NASA je objavila dase u utorak u jutarnjim satima dogodilo poslednje pomračenje meseca u ovoj godini i istakla da će pun mesec menjati boje. Pomračenje je trajalo tri sata i 28 minuta
Pomračenje je počelo u 07:33 sati i bilo je delimično, gledajući sa evropskog kontinenta i trajalo je do 11:01 sati.
Totalno pomračenje bilo je u 08:41 sati, kad je Zemlja potpuno blokirati padanje sunčevih zraka na Mesec, koji je imao jaku bakarnu boju do 09:35 sati.
Ceo događaj bio je vidljiv iz Severne Amerike, Grenlanda i Islanda. Iz Zapadne Evrope mogla se posmatratii početna faza pomračenja, dok je u Aziji bila vidljiva završna fazi.
NASA je objavila da se pomračanje moglo direktno gledati i putem njene internet stranice.
Prethodno pomračenje meseca bilo je 26. juna.
Jeličić: Pomračenje je otkrilo da je zemlja okrugla
"Zemlja kao hladno telo baca senku na naš prirodni satelit - mesec i onda jednostavno vidimo na mesecu zemljinu senku što je Aristarhu i Aristotelu bio dokaz da je zemlja lopta. Naime, kada se projektuje Zemlja na Mesecu, vidi se jedan luk, a da je zemlja kocka, bile bi nekakve drugačije ivice i zato je to njima bio dokaz da je zemlja lopta", kaže Milan Jeličić, sekretar Astronomskog društva Ruđer Bošković.
Pomračenje nastaje kad se Zemlja nađe direktno između Sunca i meseca. Ona zaklanja sunčeve zrake i baca senku na mesec. Kak je mesec svebude zalazio u zemljinu senku, on je menjao boju od sive do narandžaste ili bakarne.
Mesec poprima novu boju zato što indirektni sunčevi zraci ipak prolaze kroz zemljinu atmosferu i obasjavaju mesec. Naša atmosfera filtrira veći deo plave svetlosti i ostavlja crvenu i narandžastu, koje možemo videti tokom pomračenja meseca.
Dodatne čestice u atmosferi, recimo, zbog nedavne erupcije vulkana, doprineće tome da mesec poprimi tamnu nijansu crvene.
Za razliku od pomračenja Sunca, pomračenje meseca može se bezbedno posmatrati bez zaštitnih naočara ili opreme.
Pomračenje Meseca traje mnogo duže od pomračenja sunca jer je Zemljina senka višestruko veća od Mesečeve.
Pomračenje Meseca je kao spektakularna astronomska pojava često u prošlosti tumačeno kao loš znak koji najavljuje propast nekog poduhvata. Primer za to je pomračenje koje se desilo 22. maja tokom opsade Carigrada 1453. godine, koja se okončala padom grada i slomom Vizantije.
Pomračenje je počelo u 07:33 sati i bilo je delimično, gledajući sa evropskog kontinenta i trajalo je do 11:01 sati.
Totalno pomračenje bilo je u 08:41 sati, kad je Zemlja potpuno blokirati padanje sunčevih zraka na Mesec, koji je imao jaku bakarnu boju do 09:35 sati.
Ceo događaj bio je vidljiv iz Severne Amerike, Grenlanda i Islanda. Iz Zapadne Evrope mogla se posmatratii početna faza pomračenja, dok je u Aziji bila vidljiva završna fazi.
NASA je objavila da se pomračanje moglo direktno gledati i putem njene internet stranice.
Prethodno pomračenje meseca bilo je 26. juna.
Jeličić: Pomračenje je otkrilo da je zemlja okrugla
"Zemlja kao hladno telo baca senku na naš prirodni satelit - mesec i onda jednostavno vidimo na mesecu zemljinu senku što je Aristarhu i Aristotelu bio dokaz da je zemlja lopta. Naime, kada se projektuje Zemlja na Mesecu, vidi se jedan luk, a da je zemlja kocka, bile bi nekakve drugačije ivice i zato je to njima bio dokaz da je zemlja lopta", kaže Milan Jeličić, sekretar Astronomskog društva Ruđer Bošković.
Pomračenje nastaje kad se Zemlja nađe direktno između Sunca i meseca. Ona zaklanja sunčeve zrake i baca senku na mesec. Kak je mesec svebude zalazio u zemljinu senku, on je menjao boju od sive do narandžaste ili bakarne.
Mesec poprima novu boju zato što indirektni sunčevi zraci ipak prolaze kroz zemljinu atmosferu i obasjavaju mesec. Naša atmosfera filtrira veći deo plave svetlosti i ostavlja crvenu i narandžastu, koje možemo videti tokom pomračenja meseca.
Dodatne čestice u atmosferi, recimo, zbog nedavne erupcije vulkana, doprineće tome da mesec poprimi tamnu nijansu crvene.
Za razliku od pomračenja Sunca, pomračenje meseca može se bezbedno posmatrati bez zaštitnih naočara ili opreme.
Pomračenje Meseca traje mnogo duže od pomračenja sunca jer je Zemljina senka višestruko veća od Mesečeve.
Pomračenje Meseca je kao spektakularna astronomska pojava često u prošlosti tumačeno kao loš znak koji najavljuje propast nekog poduhvata. Primer za to je pomračenje koje se desilo 22. maja tokom opsade Carigrada 1453. godine, koja se okončala padom grada i slomom Vizantije.
