Piše: Svetlana Lukić
Ja sam ateista, ali sam zbog Mirka Đorđevića poverovala da anđeli možda stvarno postoje. Umro je na Veliki petak, baš kada i njegov Isus Hrist. Često smo za Peščanik pričali o tom događaju na Golgoti. Mirko je uvek govorio da je do tog stradanja moralo doći, jer je tako Isus svetu i čoveku ostavio poruku da bez žrtve i stradanja nema vaskrsenja, da bez pasije i strasti život nema smisla; nema smisla ako se čovek ne bori za neku uzvišenu i plemenitu ideju. Danas nikome od nas koji smo ga voleli to nije uteha, ali Mirkov život jeste imao smisla. Ceo svoj život je posvetio tome da zemlja u kojoj je rođen bude bolje mesto za život. Govorio je da je Isus u stvari ponudio prostu formulu, da ljudi moraju da stvore zajednicu u kojoj postoji duh koji će ih držati u ljudskoj iskrenosti i veličini, zajednicu u kojoj treba da se opredele između dobra i zla.
Književnik, publicista i prevodilac Mirko Đorđević preminuo je u 76. godini života. Ostaće upamćen kao jedan od najboljih verskih analitičara i oštar kritičar prilika u SPC. Autor je više knjiga prevođenih na nekoliko svetskih jezika, i dobitnik više nagrada. Na intelektualnoj sceni iza njega ostaje praznina koju više nema ko da popuni, kaže predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić, a više možete pročitati OVDE.
Poslednji susret sa svojom državom, sa svojom Srbijom, Mirko je imao prekjuče kada je u policiji odgovarao na pitanje da li se plaši zbog toga što ga je jedna klerofašistička organizacija stavila na svoj spisak neprijatelja srpstva. Nije bio od velike pomoći policiji i tužilaštu jer ih se nije plašio, nikoga nije hteo da osuđuje i nikoga da kazni. To sam videla mnogo puta na tribinama Peščanika na kojima su ga napadali razni desničari i fašisti, često sa brojanicama na rukama i krstovima oko vrata. Strpljivo bi ih slušao, osmehivao se i čekao da dođe do reči. Bilo mu je teško što su tim mladićima srca otrovana mržnjom, kako je govorio.
Mirka Đorđevića na spiskove neprijatelja nije stavljao samo neuki polusvet okupljen u raznim opskurnim organizaciama, nego i mnoge vladike SPC i tzv. patriotski intelektualci koji mu nikada nisu oprostili što je godinama pisao i govorio o njihovoj odgovornosti za rat i ratne zločine, o njihovoj odgovornosti što su i mladića, kako je oslovljavao Isusa, i krst, upotrebljavali da opravdaju srpske zločine i zločince. Najveći greh je kad se nacionalna, intelektualna elita odluči da laže. Mirko je godinama, iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, u javnosti demistifikovao i razotkrivao te laži koje su dopirale iz crkve, akedemije, iz vrhova vlasti.
Mirko Đorđević je bio dobar čovek; on je stvarno ljubio bližnjeg svog. Za koliko se nas to danas uopšte može reći a da ne zvuči ironično, pa i cinično. Pored njega, vernika, nikada se kao ateista nisam osećala loše, neprijatno, neadekvatno. Tešio me je često citirajući upravo ateiste koji su pisali o Isusu. Najviše je voleo Krležinu definicija Hrista, kad god bi je citirao polazile su mu suze na oči: „Isus je astralni, zvezdani ljiljan u mučionici Velikog inkvizitora, i tako će on stajati pred nama i to će biti opomena.“
Ako anđeli postoje, onda Mirko Đorđević mora biti jedan od njih.
Ja sam ateista, ali sam zbog Mirka Đorđevića poverovala da anđeli možda stvarno postoje. Umro je na Veliki petak, baš kada i njegov Isus Hrist. Često smo za Peščanik pričali o tom događaju na Golgoti. Mirko je uvek govorio da je do tog stradanja moralo doći, jer je tako Isus svetu i čoveku ostavio poruku da bez žrtve i stradanja nema vaskrsenja, da bez pasije i strasti život nema smisla; nema smisla ako se čovek ne bori za neku uzvišenu i plemenitu ideju. Danas nikome od nas koji smo ga voleli to nije uteha, ali Mirkov život jeste imao smisla. Ceo svoj život je posvetio tome da zemlja u kojoj je rođen bude bolje mesto za život. Govorio je da je Isus u stvari ponudio prostu formulu, da ljudi moraju da stvore zajednicu u kojoj postoji duh koji će ih držati u ljudskoj iskrenosti i veličini, zajednicu u kojoj treba da se opredele između dobra i zla.
Mirko Đorđević (1938 - 2014)
Mirko Đorđević (1938 - 2014)Književnik, publicista i prevodilac Mirko Đorđević preminuo je u 76. godini života. Ostaće upamćen kao jedan od najboljih verskih analitičara i oštar kritičar prilika u SPC. Autor je više knjiga prevođenih na nekoliko svetskih jezika, i dobitnik više nagrada. Na intelektualnoj sceni iza njega ostaje praznina koju više nema ko da popuni, kaže predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić, a više možete pročitati OVDE.
Mirka Đorđevića na spiskove neprijatelja nije stavljao samo neuki polusvet okupljen u raznim opskurnim organizaciama, nego i mnoge vladike SPC i tzv. patriotski intelektualci koji mu nikada nisu oprostili što je godinama pisao i govorio o njihovoj odgovornosti za rat i ratne zločine, o njihovoj odgovornosti što su i mladića, kako je oslovljavao Isusa, i krst, upotrebljavali da opravdaju srpske zločine i zločince. Najveći greh je kad se nacionalna, intelektualna elita odluči da laže. Mirko je godinama, iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, u javnosti demistifikovao i razotkrivao te laži koje su dopirale iz crkve, akedemije, iz vrhova vlasti.
Mirko Đorđević je bio dobar čovek; on je stvarno ljubio bližnjeg svog. Za koliko se nas to danas uopšte može reći a da ne zvuči ironično, pa i cinično. Pored njega, vernika, nikada se kao ateista nisam osećala loše, neprijatno, neadekvatno. Tešio me je često citirajući upravo ateiste koji su pisali o Isusu. Najviše je voleo Krležinu definicija Hrista, kad god bi je citirao polazile su mu suze na oči: „Isus je astralni, zvezdani ljiljan u mučionici Velikog inkvizitora, i tako će on stajati pred nama i to će biti opomena.“
Ako anđeli postoje, onda Mirko Đorđević mora biti jedan od njih.
