U trenutku kada većina političara i analitičara u Srbiji tipuje na skori susret srpskog i novog hrvatskog predsednika Ive Josipovića, Boris Tadić je izjavio da neće prisustvovati Josipovićevoj inauguraciji ako toj svečanosti prisustvuje predsednik Kosova Fatmir Sejdiu.
Boris Tadić je izjavio da bi njegovo prisustvo inauguraciji zajedno sa Sejdiuom značilo da Srbija na indirektan način priznaje nezavisnost Kosova. Srbija je, kako je podsetio, spremna da učestvuje na regionalnim skupovima na kojima Kosovo nastupa kao UNMIK-Kosovo ili Kosovo-UNMIK.
"Ovde se, međutim, radi o jednoj političkoj manifestaciji - inauguraciji hrvatskog predsednika i spreman sam da odem pod uslovom da se ne dovodi u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije", poručio je Tadić.
Predsednik Tadić je konstatovao da je u poslednjih mesec ili dva primetno urušavanje i snižavanje odnosa Srbije i Hrvatske, kako zbog "provokativnih političkih istupa" odlazećeg predsednika Stjepana Mesića, tako i zbog nastupa hrvatskih predstavnika u Međunarodnom sudu pravde, gde je, kako je naglasio, postojalo lažno svedočenje da su i pokrajine imale pravo otcepljenja u bivšoj Jugoslaviji.
"Verujem da Srbija i Hrvatska mogu da poprave svoje odnose, ali to opredeljenje treba pokazati ne samo na rečima, već i u praksi", objasnio je Tadić.
Ipak, Ivo Josipović je u jednom od prvih nastupa, nakon što je izabran za novog predsednika Hrvatske, nagovestio mogućnost uspostavljanja boljih odnosa na relaciji Beograd – Zagreb.
PROCENE RAZVOJA ODNOSA
Poslednjom izjavom, da bi rado posetio Beograd, podstakao je kalkulacije – kada bi moglo da dođe do susreta dva predsednika.
Da li će se, nezavisno od inauguracije, Tadić odazvati ovom pozivu? U kabinetu predsednika nismo bili u mogućnosti da saznamo nešto više o tome, pa smo pokušali da dobijemo odgovor u Tadićevoj Demokratskoj stranci.
“Mislim da je veoma značajno za Srbiju što stižu pozitivni signali iz Hrvatske, i to odmah nakon izbora novog predsednika. Ja mislim da nam je potrebno otpoljavanje odnosa koji zahladneli, zaista, iz politički nepotrebnih razloga i prilično nerazumnih odluka. Tu prvenstveno mislim na podnošenje tužbe od strane Hrvatske”, kaže Jelena Trivan, portparol DS-a.
RFE: Kažite nam, kada bi moglo da dođe do susreta dvojice predsednika?
“Ja o tome ne mogu da govorim. To je pitanje za Vladu i predsednika Republike. Ali svakako, mislim da Srbija nema problem sa tim i da Hrvatska ima otvorena vrata kada je reč o Srbiji, za svaki kontruktivni dijalog. Mi smo zaintersovani za dobre odnose u regionu. I političke i ekonomske. Mi smo zaintersovani za život Srba u Hrvatskoj i za njihova prava, a za to nam je potreban dijalog.”
Dijalog i pozitivne pomake u budućim odnosima dveju zemalja, očekuje i nekadašnji ambasador u Zagrebu Milan Simurdić, ali kaže da je još rano za odgovor da li će Tadić putovati u Zagreb.
“To je, u ovom momentu, jako teško proceniti. Potpuno je jasno da su u jednom danu došle dve poruke, kako od budućih sradnika izabranog predsednika Josipovića, tako i od njega lično. Sad ostaje da vidimo kako će Beograd na to reagovati. Za mene lično je ohrabrujući tekst čestitke, koju je predsednik Tadić promptno uputio novoizabranom hrvatskom predsedniku, tako da bi možda tu mogli da tražimo neke pozitivne naznake", objašnjava Simurdić.
“Više je nego realno, da će se dva predsednika vrlo skoro susresti “, procenjuje publicista i direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata Tomislav Žigmanov.
SAMO DIJALOG I SARADNJA
U prilog tome, kaže on, govore najmanje dve činjenice:
“ Prvo što je na strani Republike Hrvatske bila osoba koja je u srbijanskoj političkoj javnosti, i među akterima u političkom polju, bila personificirana kao ona koja radi na pogoršavanju odnosa, a to je predsednik Mesić. A sa druge strane, nova osoba, Ivo Josipović, sa svojim prvim nastupima spram Srbije, ukazao je ne određenu vrstu drugojačijeg pristupa, i kad je u pitanju moguće vansudsko poravnanje međusobnih tužbi, i sa uvjerenjem da se normalizacijom odnosa, dobrosusjedsko partnerstvo u regiji zapadnog Balkana mora odvijati.”
Kada je u pitanju hrvatska tužba za genocid protiv Srbije, Josipović u intervjuu listu “Danas” podseća, da je ona podneta u vreme kada tadašnja SRJ nije dovoljno sarađivala na utvrđivanju sudbine nestalih, kada nije želela da vrati kulturno blago koje je odneseno iz Hrvatske u Srbiju, a nije sarađivala ni na kažnjavanju ratnih zločina.
Mislim da predsednici svih država u regionu treba da imaju što intenzivniji i sadržajniji dijalog i redovne kontakte- Milan Simurdić
“Otkada je Hrvatska podnela tužbu protiv Srbije učinjen je ozbiljan napredak. Iako je sudbina oko 1.300 ljudi još nepoznata, saradnja na potrazi je dobra. Problem koji ostaje nerešen jeste predaja Ratka Mladića i Gorana Hadžića Hagu, utvrđivanje sudbine svih nestalih, te odlučan povratak otetog kulturnog blaga", kaže Josipović, naglašavajući spremnost da poseti Beograd, kada se obave određene pripreme.
Otklanjanje postojećih problema kroz dijalog i saradnju, nezaobilazan je put kojim moraju da idu dve susedne zemlje, smatraju i naši sagovrnici.
“Ja mislim da predsednici svih država u regionu treba da imaju što intenzivniji i sadržajniji dijalog i redovne kontakte, kako bilateralne, tako i na regionalnim skupovima. To može biti samo u prilog ukupnog razvoja regiona, njegove evropske perspektive, ali i rešavanja otvorenih pitanja”, kaže Milan Simurdić
“Mislim da, ukoliko žele iskreno ići u evropske integracije, nužnost suradnje između Hrvatske i Srbije, koju treba zaočeti što prije, je neumitna", zaključuje Tomislav Žigmanov.
Boris Tadić je izjavio da bi njegovo prisustvo inauguraciji zajedno sa Sejdiuom značilo da Srbija na indirektan način priznaje nezavisnost Kosova. Srbija je, kako je podsetio, spremna da učestvuje na regionalnim skupovima na kojima Kosovo nastupa kao UNMIK-Kosovo ili Kosovo-UNMIK.
"Ovde se, međutim, radi o jednoj političkoj manifestaciji - inauguraciji hrvatskog predsednika i spreman sam da odem pod uslovom da se ne dovodi u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije", poručio je Tadić.
Predsednik Tadić je konstatovao da je u poslednjih mesec ili dva primetno urušavanje i snižavanje odnosa Srbije i Hrvatske, kako zbog "provokativnih političkih istupa" odlazećeg predsednika Stjepana Mesića, tako i zbog nastupa hrvatskih predstavnika u Međunarodnom sudu pravde, gde je, kako je naglasio, postojalo lažno svedočenje da su i pokrajine imale pravo otcepljenja u bivšoj Jugoslaviji.
"Verujem da Srbija i Hrvatska mogu da poprave svoje odnose, ali to opredeljenje treba pokazati ne samo na rečima, već i u praksi", objasnio je Tadić.
Ipak, Ivo Josipović je u jednom od prvih nastupa, nakon što je izabran za novog predsednika Hrvatske, nagovestio mogućnost uspostavljanja boljih odnosa na relaciji Beograd – Zagreb.
PROCENE RAZVOJA ODNOSA
Poslednjom izjavom, da bi rado posetio Beograd, podstakao je kalkulacije – kada bi moglo da dođe do susreta dva predsednika.
Da li će se, nezavisno od inauguracije, Tadić odazvati ovom pozivu? U kabinetu predsednika nismo bili u mogućnosti da saznamo nešto više o tome, pa smo pokušali da dobijemo odgovor u Tadićevoj Demokratskoj stranci.
“Mislim da je veoma značajno za Srbiju što stižu pozitivni signali iz Hrvatske, i to odmah nakon izbora novog predsednika. Ja mislim da nam je potrebno otpoljavanje odnosa koji zahladneli, zaista, iz politički nepotrebnih razloga i prilično nerazumnih odluka. Tu prvenstveno mislim na podnošenje tužbe od strane Hrvatske”, kaže Jelena Trivan, portparol DS-a.
RFE: Kažite nam, kada bi moglo da dođe do susreta dvojice predsednika?
TRIVAN: Mislim da je veoma značajno za Srbiju što stižu pozitivni signali iz Hrvatske, i to odmah nakon izbora novog predsednika..
“Ja o tome ne mogu da govorim. To je pitanje za Vladu i predsednika Republike. Ali svakako, mislim da Srbija nema problem sa tim i da Hrvatska ima otvorena vrata kada je reč o Srbiji, za svaki kontruktivni dijalog. Mi smo zaintersovani za dobre odnose u regionu. I političke i ekonomske. Mi smo zaintersovani za život Srba u Hrvatskoj i za njihova prava, a za to nam je potreban dijalog.”
Dijalog i pozitivne pomake u budućim odnosima dveju zemalja, očekuje i nekadašnji ambasador u Zagrebu Milan Simurdić, ali kaže da je još rano za odgovor da li će Tadić putovati u Zagreb.
“To je, u ovom momentu, jako teško proceniti. Potpuno je jasno da su u jednom danu došle dve poruke, kako od budućih sradnika izabranog predsednika Josipovića, tako i od njega lično. Sad ostaje da vidimo kako će Beograd na to reagovati. Za mene lično je ohrabrujući tekst čestitke, koju je predsednik Tadić promptno uputio novoizabranom hrvatskom predsedniku, tako da bi možda tu mogli da tražimo neke pozitivne naznake", objašnjava Simurdić.
“Više je nego realno, da će se dva predsednika vrlo skoro susresti “, procenjuje publicista i direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata Tomislav Žigmanov.
SAMO DIJALOG I SARADNJA
U prilog tome, kaže on, govore najmanje dve činjenice:
“ Prvo što je na strani Republike Hrvatske bila osoba koja je u srbijanskoj političkoj javnosti, i među akterima u političkom polju, bila personificirana kao ona koja radi na pogoršavanju odnosa, a to je predsednik Mesić. A sa druge strane, nova osoba, Ivo Josipović, sa svojim prvim nastupima spram Srbije, ukazao je ne određenu vrstu drugojačijeg pristupa, i kad je u pitanju moguće vansudsko poravnanje međusobnih tužbi, i sa uvjerenjem da se normalizacijom odnosa, dobrosusjedsko partnerstvo u regiji zapadnog Balkana mora odvijati.”
Kada je u pitanju hrvatska tužba za genocid protiv Srbije, Josipović u intervjuu listu “Danas” podseća, da je ona podneta u vreme kada tadašnja SRJ nije dovoljno sarađivala na utvrđivanju sudbine nestalih, kada nije želela da vrati kulturno blago koje je odneseno iz Hrvatske u Srbiju, a nije sarađivala ni na kažnjavanju ratnih zločina.
“Otkada je Hrvatska podnela tužbu protiv Srbije učinjen je ozbiljan napredak. Iako je sudbina oko 1.300 ljudi još nepoznata, saradnja na potrazi je dobra. Problem koji ostaje nerešen jeste predaja Ratka Mladića i Gorana Hadžića Hagu, utvrđivanje sudbine svih nestalih, te odlučan povratak otetog kulturnog blaga", kaže Josipović, naglašavajući spremnost da poseti Beograd, kada se obave određene pripreme.
Otklanjanje postojećih problema kroz dijalog i saradnju, nezaobilazan je put kojim moraju da idu dve susedne zemlje, smatraju i naši sagovrnici.
“Ja mislim da predsednici svih država u regionu treba da imaju što intenzivniji i sadržajniji dijalog i redovne kontakte, kako bilateralne, tako i na regionalnim skupovima. To može biti samo u prilog ukupnog razvoja regiona, njegove evropske perspektive, ali i rešavanja otvorenih pitanja”, kaže Milan Simurdić
“Mislim da, ukoliko žele iskreno ići u evropske integracije, nužnost suradnje između Hrvatske i Srbije, koju treba zaočeti što prije, je neumitna", zaključuje Tomislav Žigmanov.