Ko je ruski milijarder koji je pomogao dolazak u Srbiju Blagodatnog ognja i zašto je ovaj događaj imao i notu više od crkvene, pitanja su nakon velike pompe koja je pratila ovu ceremoniju. Dok neki smatraju da je sve posredno finansirao državni vrh Rusije, drugi tvrde da o mešanju politike nema ni govora.
Prvi put od patrijarha Germana plamen sa Hristovog groba u Jerusalimu uoči Uskrsa stigao je u Srbiju.
“Ideja je bila da Blagodatni oganj, koji je jedna velika svetinja, dođe do što većeg broja ljudi. Mi, na žalost, do sada nismo imali finansijskih mogućnosti da to učinimo. Pa smo sada uspeli uz pomoć dobrotvornih fondova koji pomažu Rusku pravoslavnu crkvu”, kaže za RSE advokat Goran Petronijević, jedan od inicijatora ovog događaja.
On objašnjava da je finansijer Fond Svetog Vasilija Velikog, čiji osnivač je ruski milijarder Konstantin Malofejev, a da su organizatori Srpska pravoslavna crkva, vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Medija centar Nogina i Kurinoja - Ruski ekspres iz Beograda.
Da li je posle više bezuspešnih pokušaja proteklih decenija da i vernici u Srbiji Uskrs proslave uz plamen koji kod hrišćana ima sveti značaj, jer simbolizuje vaskrsenje Hrista, bilo potrebno da taj poduhvat plati neko sa upitnom biografijom, pitanje je koje postavlja deo domaće javnosti.
Andrej Šari, urednik u Ruskom servisu RSE, smatra da je politika umešala svoje prste.
“Zbog toga što će predsednik Srbije doći 9. maja u Moskvu, gde će dovesti i srpsku vojsku koja će učestvovati na paradi povodom Dana pobede. Sve u cilju da se pokaže da Rusija nije baš sama, da još ima Srbiju koja je podržava na međunarodnoj sceni. A zauzvrat braća Srbi dobijaju svetu vatru iz Jerusalima. I svi su zadovoljni, niko neće pitati odakle novac za to”, kaže Šari.
Pojedini mediji pišu da je Malofejev blizak sa Vladimirom Putinom, pa i da je to dokaz da je dolazak Blagodatnog ognja finansiran po direktnom nalogu ruskog predsednika.
“Verujem da će taj plamen, kao nikada do sada, na potpuno očigledan način srpskom narodu pokazati istinu da svetlost dolazi sa istoka, svetlost istinskog života, moralne čistote i duhovnosti", saopštio je između ostalog Malofejev ovim povodom.
Goran Petronijević ne zna koliko je sve koštalo.
“Najveći trošak u svemu tome je plaćanje privatnog aviona od Tel Aviva do Beograda. Najbitnije pitanje zaista je zbog čega to nismo mogli sami da organizujemo. Kako nas nije sramota da nemamo nekoga, nekog dobrotvora, ko će to da plati. A političke implikacije, uvlačenje u hladnoblokovske ratove, su obične gluposti. Sve i svašta sam čuo ovih dana, stvarno ne znam zašto se tako priča”, kaže Petronijević.
Darodavci novopečeni bogataši
Dok se ne nađu domaći donatori koji bi organizovali ovakve događaje, kao što se to radi u Grčkoj i Rusiji, biće prisutne i kontroverze jer ostaje dilema ko plaća i zbog čega.
Andrej Šari podseća da se Malofejev ne razlikuje od većine novopečenih ruskih biznismena, ali i skreće pažnju na detalj iz njegove novije biografije.
“Pre godinu dana postalo je poznato da Malofejev finansira separatiste na istoku Ukrajine. Zna se da su neki od tih proruskih dobrovoljaca finansirani direktno od njegovih firmi, a preko fondacija koje su sada dovezle sveti plamen u Beograd,” kazao je Šari.
Darodavci Srpskoj pravoslavnoj crkvi, posebno od devedesetih na ovamo, osim dugogodišnjih vernika bili su i novopečeni bogataši, biznismeni sumnjivih biografija, ali i neki od vođa u ratovima devedesetih koji su izdašnim donacijama preko noći pokušali da operu svoje grehe.
Staro je pravilo, kaže verski analitičar Živica Tucić, da Crkva ne može od svakoga da primi novac.
“Katkada kada se primi dar i ne zna se potpuno ko je taj čovek. Ali Crkva mora u tome da bude oprezna i da uvek preispita ko je darodavac. Dar mora da je na čist način zarađen i da ne služi za ličnu promociju”, objašnjava Tucić.
U priči oko Blagodatnog ognja očitavala se i još jedna dimenzija od kada je saopšteno da stiže u Srbiju. Opšta pompa, inače suprotna crkvenim normama i skromnosti koju propoveda pravoslavlje, bila je očigledna. Mediji su iz sata u sat izveštavali o svetom plamenu koji prati državno-crkvena delegacija, po dolasku do Hrama Svetog Save preuzeo ga je patrijarh Irinej, a zajedno sa vernicima, uz postrojenu vojnu gardu, uoči uskršnje liturgije dočekao i predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Tako je jedan lep događaj, smatra Živica Tucić, izašao iz crkvenih okvira.
“Time je učinjeno da je predsednik bio sastavni deo tog ceremonijala. To, u samom dočeku, sigurno nije bilo primereno ovom trenutku. Pretpostavljam da će, ako plamen iz Jerusalima bude dolazio i ubuduće, biti organizovano da se tome ne daje politička dimenzija”, kaže Tucić.
Komentarišući dolazak Blagodatnog ognja i njegovo prenošenje u zemlje regiona, Željko Tomović, zastupnik kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve, rekao je za RSE da se radi o novini koja će svakako imati uticaj na vernike.
“Nadam se da to nije postavljanje neke nove pravoslavne geopolitike ili bilo koje druge vjerske politike koja bi imala nekog globalnog značaja. To bi zbilja bilo nešto što nema veze ni sa Jerusalimom ni sa vjerom”, kazao je Tomović.
Nakon što je primljen u Beogradu, Blagodatni oganj odaslat je u pravoslavne crkve i manastire širom bivše Jugoslavije gde su uz njegov plamen vernici dočekali Uskrs. U BIH u Republiku Srpsku, na Kosovo, u Hrvatsku i Crnu Goru.
To pokazuje, smatra Živica Tucić, koliki je značaj dat ovom događaju.
“Kao da je to bio pokušaj jedne nacionalne homogenizacije. Jedno isticanje da je Crkva ta koja drži sve prostore gde žive Srbi, pravoslavci, na okupu”, zaključuje Tucić.
Blagodatni oganj po dolasku u Srbiju predat je manastiru Gračanica, Pećkoj patrijaršiji, manastirima Dečani i Sopoćani, hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci, Cetinjskom manastiru i podgoričkom Hramu Hristovog vaskrsenja, kao i Sabornom hramu Svete Trojice u Pakracu.