Uoči zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija predsednik Srbije Boris Tadić je ponovio da je glavni strateški cilj Srbije ulazak u EU i i očuvanje teritorijalnog integriteta.
Koliko su jasni ti ciljevi i hoće li zasedanje generalne skupštine UN ,Srbija iskoristiti za svoju diplomatsku ofanzivu?
Svoj boravak u Njujorku uoči zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, srpski predsednik Boris Tadić sa svojim saradnicima će, kako se procenjuje, iskoristiti da jasno ukaže na spoljno političke prioritete Srbije, njenu angažovanost u procesu evropskih integracija, ali i stavove oko Kosova.
Time je srpski predsednik, reklo bi se, otklonio i najmanje šumove i nejasnoće u pogledu u pogledu spoljnopolitičke orijentacije Srbije, kaže član spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije Vatroslav Vekarić.
„Onoliko koliko sam shvatio da je Tadić govorio, on je samo potvrdio i ojačao da je Evropska unija ipak glavni prioritet ove zemlje. Dakle, dobro je po mom mišljenju što je potvrđena ta orijentacija ka Evropskoj uniji, da je naglašeno da nema alternative za takvu politiku. To je vrlo važno naglasiti da bi se na neki način uklonile sve one nedoumice. Očigledno je da je važno imati dobru saradnju sa najjačim silama sveta, ali ne može jedna saradnja sa Kinom da bude zamena saradnje sa Evropskom unijom.“
S druge strane za Gordanu Logar, spoljopolitičkog analitičara u dnevniku “Danas”, nema puno promena kao ni velikih očekivanja od spoljnopolitičke ofanzive, koja je primetna poslednjih sedam dana uoči Generalne skupštine UN.
ea nju je u spoljnoj politici Srbije jedina vidljiva konstanta na koju se državni vrh fokusira je Kosovo.
“Sve drugo je podložno nekakvim promenama koje mogu da izgledaju prilično konfuzne. Ono što je vrlo karakteristično pored Kosova jeste da je evropska politika na kojoj su dobijeni izbori, sve više u deklaracijama, a sve se manje primenjuje.”
Srbija je to je neupitno voljna da što pre podnese kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, što poslednjih dana potvrdjuju gromoglasne izjave sa svih merdijana, bilo da neki zvaničnik boravi u Pekingu, Moskvi ili Vašingtonu.
Kao član spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije Vatroslav Vekarić primećuje da je naglašavanje evropskih integracija jako važno, jer to nije samo spoljnopolitičko pitanje.
“Ono što je bitno u celoj stvari, jeste sledeće da, kada govorimo o tim prioritetima spoljne politike i o glavnim saveznicima, ne treba zaboraviti da je jedno birati, određivati i tražiti saveznike u jakim zemljama, a drugo je orijentacija na Evropsku uniju koja nije samo spoljnopolitičko pitanje, već je to i pitanje izbora vrednosti. Vi u spoljnoj politici koja je pragmatična možete imati ovog ili onog saveznika. To je u redu, to svaka zemlja radi. Međutim kada je u pitanju Evropska unija, tu zaista nema alternative ukoliko želimo da budemo normalna demokratska, evropska zemlja. Što znači da ne možemo Evropsku uniju i orijentaciju ka njoj, ka integraciji ka toj međunarodnoj organizaciji, ne možemo je zamenjivati nikakvim drugim partnerstvom, pa čak ni sa SAD ili Rusijom.”
Upravo je pomenuti izbor evropski vrednosti mesto za sumnju da ih Srbija osim deklarativnog dobro prepoznaje i stiče se utisak da je evropska politika deklarativna i da je to ono što se zapravo menja, kritički primećuje Gordana Logar:
“Gde god je reč o ljudskim pravima, čak i o nuklearnom programu Pjong-janga ili svega drugog, Srbija se nije izjasnila, a Evropa se svuda o tome izjasnila. Ima se utisak da je evropska politika u stvari deklarativna, ta politika je prilično konfuzna ili je više opredeljena na nekakva opšta mesta da je Srbija za mir, za prijateljstvo sa svim ljudima i, recimo, protiv gladi ili siromaštva. To su opšta mesta.”
Koliko su jasni ti ciljevi i hoće li zasedanje generalne skupštine UN ,Srbija iskoristiti za svoju diplomatsku ofanzivu?
Svoj boravak u Njujorku uoči zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, srpski predsednik Boris Tadić sa svojim saradnicima će, kako se procenjuje, iskoristiti da jasno ukaže na spoljno političke prioritete Srbije, njenu angažovanost u procesu evropskih integracija, ali i stavove oko Kosova.
Time je srpski predsednik, reklo bi se, otklonio i najmanje šumove i nejasnoće u pogledu u pogledu spoljnopolitičke orijentacije Srbije, kaže član spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije Vatroslav Vekarić.
„Onoliko koliko sam shvatio da je Tadić govorio, on je samo potvrdio i ojačao da je Evropska unija ipak glavni prioritet ove zemlje. Dakle, dobro je po mom mišljenju što je potvrđena ta orijentacija ka Evropskoj uniji, da je naglašeno da nema alternative za takvu politiku. To je vrlo važno naglasiti da bi se na neki način uklonile sve one nedoumice. Očigledno je da je važno imati dobru saradnju sa najjačim silama sveta, ali ne može jedna saradnja sa Kinom da bude zamena saradnje sa Evropskom unijom.“
Kosovo jedina vidljiva konstanta
S druge strane za Gordanu Logar, spoljopolitičkog analitičara u dnevniku “Danas”, nema puno promena kao ni velikih očekivanja od spoljnopolitičke ofanzive, koja je primetna poslednjih sedam dana uoči Generalne skupštine UN.
ea nju je u spoljnoj politici Srbije jedina vidljiva konstanta na koju se državni vrh fokusira je Kosovo.
“Sve drugo je podložno nekakvim promenama koje mogu da izgledaju prilično konfuzne. Ono što je vrlo karakteristično pored Kosova jeste da je evropska politika na kojoj su dobijeni izbori, sve više u deklaracijama, a sve se manje primenjuje.”
Srbija je to je neupitno voljna da što pre podnese kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, što poslednjih dana potvrdjuju gromoglasne izjave sa svih merdijana, bilo da neki zvaničnik boravi u Pekingu, Moskvi ili Vašingtonu.
Deklarativno zalaganje za Evropu?
Kao član spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije Vatroslav Vekarić primećuje da je naglašavanje evropskih integracija jako važno, jer to nije samo spoljnopolitičko pitanje.
“Ono što je bitno u celoj stvari, jeste sledeće da, kada govorimo o tim prioritetima spoljne politike i o glavnim saveznicima, ne treba zaboraviti da je jedno birati, određivati i tražiti saveznike u jakim zemljama, a drugo je orijentacija na Evropsku uniju koja nije samo spoljnopolitičko pitanje, već je to i pitanje izbora vrednosti. Vi u spoljnoj politici koja je pragmatična možete imati ovog ili onog saveznika. To je u redu, to svaka zemlja radi. Međutim kada je u pitanju Evropska unija, tu zaista nema alternative ukoliko želimo da budemo normalna demokratska, evropska zemlja. Što znači da ne možemo Evropsku uniju i orijentaciju ka njoj, ka integraciji ka toj međunarodnoj organizaciji, ne možemo je zamenjivati nikakvim drugim partnerstvom, pa čak ni sa SAD ili Rusijom.”
Upravo je pomenuti izbor evropski vrednosti mesto za sumnju da ih Srbija osim deklarativnog dobro prepoznaje i stiče se utisak da je evropska politika deklarativna i da je to ono što se zapravo menja, kritički primećuje Gordana Logar:
“Gde god je reč o ljudskim pravima, čak i o nuklearnom programu Pjong-janga ili svega drugog, Srbija se nije izjasnila, a Evropa se svuda o tome izjasnila. Ima se utisak da je evropska politika u stvari deklarativna, ta politika je prilično konfuzna ili je više opredeljena na nekakva opšta mesta da je Srbija za mir, za prijateljstvo sa svim ljudima i, recimo, protiv gladi ili siromaštva. To su opšta mesta.”
