Neformiranje opština sa bošnjačkom većinom, obrazovanje na bosanskom jeziku, nezaposlenost, nedostatak pomoći bošnjačkim poljoprivrednicima, neki su od problema sa kojima se suočava ova zajednica na Kosovu.
To je rečeno na konferenciji povodom proslave Dana bošnjačke zajednice, a u organizaciji ureda premijera Kosova.
Bošnjački ministar bez portfelja u Vladi Kosova, Rasim Demiri, kazao je da i pored brojnih obećanja kosovskih rukovodioca da će doći do decentralizacije bošnjačkih opština, to se još uvek nije dogodilo. Zaposlenost je jako slaba kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou, a, primera radi, dodao je on, u Skupštini nema ni jednog zaposlenog Bošnjaka.
Iako Bošnjaci žive u velikoj meri od poljoprivrede, oni nisu uspeli da izdejstvuju ni jedan grant od Vlade Kosova, koja je za poljoprivredu izdvojila 50 miliona eura, dodao je Demiri.
„Mi, koji smo predstavnici u institucijama, nastojimo na tome da što više radimo, kako bismo stvorili bolju budućnost bošnjačkoj zajednici. Nadamo se da će ova nova vlada imati više razumevanja kada je u pitanju bošnjačka zajednica, i da ćemo ostvariti bar dva prioriteta za našu zajednicu, a broj jedan je pitanje decentralizacije. Ukoliko budemo rešili ovaj problem, sigurno će biti bolje bošnjačkoj zajednici, sigurno će se otvoriti nova radna mesta, i sigurno će se zaustaviti ono što je problem u bošnjačkoj zajednici, a to je tiha migracija“, kazao je ministar Demiri.
Bošnjačka poslanica ispred koalicije Vakat u Skupštini Kosova, Duda Balje, rekla je da se o problemima Bošnjaka govori i na lokalnom i na centralnom nivou, ali, kako je dodala, ti se problemi iz godine u godinu samo prenose. Ona je kao najveći problem istakla implementaciju zakona.
„Ništa nismo uradili upravo na toj implementaciji i niko do sada nije radio na tome da se plaćaju penali zato što je ta implementacija loša. To je problem svih zajednica na Kosovu. Moram da pohvalim političku zrelost Kosova da apsorbuje i održava sve ove zajednice koje ovde žive, ali se bojim da se iz godine u godinu interesovanje za tako nešto smanjuje. Moram da konstatujem da je i interesovanje stranih institucija za naše probleme jako manje. Ja razumem da Kosovo ima dosta problema, ali problemi naše zajednice se tiču direktno naših života“, kazala je Balje. Ona je dala obećanje da borba za rešavanje tih problema neće prestati.
Emilija Redžepi, takođe poslanica u Skupštini ispred Nove demokratske strane, istakla je da samo neprisustvo visokih zvaničnika i ministra iz albanske zajednice ovoj konferenciji dosta toga govori, te se povodom toga obratila i predstavnicima međunarodnih institucija na Kosovu.
„Ja vas molim u ime bošnjačke zajednice, uz svu problematiku koja nas muči, oko velike nezaposlenosti, oko migracije našeg stanovništva, oko problema lokalne samouprave i problema obrazovanog sistema na bosanskom jeziku, molim vas da utičete na naše zvaničnike da poštuju bošnjačku zajednicu koja nema svoju matičnu državu i koja nema na koga da se osloni. Bošnjački narod je narod mira i tolerancije, narod koji uvažava vrednosti i različitosti, ali koji pre svega poštuje sebe, svoju tradiciju i svoju veru, i svoj jezik“, kazala je ona.
Bošnjačka zajednica je posle albanske i srpske, treća zajednica po brojnosti. Prema podacima poslednjeg popisa, oko 30 hiljada Bošnjaka živi na Kosovu, ali u taj popis nije učestvovao sever zemlje. Žive uglavnom u prizrenskom, pećkom i mitrovačkom regionu. Zajednica je u Skupštini Kosova predstavljena sa tri poslanika, a u vladi ispred bošnjačke zajednice je jedan ministar i jedan zamenik ministra.
Međutim, iako mala, i ova zajednica je podeljena unutar sebe. Numan Balić predsednik SDA Kosova, koji na izborima nije uspeo da uđe u centralnim institucijama, uputio je kritike na organizatore proslave Dana Bošnjaka, među kojima je ministar Rasim Demirii, što se ni jedna aktivnost u povodu ovog dana nije organizovala van prizrenskog regiona. Vlada je za ovaj dan inače izdvojila 25 hiljada eura.
„Ako pogledate redosled proslave, od 26. septembra do 2. oktobra, ni jedna svečanost vezana za obeležavanje Dana Bošnjaka, nije predviđena u Peći, Vitomirici, Prištini, Bošnjačkoj mahali, Istoku, i u drugim mestima gde žive autentnični Bošnjaci. Taj deo je u potpunosti diskriminiran i tražimo ravnopravnost“, kazao je Balić.
