Kraj 2019. godine Svratište za decu u glavnom gradu Srbije dočekuje sa neizvesnošću. Novac od projekata pokriva rad Svratišta do polovine avgusta naredne godine, a država i Grad Beograd se do sada nisu uključili u finansiranje.
Tokom hladnih dana u dva objekta Svratišta, na Novom Beogradu i na Zvezdari, sklonište od zime pronalazi do 70 dečaka i devojčica. Deca tu borave preko dana, do šest časova popodne. A onda se vraćaju na ulicu, ili u svoje domove – često bez struje, vode i grejanja.
Svratišta više od deset godina vodi nevladin Centar za integraciju mladih. Kako za Radio Slobodna Evropa (RSE) ističe Marko Tošić iz ove organizacije, sredstva za svratišta obezbeđuju donatori projekata, najčešće međunarodne organizacije, kao i kompanije i građani.
Oni su, ističe naš sagovornik, posebno aktivni u decembru za vreme praznika, pa pokloni stižu na adresu najugroženijih. Problem finansiranja ipak ostaje:
"Bez obzira na to što je Svratište prepoznato u Zakonu o socijalnoj zaštiti, kao usluga koja unapređuje kvalitet života dece koja žive ili rade na ulici, to ovoj ustanovi nije omogućilo mirniji i spokojniji rad", kaže Tošić.
On pojašnjava da finansiranje Svratišta nije stavka u budžetu, ni grada Beograda, niti države.
"Mi nismo u budžetu grada Beograda, nismo prepoznati u budžetu, već uz podršku i partnerstvo sa međunarodnim donatorima mi uspevamo da od projekata preživimo sve ove godine. Ali, recimo, mi za sada nemamo potpuna sredstva za Svratište od avgusta do kraja 2020. godine", naglašava Tošić.
Do objave ovog teksta Grad Beograd nije odgovorio na pitanje RSE o finansiranju Svratišta.
Šta sve treba Svratištu?
Prvo Svratište za decu u Beogradu otvoreno je 2007. godine, a drugi objekat tri godine kasnije. Tokom ovih hladnih dana deci su najpotrebniji odeća i obuća, posebno jakne. Pored toga, potrebna su i sredstva za ličnu higijenu i slatkiši koji se deci dele za užinu.
Koordinatorka Svratišta Mina Lukić napominje da je deci, ispred svega, potrebna podrška sredine.
"Da građani razumeju šta je ono što mi radimo i kojim su sve izazovima i rizicima deca koja žive i rade na ulici izložena, kako bismo kao društvo, kao zajednica mogli da odgovorimo na njihove potrebe. Mogu i samo da svrate do nas, da vide šta radimo, da šire informaciju ko smo mi i ko su deca koja su uključena u život i rad na ulici", kaže naša sagovornica.
Petnaestogodišnje iskustvo u Centru za integraciju mladih pokazalo je da najteže izboriti se sa predrasudama.
"Dešavalo nam se nekoliko puta da ljudi kada dođu kod nas kažu – 'pa nisu ova deca tako strašna'. Pa naravno da nisu! To je ono što mi pokušavamo da pošaljemo kao poruku – da razbijemo predrasude", poručuje Lukić.
Ko su deca Svratišta?
U Svratište svakodnevno dolaze deca uzrasta od 5 do 15 godina koja žive ili rade na ulici.
"To su deca koju svi mi viđamo na ulicama grada kako prose, peru šoferšajbne, sakupljaju sekundarne sirovine, prodaju neke sitne predmete – maramice, cveće", objašnjava Lukić.
Ona dodaje da broj korisnika Svratišta varira tokom godine, a da je zimi mnogo veći.
Zajedničko za svu decu koja su uključena u život ili rad na ulici, bez obzira na uzrast, jeste ekstremno siromaštvo. Zato radnicima Svratišta najveći izazov predstavlja da im obezbede ono što se većini građana podrazumeva:
"A to je da imamo mogućnost da obavimo ličnu higijenu adekvatno i svakodnevno, da imamo redovne obroke, do toga da imamo redovan pristup obrazovanju, a da se oko toga ne mučimo", naglašava Mina Lukić.
Deca se, objašnjava ona, svakodnevno suočavaju ne samo sa siromaštvom i nedostatkom pristupa obrazovanju, već su veliki problemi i diskriminacija i socijalna isključenost. Zato je zadatak Svratišta da pokuša da dečake i devojčice uvede u "redovne društvene tokove".
"Pored mogućnosti da zadovolje osnovne potrebe za hranom i higijenom, mi veliku pažnju posvećujemo školi i obrazovanju – i formalnom i neformalnom. Organizujemo edukativne radionice, kreativne aktivnosti, društvene aktivnosti – od igranja društvenih igara, do odlaska u bioskop i pozorište, zoološki vrt ili igraonice", ističe koordinatorka Svratišta.
Kako bi se deci bar na nekoliko sati ulepšalo detinjstvo, Svratištu pomaže veliki broj volontera.
"Oni svakodnevno provode dane ovde kod nas i trude se da sa našim vaspitačima naprave da deci dan bude zabavan i da se ovde lepo osećaju. Jer je u tome poenta, ovo je mesto njima namenjeno. Deca mogu da ga kreiraju, da ga osmišljavaju kako žele", kaže Lukić.
"Nevidljivi"
Svratište je nevidljivo za sistem, jer izostaje finansijska podrška. Ali, za sistem su potpuno nevidljiva i pojedina deca koja žive i rade na ulici. Neka od njih nemaju nijedan lični dokument i ne postoje u izvodu iz matične knjige rođenih.
"Mi na sreću možemo da upišemo decu u školu bez lične dokumentacije, međutim, to je jedino pravo koje oni mogu da ostvare bez ličnih dokumenata. Sve ostalo zahteva da ona budu prepoznata u zvaničnom sistemu - da budu upisana u matičnu knjigu rođenih, da imaju matični broj", kaže Lukić.
Svratište pomaže deci da dođu do dokumenata, ali Mina Lukić ističe da te procedure umeju jako dugo da traju.
"Mi smo imali slučaj jedne porodice kojoj je trebalo pet godina da deca budu upisana u matičnu knjigu. Sada je taj broj dece dosta manji nego što je to bilo ranije, ali nažalost, i dalje u neformalnim naseljima u kojima oni žive veliki broj dece je pravno nevidljiv. Ne samo deca, nego čitave porodice", ističe ona.
Saradnja sa gradom – samo na papiru
Centar za integraciju mladih potpisao je 2017. godine sa Gradom Beogradom Protokol o saradnji.
Marko Tošić ističe da je taj protokol, donet uz finansijsku podršku i na inicijativu međunarodne organizacije "Save the children" potpisalo i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.
"Ceo taj protokol ima za cilj da izda smernice i da pokaže na koji način ustanove moraju da postupaju u radu sa ovom decom. Da im da mehanizme i da ih uputi da sarađuju, a sve u cilju zaštite prava dece koja su uključena u život i rad na ulici i njihovih bioloških porodica", pojašnjava Tosić.
Dve godine kasnije, promena nema. Iskustvo Centra za integraciju mladih, bazirano na razgovorima sa decom, njihovim porodicama i zaposlenima u centrima za socijalni rad, pokazalo je da se protokol ne primenjuje.
"Mi smo nekako verovali da će taj protokol malo da 'prodrma' sistem, da će da usmeri profesionalce u ustanovama kako da sarađuju jedni sa drugima", kaže Tošić.
U poslednje vreme država želi i hoće da se bavi problemom dece koja žive i rade na ulici, kaže naš sagovornik.
"Ali se postavlja pitanje – na koji način? Mi smo svedoci toga da je država, kao potpisnica Konvencije o pravima deteta, dobila komentar Ujedinjenih nacija koji nam daje jasne smernice na koji način da ispunjavamo ono što je zagarantovano tom konvencijom. Mi smo predstavili taj komentar pre dve godine u Srbiji. Ništa se nije uradilo od tada", podseća Tošić.
On podseća da društvo i dalje nije spremno da se bez diskriminacije i osude obraća ovoj populaciji, a da problem dece ulice ne zavređuje dovoljnu pažnju javnosti, već da se preko njega "olako prelazi". Ističe i da je jako važno da se deca koja žive ili rade na ulici ne kriminalizuju, već da im se pruži sistemska podrška i zaštita.
Lukić naglašava da se ne može očekivati da centri za socijalni rad rade sami, već da institucije moraju da sarađuju, a da se u budžetu obezbedi stabilno finansiranje za najugroženije grupe.
Život nakon Svratišta
Centar za integraciju mladih je za šesnaestogodišnjake i starije koji zbog svog uzrasta više ne mogu da koriste usluge Svratišta pre tri godine otvorio socijalno preduzeće simboličnog naziva – Kafe bar 16.
U kafiću u centru Beograda oni prolaze obuke i praksu za ugostitelje kako bi mogli da pronađu posao.
Na tromesečnoj obuci uči se rad na računaru, matematika, komunikacija i engleski, nakon čega polaznici dobijaju sertifikat. Posle obuke sledi praksa u 'šesnaestici' za konobare ili barmene.
Danas u tom kafiću rade nekadašnji korisnici Svratišta, koji imaju platu i uredno su prijavljeni, a ostvareni profit kafića koristi se za redovno funkcionisanje dva Svratišta za decu.
Centar za integraciju mladih pomogao je i da osmoro momaka i devojaka koji su prošli obuku nađu posao u drugim lokalima u Beogradu.
Facebook Forum