Oko 16 odsto dece uzrasta od 11 do 15 godina bilo je žrtva sajber zlostavljana 2022. godine, u odnosu na 13 odsto četiri godine ranije, navodi se u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu koja pokriva 44 zemlje.
"Ovaj izveštaj je poziv na buđenje za sve nas da se pozabavimo maltretiranjem i nasiljem, kad god i gde god da se desi", rekao je regionalni direktor SZO za Evropu Hans Kluge u saopštenju objavljenom u sredu.
Prema studiji "Zdravstveno ponašanje dece školskog uzrasta", 15 odsto dečaka i 16 odsto devojčica izjavilo je da su makar jednom u poslednjih nekoliko meseci bili meta sajber zlostavljanja.
Agencija UN je istakla da je pandemija promenila način na koji se adolescenti ponašaju jedni prema drugima.
"Virtuelni oblici vršnjačkog nasilja postali su posebno relevantni od početka pandemije Covid-19, kada je svet mladih postao sve više virtuelan u vreme zatvaranja", navodi se u izveštaju.
Drugi oblici maltretiranje su zabeležili blagi porast.
Jedanaest procenata dečaka i devojčica izjavilo je da su bili maltretirani u školi najmanje dva ili tri puta mesečno u poslednjih nekoliko meseci, u poređenju sa 10 odsto pre četiri godine.
Najveće nivoe sajber maltretiranja iskusili su dečaci u Bugarskoj, Litvaniji, Moldaviji i Poljskoj, dok je najniži nivo zabeležen u Španiji, saopštila je SZO bez iznošenja detaljnih podataka.
"Budući da mladi provode do šest sati onlajn svakog dana, čak i male promene u stopama maltretiranja i nasilja mogu imati duboke implikacije na zdravlje i dobrobit hiljada ljudi", rekao je Kluge.
Jedan od osam adolescenata je priznao da je maltretirao druge preko interneta, što je povećanje od tri procentna poena u odnosu na 2018, navodi se u izveštaju.
Broj adolescenata koji su se upustili u fizičke tuče u međuvremenu je ostao stabilan tokom četvorogodišnjeg perioda i iznosi 10 odsto – 14 odsto za dečake i šest odsto za devojčice.
Studija je zasnovana na podacima od 279.000 dece i adolescenata iz 44 zemlje širom Evrope, centralne Azije i Kanade.
U većini zemalja, sajber maltretiranje dostiže vrhunac kada su deca imala 11 godina za dečake i 13 za devojčice.
Socioekonomski status roditelja nije pravio bitne razlika u ponašanju dece, navodi se u izveštaju.
Kanada je, međutim, u tom pogledu izuzetak, pošto je veća verovatnoća da će manje privilegovani mladi doživeti maltretiranje.
U toj zemlji je 27 odsto devojčica koje pripadaju 20 odsto najmanje imućnih porodica reklo da su bile izložene maltretiranju u školi, u poređenju sa 21 odsto devojčica među 20 odsto najimućnijih porodica.
Izvor: AFP
