Žučna rasprava poslanika vlasti i opozicije, a nisu zaostajali ni novinari, koji su prisustvovali sednici Odbora za kulturu i informisanje o slobodi medija u Srbiji. Mučna atmosfera tokom zasedanja ovog tela, koja se na trenutke spuštala i na nivo ličnih međusobnih optuživanja i diskreditacija, praktično je i oslikala stanje u srpskim glasilima.
U Srbiji vlada cenzura, a izvršna vlast guši slobodu medija, nedvosmislena je poruka opozicije, na koju članovi vladajuće koalicije odgovaraju tvrdnjama da su mediji slobodniji nego ranije.
Vladimir Pavićević, poslanik Nove stranke poručio je, obraćajući se ministru kulture Ivanu Tasovcu, da ne postoji poslanik ili novinar koji ne sumnja da je u Srbiji na snazi cenzura i teško gušenje slobode medija.
“Predsednik Vlade je i sam na jednoj konferenciji za novinare priznao da je pozivao novinarku Olju Bećković i dodao, pa šta? Zvala je i ona mene… Moj je sud da se ukida, guši sloboda medija i smatram, poštovani ministre Tasovac obraćam se vama pre svega, da mi moramo da reagujemo.”, poručio je sa skupštinske govornice Pavićević.
Vlastima je i danas na savesti pitanje obaranja sajta „Peščanik“ za šta su nadležni još pre nekoliko meseci obećali hitru reakciju i otkrivanje odgovornih, a da do danas ništa konkretno nije utvrđeno, što je podvukla poslanica Demokratske stranke Aleksandra Jerkov.
O obaranju „Peščanika“ nakon objavljivanja tekstova o spronom doktoratu ministra policije Nebojše Stefanovića, što je tokom leta bio prvorazredni medijski skandal, ministar kulture Ivan Tasovac je pak rekao:
“Moram da vam skrenem pažnju da radim u Ministarstvu kulture i informisanja, a ne u Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Tako da ukoliko imate konkretno pitanje ko je radio na obaranju jednog sajta, a ja bih mogao da vam nabrojim još neke druge sajtove, kao poslanik bi trebalo da znate adresu na koju se obraćate”, odgovorio je Tasovac.
Argumenti vladajućih poslanika uglavnom se baziraju na podsećanjima o medijskim ograničenjima koja su postojala u vreme vlasti demokrata, tada predvođenih Borisom Tadićem.
Polazeći od tog iskustva naprednjak Vladimir Đukanović, poznat i kao samozvani izborni posmatrač na istoku Ukrajine, insistira na pojačavanju medijske kritičnosti prema vlastima:
“Ako je ovde zaista najveći problem sajt 'Peščanika' onda priznajem da ima cenzure u ovoj državi. Ako neko od vas ima problem ili neku autocenzuru, izbrišite to. Mi želimo da zovete što više opoziciju. I želimo što više kritike prema nama da iznesete. Smatramo da je to pozitivno. Pronađite nam afere gde smo nešto ukrali, obavezno to napišite. Zato što je to vaša dužnost”, poručio je Đukanović.
Oglašavajući se iz novinarskih redova, Ivana Vučićević, koja je imenovana za glavnu urednicu „Studija B“ upravo nakon što su Beograd preuzeli Vučićevi naprednjaci, poziva se na razloge tržišta. Ona niskom gledanošću objašnjava zašto je iz programa TV „Studija B“ uklonjeno nekoliko ključnih emisija zbog čega je direktno optužena za cenzuru.
Govoreći o najčešće pominjanom „Sarapinom problemu“ dodala je i ličnu diskreditaciju autora ove emisije, takođe prisutnog na skupštnskoj raspravi, Predraga Sarape. Nije oćutao uvrede, te je sednica na kratko prekinuta:
U skupštinskoj klupi bio je i autor „Teške reči“ i urednik tabloida Informer Dragan Vučićević. Ovaj novinar, nesumnjivo blizak vladajućim krugovima, pozvao se na slučaj sa B92 skinutog kultnog „Utiska nedelje“.
Izjave autorke o neprijatnim razgovorima koje je vodila sa premijerom Vučićem, Vučičević ne naziva pritiskom ili cenzurom, već novinarskom nužnošću:
“Olja Bećković kaže da je Vučić zvao. I ona je njega zvala, i to je strašno, to je cenzura?! Izvinte, pa po toj logici mene svi političari cenzirišu. Sa svima se čujem, izuzev Čede Jovanovića i Zorana Živkovića.”, rekao je Vučićević.
Opozicione stranke ponavljaju da je većina medija u Srbiji potkupljena, dok se oni koji nisu nalaze na meti pretnji, dok su novinari tih kuća zabrinuti za budućnost. Međutim, takve izjave bišveg premijera Zorana Živkovića, čelnica lista „Politika“ i predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović odbacila je i opisala kao licemerne.
“Gospodin Živković je bio premijer, on govori o vremenu posle 'Sablje' i vanrednog stanja kao o vremenu slobode. Međutim, ja se sećam da su svi urednici medija u Srbiji ustali da se žale i išli da se žale po raznim ambasadama, da se na njih vrši pritisak.”, navela je Ljiljana Smajlović.
Nasuprot Smajlovićevoj i Udruženju čije stavove ona zastupa, iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije ponavljaju da je istraživačko novinarstvo skoro potpuno zamrlo, a umesto njega sprovode se tabloidne kampanje.
“Vi ste odgovorni, saodgovorni što su sa programa Studija B skinute dve emisije u kojima je bilo mogućnosti da se čuju kritička mišljenja”, podvukao je Vukašin Obradović, označivši odgovornim aktuelne vlasti.
“Jer je osnivač Studija B Skupština grada Beograda, a finansira se novcem poreskih obveznika. Umesto ove dve emisije dobili smo kao supstitut priču o 'Beogradu na vodi'", podvlači Obradović.
Opšti interes ustupio je mesto za jeftino i novinarstvo niskog nivoa. Sadržaji „niskih strasti“ dominiraju u medijima koji se dramatično udaljavaju od rada na opštem dobru.
To je u ovdašnjim medijima očigledno, a takva atmosfera je preneta i pod krov Parlamenta, što je bio razlog zbog kog je profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Snježana Milivojević i napustila zasedanje.
“Razlog što odlazim sa ove sednice je uvođenje uvredljivog tabloidnog govora u srce naše javne i političke debate. Ovaj parlament je bio stecište jedne užasne vrste govora koja nam se posle godina kultivisanja sa ulica vratila. To kao i mnoge građanke i građani vidim, jer povremeno gledam skupštinske prenose. Ali u tome ne moram da učestvujem. Hvala vam na pozivu", bila je poruka je na izlasku iz skupštinske sale Snježane Milivojević.
