Generalni sekretar Vijeća za regionalnu saradnju Goran Svilanović ocjenjuje da raspoloženje za proširenje u EU nije više isto, nakon što su zemlje članice suočene sa ekonomskom krizom koja je počela 2008. godine, te da tim prije kandidati danas trebaju uložiti mnogo više napora na evropskom putu.
„Pred nama su izbori za Evropski parlament – to su izbori koji će odraziti stanje svesti, osećanja, emocije koje postoje među građanima Evropske unije. Građani Evropske unije već ustvari, zbog velikog traga kojeg je evropska finansijska i ekonomska kriza ostavila na njih, nisu spremni da podrže ubrzani proces pridruživanja. Njihove percepcije o tome gde smo mi i ko smo mi uopšte se ne poklapaju. Dakle, moja su očekivanja da ćemo mi dobiti Evropski parlament koji će otići malo udesno, da će takav Evropski parlament morati da odgovori građanima koji su ih izabrali tako što će biti malo konzervativniji kad je u pitanju politika pridruživanja. Građani Evropske unije neće podržati političare koji se zalažu za proširenje ukoliko nas vide kao drugačije, ako nas vide kao sirotinju, ako nas vide kao ljude koji dolaze iz zemalja u kojima je velika korupcija, veliki kriminal, dakle, ako bude takav PR o nama, takva slika u njihovim očima, biće veoma teško da bilo ko ko se zalaže za proširenje dobije podršku i sutra realizuje tim što će nas odlučujuće podržati. Ako se mi malo približimo ekonomski, ako nas vide kao sličnima sebi, lakše će biti da tu odluku donesu.“
Strategija koju je Vijeće za regionalnu saradnju sačinilo, a zvaničnici zemalja regiona podržali, prije svega obavezuje zemlje regiona da se okrenu od velikih političkih pitanja ka ekonomiji, kaže Svilanović.
„Naravno, sve političke teme su oko nas. Kad je u pitanju Bosna i Hercegovina, to je velika tema 'Sejdić-Finci' i funkcionalnost Bosne i Hercegovine. Kada su u pitanju neke druge države, znate da imamo problem imena. Veliki korak je napravljen u odnosima Kosova i Srbije, ali na nekim drugim temama nema pomaka. Te teme će se rešavati, ja sam duboko uveren. Daću vam dva primera. Jedan je način na koji su Hrvatska i Slovenija noć pre ulaska Hrvatske u Evropsku uniju rešile jednu temu koju nisu mogle nekoliko godina unazad da reše. Način na koji su pristupile, ustvari ljudi koji vode politički život i na Kosovu i u Srbiji, u trenutku kad je bilo potpuno jasno da - ako ima dogovora, da će Srbija započeti pregovore, da će Kosovo doći u situaciju da pregovara i potpiše Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji - smogli su snage, svesni i jedni i drugi da možda u tom trenutku i nemaju većinsku podršku, da donesu tu odluku i da to urade. Dakle, politički proces može da se nastavi, politički temelji, i kad je u pitanju Bosna i Hercegovina, mogu da se reše, ali za to je potrebno zaista da se napravi malo veći korak napred kad je u pitanju ekonomsko i socijalno stanje.“
U tom smislu Vijeće za regionalnu saradnju, zajedno s vladama ali i nevladinim sektorom, radi na sačinjavanju akcionih planova svake zemlje pojedinačno.
„Mi radimo tri stvari. Jedne radimo sa vladama direktno, da naprave nacionalni akcioni plan na osnovu ove strategije. Znate šta je to? Ako je Strategija predvidela porast zaposlenosti, nivo zaposlenosti negde 40 posto u regionu 2010. godine, cilj je da dođe do 44-45 posto 2020., onda u tom nacionalnom planu treba Bosna i Hercegovina da kaže šta će ona da uradi konkretno da ispuni taj cilj. O tome sam imao prilike da razgovaram sa predsednikom Crne Gore Vujanovićem, sa predsednikom Vlade Srbije Vučićem, baš to, da objasnim zašto je važan taj nacionalni plan, jer tu vlade kažu: 'U redu, prihvatili smo Strategiju, ovo je to što ćemo uraditi.'. To ne mora da bude roman. Dve strane, a da se kaže koje će to konkretne aktivnosti ta vlada da realizuje.
Drugo, radimo sa regionalnim organizacijama koje imaju ekspertizu i koje će voditi proces po pojedinim oblastima. Neće Savet za regionalnu saradnju da vodi pitanje koje se odnosi na energetiku. To je energetske zajedice. Nećemo mi voditi ono što se odnosi na trgovinu. To je CEFTA. Ali mi smo definisali ko su ti regionalni igrači. I posle imamo sastanke sa njima – ovde u Sarajevu su bili pre dve nedelje – o regionalnim akcionim planovima. A kako će one svoje planove rada, koji su bili generalni, sada da upodobe, da prilagode ovoj strategiji, to takođe mora da bude gotovo ovog meseca.“
Do kraja ovog mjeseca od vlada se očekuje da završe akcione planove koji će biti predstavljeni na konferenciji u Bukureštu sredinom juna ove godine.
„Pozvali smo ministre zadužene u ovim vladama za pridruživanje Evropskoj uniji. Dakle, mi smo Strategiju potpuno stavili u kontekst pridruživanja i rekli smo: 'To je vaš portfolio, to je vaša karijera.'. Oni će tu biti zajedno sa nacionalnim koordinatorima za ovu strategiju, zajedno sa predstavnicima kancelarija za pridruživanje, onim ljudima koji barataju parama Evropske unije. 19. juna ćemo mi njima da predstavimo nacionalne akcione planove, regionalni akcioni plan i mi ćemo sa svoje strane da napravimo nešto što je ustvari mehanizam za praćenje građanima koji žive u svakoj od voih zemalja, da mogu na internet da sednu i da vide gde je Bosna trenutno kad je u pitanju porast zaposlenosti, gde je BiH u poređenju sa Crnom Gorom, a gde je Crna Gora, dakle, da sve bude otvoreno, da može da se prati taj napredak. To je ono što će biti posao, i mi sve to nameravamo 19. juna da predstavimo ministrima, da bismo onda narednih nekoliko godina imali funkciju da kontrolišemo kako se ispunjava ovaj plan.“
Upravo odlučnost zemalja Zapadnog Balkana da aktivno rade na poboljšanju svoje ekonomije može biti presudna za raspoloženje u EU da u dogledno vrijeme i zemlje regiona postanu punopravne članice, kaže Svilanović.
„Najbolji način da uvere građane Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Belgije da podrže proces pridruženja i da pokažu da su ove vlade u stanju da se bore sa najtežom temom, a to je ekonomija. Ako to uspeju, naravno da je za očekivati da će onda biti u stanju i da u tom procesu rešavaju i ove političke teme. Političke teme su najčešće emotivne, to su neretko psihološki problemi više nego što je nešto drugo, za to treba malo hrabrosti. Hrabrost je lako imati kad imate ekonomiju i kad imate podršku građana.“
„Pred nama su izbori za Evropski parlament – to su izbori koji će odraziti stanje svesti, osećanja, emocije koje postoje među građanima Evropske unije. Građani Evropske unije već ustvari, zbog velikog traga kojeg je evropska finansijska i ekonomska kriza ostavila na njih, nisu spremni da podrže ubrzani proces pridruživanja. Njihove percepcije o tome gde smo mi i ko smo mi uopšte se ne poklapaju. Dakle, moja su očekivanja da ćemo mi dobiti Evropski parlament koji će otići malo udesno, da će takav Evropski parlament morati da odgovori građanima koji su ih izabrali tako što će biti malo konzervativniji kad je u pitanju politika pridruživanja. Građani Evropske unije neće podržati političare koji se zalažu za proširenje ukoliko nas vide kao drugačije, ako nas vide kao sirotinju, ako nas vide kao ljude koji dolaze iz zemalja u kojima je velika korupcija, veliki kriminal, dakle, ako bude takav PR o nama, takva slika u njihovim očima, biće veoma teško da bilo ko ko se zalaže za proširenje dobije podršku i sutra realizuje tim što će nas odlučujuće podržati. Ako se mi malo približimo ekonomski, ako nas vide kao sličnima sebi, lakše će biti da tu odluku donesu.“
Strategija koju je Vijeće za regionalnu saradnju sačinilo, a zvaničnici zemalja regiona podržali, prije svega obavezuje zemlje regiona da se okrenu od velikih političkih pitanja ka ekonomiji, kaže Svilanović.
„Naravno, sve političke teme su oko nas. Kad je u pitanju Bosna i Hercegovina, to je velika tema 'Sejdić-Finci' i funkcionalnost Bosne i Hercegovine. Kada su u pitanju neke druge države, znate da imamo problem imena. Veliki korak je napravljen u odnosima Kosova i Srbije, ali na nekim drugim temama nema pomaka. Te teme će se rešavati, ja sam duboko uveren. Daću vam dva primera. Jedan je način na koji su Hrvatska i Slovenija noć pre ulaska Hrvatske u Evropsku uniju rešile jednu temu koju nisu mogle nekoliko godina unazad da reše. Način na koji su pristupile, ustvari ljudi koji vode politički život i na Kosovu i u Srbiji, u trenutku kad je bilo potpuno jasno da - ako ima dogovora, da će Srbija započeti pregovore, da će Kosovo doći u situaciju da pregovara i potpiše Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji - smogli su snage, svesni i jedni i drugi da možda u tom trenutku i nemaju većinsku podršku, da donesu tu odluku i da to urade. Dakle, politički proces može da se nastavi, politički temelji, i kad je u pitanju Bosna i Hercegovina, mogu da se reše, ali za to je potrebno zaista da se napravi malo veći korak napred kad je u pitanju ekonomsko i socijalno stanje.“
U tom smislu Vijeće za regionalnu saradnju, zajedno s vladama ali i nevladinim sektorom, radi na sačinjavanju akcionih planova svake zemlje pojedinačno.
„Mi radimo tri stvari. Jedne radimo sa vladama direktno, da naprave nacionalni akcioni plan na osnovu ove strategije. Znate šta je to? Ako je Strategija predvidela porast zaposlenosti, nivo zaposlenosti negde 40 posto u regionu 2010. godine, cilj je da dođe do 44-45 posto 2020., onda u tom nacionalnom planu treba Bosna i Hercegovina da kaže šta će ona da uradi konkretno da ispuni taj cilj. O tome sam imao prilike da razgovaram sa predsednikom Crne Gore Vujanovićem, sa predsednikom Vlade Srbije Vučićem, baš to, da objasnim zašto je važan taj nacionalni plan, jer tu vlade kažu: 'U redu, prihvatili smo Strategiju, ovo je to što ćemo uraditi.'. To ne mora da bude roman. Dve strane, a da se kaže koje će to konkretne aktivnosti ta vlada da realizuje.
Drugo, radimo sa regionalnim organizacijama koje imaju ekspertizu i koje će voditi proces po pojedinim oblastima. Neće Savet za regionalnu saradnju da vodi pitanje koje se odnosi na energetiku. To je energetske zajedice. Nećemo mi voditi ono što se odnosi na trgovinu. To je CEFTA. Ali mi smo definisali ko su ti regionalni igrači. I posle imamo sastanke sa njima – ovde u Sarajevu su bili pre dve nedelje – o regionalnim akcionim planovima. A kako će one svoje planove rada, koji su bili generalni, sada da upodobe, da prilagode ovoj strategiji, to takođe mora da bude gotovo ovog meseca.“
Do kraja ovog mjeseca od vlada se očekuje da završe akcione planove koji će biti predstavljeni na konferenciji u Bukureštu sredinom juna ove godine.
„Pozvali smo ministre zadužene u ovim vladama za pridruživanje Evropskoj uniji. Dakle, mi smo Strategiju potpuno stavili u kontekst pridruživanja i rekli smo: 'To je vaš portfolio, to je vaša karijera.'. Oni će tu biti zajedno sa nacionalnim koordinatorima za ovu strategiju, zajedno sa predstavnicima kancelarija za pridruživanje, onim ljudima koji barataju parama Evropske unije. 19. juna ćemo mi njima da predstavimo nacionalne akcione planove, regionalni akcioni plan i mi ćemo sa svoje strane da napravimo nešto što je ustvari mehanizam za praćenje građanima koji žive u svakoj od voih zemalja, da mogu na internet da sednu i da vide gde je Bosna trenutno kad je u pitanju porast zaposlenosti, gde je BiH u poređenju sa Crnom Gorom, a gde je Crna Gora, dakle, da sve bude otvoreno, da može da se prati taj napredak. To je ono što će biti posao, i mi sve to nameravamo 19. juna da predstavimo ministrima, da bismo onda narednih nekoliko godina imali funkciju da kontrolišemo kako se ispunjava ovaj plan.“
Upravo odlučnost zemalja Zapadnog Balkana da aktivno rade na poboljšanju svoje ekonomije može biti presudna za raspoloženje u EU da u dogledno vrijeme i zemlje regiona postanu punopravne članice, kaže Svilanović.
„Najbolji način da uvere građane Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Belgije da podrže proces pridruženja i da pokažu da su ove vlade u stanju da se bore sa najtežom temom, a to je ekonomija. Ako to uspeju, naravno da je za očekivati da će onda biti u stanju i da u tom procesu rešavaju i ove političke teme. Političke teme su najčešće emotivne, to su neretko psihološki problemi više nego što je nešto drugo, za to treba malo hrabrosti. Hrabrost je lako imati kad imate ekonomiju i kad imate podršku građana.“
