Beograd nakon odluke o odlaganju kandidature ne odustaje od evropske budućnosti, ali i pored crvenog svetla iz Brisela nije spreman da se odrekne nepostojećeg suvereniteta nad Kosovom.
Beogradu ovoga puta Brisel nije progledao kroz prste. Ipak predsednik Srbije Boris Tadić, koji sve vreme kalkuliše na liniji Kosovo – EU čestitajući Hrvatskoj i Crnoj Gori na koracima ka EU, uveren je da će Srbija status kandidata dobiti neki drugi put.
“Ne bih ni postao predsednik Srbije da se lako razočaram. Dakle, nisam uopšte razočaran, imao sam očekivanja da će biti ovakva odluka”, rekao je Tadić.
Približavanje EU i članstvo vlast već godinama koristi kao obećanje građanima da će bolje živeti. Nakon odluke iz Brisela razgovarali smo sa Beograđanima.
(Beograđani o odluci Brisela, autor: Ognjen Zorić)
Međutim, zbog toga što Srbija nije dobila ono što je očekivala ostavku je podneo jedino potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić od koga su doduše najmanje zavisila sva sporna pitanja zbog kojih je kandidatura i izostala.
A za to što je dosadašnje holandsko ne zamenilo nemačko ne treba kriviti ni Nemačku. Volfram Mas, ambasador Nemačke u Beogradu, kaže da Srbija nema razloga za ljutnju.
Mas za RSE kaže da se ne može govoriti o pritiscima na zvanični Beograd na putu
evropskih integracija jer Nemačka snažno podržava Srbiju poslednjih deset godina na evropskom putu.
“Srbija je odlučila da joj je prioritet broj jedan da postane članica EU, ako želite da postanete član kluba onda morate biti svesni da treba da igrate po njegovim pravilima. Nemačka deset godina pomaže Srbiji na evropskom putu ne samo rečima nego i delima i ja ne bih koristio reč pritisak kada se radi o nastavku njenog procesa evropskih integracija. Srbija treba da prihvati kriterijume zajednice evropskih država. Znamo da to nije lak posao i zato joj EU i Nemačka takođe nude puno pomoći da prođe kroz taj proces”, kaže Mas.
Drašković: Jedinica iz vladanja
Da li se zvanični Beograd igrajući na kartu “i Kosovo i EU” i kalkulišući sa barikadama na severu Kosova malo preigrao?
Lider SPO Vuk Drašković i jedan od potpisnika deklaracije Preokret, kojom je od vlasti nedavno zatražen koreniti zaokret politike prema Kosovu, kaže za RSE da će pad Srbije na popravni ispit opomenuti većinsku proevropsku Srbiju da izvrši najsnažniji mogući pritisak na vladu da korenito koriguje i unutrašnju i spoljnu politiku.
“Srbija je dobila prelaznu ocenu iz niza predmeta za sticanje statusa kandidata ali je zbog jedinice iz vladanja i svojih kosovskih crvenih linija
Zastave Srbije i EU - ilustracija
upućena na popravni ispit. Ako u martu taj ispit želi da položi Srbija mora da uspostavi evropsku regionalnu saradnju sa svima uključujući i Kosovo, da zaboravi na balvane i politiku drvenog gvožđa koja počiva na tragikomičnim aforizmima da moramo čuvati nepostojeći suverenitet nad Kosovom i da ne smemo prihvatiti istinu jer nam to zabranjuje preambula Ustava”, rekao je Drašković.
No, koliko će srpske vlasti biti spremne da koriguju svoju politiku i iskoriste odškrinuta vrata, koja su prema rečima predsednika EU Hermana van Rompeja,
ostavljena velika je nepoznanica. Ni prethodnih meseci vlasti u Beogradu nisu prihvatale jasnu poruku evropskih partnera da je stav "I EU i Kosovo" neodrživ. Tadić i u petak pored crvenog svetla iz Brisela ne priznaje poraz dosadašnje politike.
“Nije poraz politike koju smo vodili zbog toga što Srbija iznad svega ima budućnost u EU. Ovo je jedna prolazna etapa, biće još teškoća i kada bi nas ovakva jedna odluka pokolebala mi bismo pokazali veliku slabost”, kaže Tadić.
Boris Tadić tokom konferencije za novinare povodom odluke EU da se Srbiji ne dodeli status kandidata, 9. decembar 2011.
I evropskim partnerima poručuje da je Srbija učinila ono što se prvobitno od nje očekivalo.
“Mogu da kažem i danas da Srbija može da pogleda u oči Evropu, EU jer mi smo ispunili ono što smo rekli da ćemo ispuniti. Pogledajte zaključke Evropske komisije Srbija je ispunila sve. I ja sa apsolutnom suverenošću mogu pred moje evropske kolege da izađem još jednom a postaviću njima pitanje da li su oni ispunili ono što su rekli da će ispuniti. Neću u javnosti da govorim o tome”, rekao je Tadić.
Kao što je pokušao uoči odluke Brisela da ponovo upotrebi adut opasnosti od nacionalizma i netrpeljivosti odlaganjem i dodatnim uslovljavanjima u procesu integracije što je ranije bio najjači argument u rukama Beograda Tadić kaže da je odluka o odlaganju vetar u leđa strankama koje ne žele Srbiju u EU i povratak u 90-te godine. U međuvremenu raste i euroskepticizam. Po istraživanjima najniža je podrška među građanima Srbije članstvu u EU od 2000. godine.
Ipak, režiser Gorčin Stojanović ne očekuje preobrazbu političke scene u Srbiji zbog izostanka kandidature.
“Nevolja Srbije nije u tome što nema sposobne ljude nego nego što čak i oni koji su najsposobniji nisu u stanju da promene retoriku ni da promene manire. I dok god u srpskoj politici postoji bahatost, obest, nerazumevanje za drugoga, do tada je potpuno nemoguće očekivati bilo šta. U tom smislu je status quo ionako srednje ime Srbije te ja zbog toga ne mogu reći da se potresam mnogo dobili kandidaturu ne dobili je nama valja raščistiti đubre iz vlastite dnevne sobe jer ono počinje neverovatno da smrdi”, kaže Stojanović.
