamentu Srbije. Da li je ima? To je pravo pitanje. S druge strane, potrebno je da taj predlog izmene ide na referendum. Da li je Srbiji u ovom trenutku potreban, u svim teškoćama kroz koje prolazi, i taj referendum? Ali najzad da se vratimo, jednostavno, na samu činjenicu kako je Ustav donet i koja je uloga sadašnjeg i tadašnjeg predsednika Srbije bila u donošenju ustava Srbije."
Poslanici opozicije, pre svega Liberalno demokratske partije, koja je bila oštar kritičar aktulenog važećeg Ustava, danas kroz reči poslanice Vesne Pešić najavu predsednika Srbije Borisa Tadića doživljavaju kao neozbiljnu:
"Mi smo već ovaj Ustav doneli bez ikakve debate, a sada se izgleda ponovo sprema jedna vrsta režije: prvo ćemo da idemo kockicu po kockicu, prvo ćemo da radimo ono trla baba lan, da menjamo neki zakon o političkim strankama koji je neustavan, zato što je retroaktivan, pa ćemo onda posle toga da pređemo na jednu drugu kockicu, da menjamo neki izborni zakon na lokalnom nivou, a onda ćemo da idemo dalje da menjamo. Ali, da vam kažem, mi smo neozbiljno društvo i predsednik je predvodnik tog neozbiljnog društva. Ako ćemo da pravimo promenu političkog sistema, mi to moramo da napravimo veoma temeljno i veoma ozbiljno."
Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića, koga su mnogi markirali kao moguću podršku ovoj ideji, protiv je predloženih izmena, navodeći da je ideja o promeni Ustava neodgovorna i neozbiljna, kaže Aleksandar Vučić.
U uslovima razularenog stranačkog feudalizma koji u Srbiji vlada, malo je verovatno da bi ustavne izmene dobile dvotrećinsku većinu, budući da je vladajuća koalicija veoma teško uspela da pre neki dan obezbedi podršku za rebalans budžeta.
Ali, kako on to misli da izvede kad je za promenu ovog Ustava potrebno dve trećine u parlamentu, ja zaista ne znam.
"Predsednik Tadić nije baš sklon tim demagoškim pričama, znači, on to verovatno ozbiljno misli. Ali, kako on to misli da izvede kad je za promenu ovog Ustava potrebno dve trećine u parlamentu, ja zaista ne znam. Jer oni, parlament, što bi se reklo jedva prolaze, ponekad samo sa jednim glasom razlike – znači to je veliko pitanje. Drugo pitanje jeste to da je sama ideja o decentralizaciji veoma dobra, posebno za Srbiju, gde su te stvari, ako hoćete, možda i prirodno centralizovane, ne toliko kada je u pitanju Vojvodina, jer ona već ima jedan stepen autonomije, nego kad su u pitanju drugi delovi Srbije."
Sudeći po političkim stavovima partija, ključno pitanje regulisanja strategije države još uvek nije definisano. Moguća dvotrećinska podrška ustavnim izmenama time se apsolutno umanjuje. Koliko bi Srbiju koštalo da se raspiše referendum o ustavnoj promeni niko i ne pominje.