RSE: Koja je, po vašem mišljenju, najveća prepreka Srbije na putu ka Evropskoj uniji?
Tadić: Mi u stvari nemamo prepreka, ali neke države u Evropskoj uniji ne prepoznaju dovoljan nivo saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom, i to predstavlja prepreku. Tu mislim na Holandiju. Ali, 26 zemalja sesložilo da mi u potpunosti sarađujemo sa Haškim tribunalom, i ma kakav da bude pristup Holandije, mi ćemo nastaviti i završiti saradnju sa tim međunarodnim sudom, uhvatićemo i isporučiti haške optuženike, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, ukoliko su oni na teritoriji Srbije, a ja se nadam da jesu, jer je samo u tim okolnostima saradnja moguća, inače, to bi bila nemoguća misija i to me najviše brine. Ali, mi ćemo nastaviti sa svim našim naporima, i morate znati da smo do danas izručili 44 osobe Haškom tribunalu i ja ne vidim nikakav razlog da se ovakva saradnja ne nastavi. Mi to radimo zbog nas, a ne zbog Haškog tribunala, niti Evropske unije, već zbog pomirenja među državama i nacijama regiona i ja to vidim kao našu dužnost.
RSE: Trenutno imate snažnu podršku Sjedinjenih Američkih Država, u Bijeloj kući i u Evropi. Dobijate i mnoge pohvale vezano za saradnju, ali naravno, nemoguće je izbjeći pitanje vezano za Mladića. Ljudi žele da znaju zašto je toliko teško naći ga, uhapsiti ga?
Tadić: Ovo nije jedinstven slučaj i uvek se susrećete sa različitim izazovima kada je u pitanju pronalaženje ovakvih ljudi sa velikim iskustvom, takoreći nekom vrstom fanatika. To nije slučaj samo sa Srbijom, tako je i sa mnogim slučajevima širom sveta, ne želim da insistiram na drugim imenima, ali imate slične primere u današnjoj svetskoj politici, ovo je jako teško, ali mi ćemo nastaviti sa svime što je u našoj moći. Nadam se da je Mladić u Srbiji.
Nadam se da je Mladić u Srbiji
RSE: Da li mislite da je Ratko Mladić van države?
Tadić: Ne znam tačno, ali se nadam da je Mladić u Srbiji, ali trenutno ne mogu da kažem sa sigurnošću da je on u zemlji. Zašto imam takav pristup: ranije smo verovali da su neki optuženici bili u Srbiji, iako su bili u nekim drugim državama i uhvaćeni su u drugim zemljama, ali mi ćemo nastaviti sa svim našim naporima.
RSE: Kada je u pitanju NATO, teško je definisati kakav je zapravo stav Srbije. Stiče se utisak da je ona spremna da se pridruži NATO-u u skoroj budućnosti, ali postoje i suprotna viđenja. Gdje vidite Srbiju za pet godina, da li mislite da je da će sepridružiti NATO-u?
Tadić: Srbija je u Partnerstvu za mir i postoji prostor za dalje razvijanje odnosa u okviru ovog programa. Pre nekoliko godina Vlada je usvojila rezoluciju u okviru koje smo proglasili neutralnost Srbije kada je u pitanju NATO i drugi vojni savezi. Šta će se desiti u narednih pet ili deset godina, to će zavisiti od srpskog naroda. Narod će definisati svoju volju i odlučiti na referendumu jer je to preduslov za pristupanje organizacijama kao što je NATO. Sada je prerano govoriti o članstvu Srbije u NATO-u, moramo pre svega razvitjati naše odnose u okviru programa Partnerstvo za mir, a posle toga možemo govoriti o budućnosti.
RSE: Kako vidite ulogu Rusije na Balkanu? Neki smatraju da je ta uloga konstruktivna i motivisana ekonomskim interesima, a drugi da je ona strateška, i da Rusija želi kroz energetski sektor da stvori novi način kontrole ili čak dominacije u regionu?
Tadić: Svaka velika sila ima strateški interes na Balkanu. Pre svega, Balkan je strateški veoma značajan kada je u pitanju trgovina, ekonomija i energija. Balkan je najkraća veza između Evrope i Azije, između Evropske unije i Turske, koja je strateški, takođe, veoma bitna zemlja. Kao drugo, na Balkanu se nalaze raskrsnice različitih cevovoda, ne samo naftnih, već i gasovoda, postojećih i planiranih, i to je razlog zbog čega Balkan ima toliki strateški značaj. Potpuno sam uveren da ceo Balkan mora da bude integrisan u Evropsku uniju, ali u isto vreme svaka velika zemlja ima interese na Balkanu zbog jednostavnih činjenica: energije i infrastrukture, zbog toga što je Balkan sam po sebi raskrsnica. Ako SAD ima legitimne interese na Balkanu, to znači da ih ima Evropska unija, ali i Rusija i Kina. Svakako je značajna i Kina, koja pokazuje velike interese da ovde strateški investira, i da upravo odatle kreira svoje evropske planove.
Zalažemo se za što bolje odnose sa SAD
RSE: Ako govorimo o vrijednostima, a ne samo o interesima, u nekim evropskim i američkim krugovima prisutna je zabrinutost zbog mogućeg jačanja ruskog uticaja. Ukoliko Rusija postane više autokratska zemlja da li će to predstavljati problem za Balkan?
Tadić: U potpunosti sam uveren da će naša zemlja sve više razvijati demokratiju, i da će ruska vlada uzeti u obzir takve trendove. Ali, kada je u pitanju Srbija i kada je u pitanju Balkan, ne dolazi u obzir bilo kakva integracija u druge države, mi imamo interes da budemo integrisani u Evropu i na taj način delimo mišljenja i vrednosti sa Evropskom unijom i drugim evropskim zemljama. To znači da mi implementiramo takve vrednosti kako bismo usvojili evropske zakone, zaokružili saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom, kako bismo stvorili nove institucije u našoj zemlji koje bi bile konačna potvrda našeg opredeljenja.
RSE: Potpredsjednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden nedavno je bio u Beogradu. Da li je ova posjeta donijela promjenu u odnosima između SAD i Srbije i šta mislite o trenutnim odnosima ove dvije zemlje?
Tadić: Prilikom moje poslednje posete SAD rekao sam da Srbija ima interes za uspostavljanjem najboljih mogućih odnosa sa Amerikom i to je upravo ono na čemu radimo u ovom momentu, bez obzira što ne delimo isto mišljenje o svim političkim pitanjima. Nemamo zajednički pogled na pitanje Kosova. Sjedinjene Države su priznale nezavisnost Kosova, čak i podstiču neke zemlje da učine isto. Srbija je potpuno protiv nezavisnosti Kosova i naročito protiv podsticanja drugih zemalja da priznaju nezavisnost, ne samo zbog stava moje zemlje, već i zbog činjenice da trenutno traje proces pred Međunarodnim sudom pravde. Moramo da sačekamo i da vidimo koja će biti odluka ovog suda u pogledu Kosova i rezolucije Srbije i da li je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova u skladu sa međunarodnim pravom ili ne. Ovo je jednostavno pitanje koje smo uključili u našu rezoluciju u Skupštini Srbije i zbog toga čekamo konačnu odluku Međunarodnog suda pravde. Ali, mislim da, bez obzira na sve to, mi moramo da nastavimo da se zalažemo za uspostavljanje što boljih odnosa sa SAD. Imamo interese da ostvarimo strateško partnerstvo sa SAD i tome je umnogome pomogla poseta američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Srbiji, tako da ćemo nastaviti ovu komunikaciju. Mi smo razgovarali i nakon ove posete o svim elementima naše saradnje, ne samo o odbrani i bezbednosnim pitanjima, već i o ekonomskoj saradnji i pristupanju Srbije Evropskoj uniji.
U BiH neće biti ratova
RSE: Da li postoji pritisak na Vas od strane pojedinih evropskih zemalja, ali i same EU da pomognete urješavanju novonastalih problema u BiH?
Tadić: Ne osećam bilo kakav pritisak. Srbija je stub stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi, ako nemamo stabilnost i demokratiju u Srbiji, neće je biti ni u ostalim zemljama. Iz tog razloga je Srbija jedan od garanta Dejtonskog sporazuma i može pomoći u postizanju mirnog i održivog rešenja u BiH. Moji principi su svima poznati, a njih sam objasnio i u svojim razgovorima sa Džozefom Bajdenom, i sa svim drugim predsednicima i potpredsednicima država sa kojima sam se susreo u poslednjih nekoliko godina. Nikakvo nametnuto rešenje nije prihvatljivo, već samo demokratski dijalog između tri naroda u BiH, uz poštovanje Dejtonskog sporazuma i svih njegovih elemenata. Srbija će biti veoma konstruktivan partner kako bi se postigla stabilnost i održivo rešenje u BiH. Neće više biti ratova, nasilja, već isključivo demokratski dijalog legitimnih predstavnika sva tri naroda.
RSE: Kada govorimo o demokratiji i stabilnosti, ne samo na Balkanu nego uopšte, da li su islamski ekstremisti prijetnja?
Tadić: Svi ekstremisti su nam pretnja i danas moramo međusobno da sarađujemo da bismo stvorili stabilnije društvo i političku situaciju u Iranu, u drugim zemljama, u našem regionu, u Evropi i u celom svetu.
Tadić: Želeo bih da vidim pravo partnerstvo na svim poljima, ne samo na polju bezbednosti, već i ekonomije. Srbija mora da postane zemlja članica Evropske unije, a to se odnosi i na druge balkanske države. To je veoma važno, i potpuno sam siguran da će cela Evropa biti mirna i stabilna, ukoliko se Zapadni Balkan integriše u EU.
RSE: Gde vidite Srbiju u narednih deset godina?
Tadić: Sigurno u Evropskoj uniji, što znači da će Srbija deliti evropske vrednosti a čak i danas već mogu da kažem da Srbija pruža stabilnost u ovom delu sveta. Samo deset godina unazad bili smo deo problema, a sada je Srbija deo rešenja. To je nešto zaista veoma značajno, to je ogroman uspeh i u tom smislu može se računati na Srbiju.
RSE: A da li Srbiju vidite i u NATO-u ili samo u Evropskoj uniji?
Tadić: U narednih deset godina građani Srbije će odlučiti o pristupanju NATO-u, ali Srbija će sigurno biti u EU. Danas je prerano da definišemo naše odnose sa NATO-om, jer je od bombardovanja prošlo samo deset godina. Moramo biti veoma racionalni i imati u vidu i tu činjenicu. Treba da budemo pažljivi, da sarađujemo, podržavamo jedni druge, ali i da istovremeno insistiramo na istim vrednostima.
RSE: Oni koji Vas podržavaju ali i oni koji Vas kritikuju, kažu: „Predsjednik Tadić je orijentisan pomalo proamerički, malo proruski, pomalo nacionalistički, dijelom proevropski, ali istovremeno je i euroskeptičan.“ Kako biste Vi opisali sebe?
Tadić: Predsednik Tadić je prosrpski orijentisan. To je jednostavno, radim sve što je u interesu mog naroda i moje zemlje, i u potpunosti sam uveren da su naši interesi takođe interesi Evropske unije.
Tadić: Mi u stvari nemamo prepreka, ali neke države u Evropskoj uniji ne prepoznaju dovoljan nivo saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom, i to predstavlja prepreku. Tu mislim na Holandiju. Ali, 26 zemalja se
Ma kakav da bude pristup Holandije, mi ćemo nastaviti i završiti saradnju sa tim međunarodnim sudom, uhvatićemo i isporučiti haške optuženike, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, ukoliko su oni na teritoriji Srbije.
RSE: Trenutno imate snažnu podršku Sjedinjenih Američkih Država, u Bijeloj kući i u Evropi. Dobijate i mnoge pohvale vezano za saradnju, ali naravno, nemoguće je izbjeći pitanje vezano za Mladića. Ljudi žele da znaju zašto je toliko teško naći ga, uhapsiti ga?
Tadić: Ovo nije jedinstven slučaj i uvek se susrećete sa različitim izazovima kada je u pitanju pronalaženje ovakvih ljudi sa velikim iskustvom, takoreći nekom vrstom fanatika. To nije slučaj samo sa Srbijom, tako je i sa mnogim slučajevima širom sveta, ne želim da insistiram na drugim imenima, ali imate slične primere u današnjoj svetskoj politici, ovo je jako teško, ali mi ćemo nastaviti sa svime što je u našoj moći. Nadam se da je Mladić u Srbiji.
Nadam se da je Mladić u Srbiji
RSE: Da li mislite da je Ratko Mladić van države?
Tadić: Ne znam tačno, ali se nadam da je Mladić u Srbiji, ali trenutno ne mogu da kažem sa sigurnošću da je on u zemlji. Zašto imam takav pristup: ranije smo verovali da su neki optuženici bili u Srbiji, iako su bili u nekim drugim državama i uhvaćeni su u drugim zemljama, ali mi ćemo nastaviti sa svim našim naporima.
RSE: Kada je u pitanju NATO, teško je definisati kakav je zapravo stav Srbije. Stiče se utisak da je ona spremna da se pridruži NATO-u u skoroj budućnosti, ali postoje i suprotna viđenja. Gdje vidite Srbiju za pet godina, da li mislite da je da će se
Narod će definisati svoju volju i odlučiti na referendumu jer je to preduslov za pristupanje organizacijama kao što je NATO.
Tadić: Srbija je u Partnerstvu za mir i postoji prostor za dalje razvijanje odnosa u okviru ovog programa. Pre nekoliko godina Vlada je usvojila rezoluciju u okviru koje smo proglasili neutralnost Srbije kada je u pitanju NATO i drugi vojni savezi. Šta će se desiti u narednih pet ili deset godina, to će zavisiti od srpskog naroda. Narod će definisati svoju volju i odlučiti na referendumu jer je to preduslov za pristupanje organizacijama kao što je NATO. Sada je prerano govoriti o članstvu Srbije u NATO-u, moramo pre svega razvitjati naše odnose u okviru programa Partnerstvo za mir, a posle toga možemo govoriti o budućnosti.
Predsjednik Srbije Boris Tadić susreo se sa predsjednikom Radija Slobodna Evropa Jeffom Gedminom tokom njegovog boravka u Beogradu i tom prilikom dao intervju za naš program. Predsjednik RSE je tom prilikom posjetio i dopisništvo našeg radija u Beogradu.
RSE: Kako vidite ulogu Rusije na Balkanu? Neki smatraju da je ta uloga konstruktivna i motivisana ekonomskim interesima, a drugi da je ona strateška, i da Rusija želi kroz energetski sektor da stvori novi način kontrole ili čak dominacije u regionu?
Tadić: Svaka velika sila ima strateški interes na Balkanu. Pre svega, Balkan je strateški veoma značajan kada je u pitanju trgovina, ekonomija i energija. Balkan je najkraća veza između Evrope i Azije, između Evropske unije i Turske, koja je strateški, takođe, veoma bitna zemlja. Kao drugo, na Balkanu se nalaze raskrsnice različitih cevovoda, ne samo naftnih, već i gasovoda, postojećih i planiranih, i to je razlog zbog čega Balkan ima toliki strateški značaj. Potpuno sam uveren da ceo Balkan mora da bude integrisan u Evropsku uniju, ali u isto vreme svaka velika zemlja ima interese na Balkanu zbog jednostavnih činjenica: energije i infrastrukture, zbog toga što je Balkan sam po sebi raskrsnica. Ako SAD ima legitimne interese na Balkanu, to znači da ih ima Evropska unija, ali i Rusija i Kina. Svakako je značajna i Kina, koja pokazuje velike interese da ovde strateški investira, i da upravo odatle kreira svoje evropske planove.
Zalažemo se za što bolje odnose sa SAD
RSE: Ako govorimo o vrijednostima, a ne samo o interesima, u nekim evropskim i američkim krugovima prisutna je zabrinutost zbog mogućeg jačanja ruskog uticaja. Ukoliko Rusija postane više autokratska zemlja da li će to predstavljati problem za Balkan?
Tadić: U potpunosti sam uveren da će naša zemlja sve više razvijati demokratiju, i da će ruska vlada uzeti u obzir takve trendove. Ali, kada je u pitanju Srbija i kada je u pitanju Balkan, ne dolazi u obzir bilo kakva integracija u druge države, mi imamo interes da budemo integrisani u Evropu i na taj način delimo mišljenja i vrednosti sa Evropskom unijom i drugim evropskim zemljama. To znači da mi implementiramo takve vrednosti kako bismo usvojili evropske zakone, zaokružili saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom, kako bismo stvorili nove institucije u našoj zemlji koje bi bile konačna potvrda našeg opredeljenja.
Moramo da nastavimo da se zalažemo za uspostavljanje što boljih odnosa sa SAD. Imamo interese da ostvarimo strateško partnerstvo sa SAD i tome je umnogome pomogla poseta američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Srbiji.
RSE: Potpredsjednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden nedavno je bio u Beogradu. Da li je ova posjeta donijela promjenu u odnosima između SAD i Srbije i šta mislite o trenutnim odnosima ove dvije zemlje?
Tadić: Prilikom moje poslednje posete SAD rekao sam da Srbija ima interes za uspostavljanjem najboljih mogućih odnosa sa Amerikom i to je upravo ono na čemu radimo u ovom momentu, bez obzira što ne delimo isto mišljenje o svim političkim pitanjima. Nemamo zajednički pogled na pitanje Kosova. Sjedinjene Države su priznale nezavisnost Kosova, čak i podstiču neke zemlje da učine isto. Srbija je potpuno protiv nezavisnosti Kosova i naročito protiv podsticanja drugih zemalja da priznaju nezavisnost, ne samo zbog stava moje zemlje, već i zbog činjenice da trenutno traje proces pred Međunarodnim sudom pravde. Moramo da sačekamo i da vidimo koja će biti odluka ovog suda u pogledu Kosova i rezolucije Srbije i da li je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova u skladu sa međunarodnim pravom ili ne. Ovo je jednostavno pitanje koje smo uključili u našu rezoluciju u Skupštini Srbije i zbog toga čekamo konačnu odluku Međunarodnog suda pravde. Ali, mislim da, bez obzira na sve to, mi moramo da nastavimo da se zalažemo za uspostavljanje što boljih odnosa sa SAD. Imamo interese da ostvarimo strateško partnerstvo sa SAD i tome je umnogome pomogla poseta američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Srbiji, tako da ćemo nastaviti ovu komunikaciju. Mi smo razgovarali i nakon ove posete o svim elementima naše saradnje, ne samo o odbrani i bezbednosnim pitanjima, već i o ekonomskoj saradnji i pristupanju Srbije Evropskoj uniji.
U BiH neće biti ratova
RSE: Da li postoji pritisak na Vas od strane pojedinih evropskih zemalja, ali i same EU da pomognete u
Srbija će biti veoma konstruktivan partner kako bi se postigla stabilnost i održivo rešenje u BiH. Neće više biti ratova, nasilja, već isključivo demokratski dijalog legitimnih predstavnika sva tri naroda.
Tadić: Ne osećam bilo kakav pritisak. Srbija je stub stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi, ako nemamo stabilnost i demokratiju u Srbiji, neće je biti ni u ostalim zemljama. Iz tog razloga je Srbija jedan od garanta Dejtonskog sporazuma i može pomoći u postizanju mirnog i održivog rešenja u BiH. Moji principi su svima poznati, a njih sam objasnio i u svojim razgovorima sa Džozefom Bajdenom, i sa svim drugim predsednicima i potpredsednicima država sa kojima sam se susreo u poslednjih nekoliko godina. Nikakvo nametnuto rešenje nije prihvatljivo, već samo demokratski dijalog između tri naroda u BiH, uz poštovanje Dejtonskog sporazuma i svih njegovih elemenata. Srbija će biti veoma konstruktivan partner kako bi se postigla stabilnost i održivo rešenje u BiH. Neće više biti ratova, nasilja, već isključivo demokratski dijalog legitimnih predstavnika sva tri naroda.
RSE: Kada govorimo o demokratiji i stabilnosti, ne samo na Balkanu nego uopšte, da li su islamski ekstremisti prijetnja?
Tadić: Svi ekstremisti su nam pretnja i danas moramo međusobno da sarađujemo da bismo stvorili stabilnije društvo i političku situaciju u Iranu, u drugim zemljama, u našem regionu, u Evropi i u celom svetu.
Potpuno sam siguran da će cela Evropa biti mirna i stabilna, ukoliko se Zapadni Balkan integriše u EU.
RSE: Šta očekujete, a ne dobijate od SAD ili EU?
Tadić: Želeo bih da vidim pravo partnerstvo na svim poljima, ne samo na polju bezbednosti, već i ekonomije. Srbija mora da postane zemlja članica Evropske unije, a to se odnosi i na druge balkanske države. To je veoma važno, i potpuno sam siguran da će cela Evropa biti mirna i stabilna, ukoliko se Zapadni Balkan integriše u EU.
RSE: Gde vidite Srbiju u narednih deset godina?
Tadić: Sigurno u Evropskoj uniji, što znači da će Srbija deliti evropske vrednosti a čak i danas već mogu da kažem da Srbija pruža stabilnost u ovom delu sveta. Samo deset godina unazad bili smo deo problema, a sada je Srbija deo rešenja. To je nešto zaista veoma značajno, to je ogroman uspeh i u tom smislu može se računati na Srbiju.
RSE: A da li Srbiju vidite i u NATO-u ili samo u Evropskoj uniji?
Tadić: U narednih deset godina građani Srbije će odlučiti o pristupanju NATO-u, ali Srbija će sigurno biti u EU. Danas je prerano da definišemo naše odnose sa NATO-om, jer je od bombardovanja prošlo samo deset godina. Moramo biti veoma racionalni i imati u vidu i tu činjenicu. Treba da budemo pažljivi, da sarađujemo, podržavamo jedni druge, ali i da istovremeno insistiramo na istim vrednostima.
RSE: Oni koji Vas podržavaju ali i oni koji Vas kritikuju, kažu: „Predsjednik Tadić je orijentisan pomalo proamerički, malo proruski, pomalo nacionalistički, dijelom proevropski, ali istovremeno je i euroskeptičan.“ Kako biste Vi opisali sebe?
Tadić: Predsednik Tadić je prosrpski orijentisan. To je jednostavno, radim sve što je u interesu mog naroda i moje zemlje, i u potpunosti sam uveren da su naši interesi takođe interesi Evropske unije.