Pregovori šest velikih sila i Teherana o spornom iranskom nuklearnom programu nastavljeni su u nedelju u Lozani ubrzanim tempom, kako bi se postigao okvirni sporazum do isteka roka 31. marta. Zvaničnici su ranije istakli da su pregovori naišli na prepreke, navodeći iranski otpor ograničavanju istraživanja i razvoja nuklearne tehnologije i zahteve za brže i šire ublažavanje međunarodnih sankcija
Pored šefova diplomatija Irana i SAD, Muhameda Džavada Zarifa i Džona Kerija, u nedelju su se pregovorima pridružili ministri inostranih poslova Nemačke i Francuske, Frank-Valter Štajnmajer i Loran Fabijus. Očekuje se i dolazak visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednosti Federike Mogerini.
Izvori bliski pregovorima naveli su da je iranski predsednik Hasan Rohani u nedelju u telefonskom razgovoru s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel istakao "važnost" postizanja dogovora.
Šef ruskog pregovaračkog tima za pregovore o iranskom nuklearnom programu Sergej Rjabkov ocenio je danas da su šanse za postizanje dogovora veće od 50 odsto.
"Mislim da su šanse za postizanje dogovora veće od 50 odsto. Ako pregovori ne uspeju, to neće biti izgovor da se promeni ceo sistem pregovaranja. Toliko smo toga uradili da bi bilo neoprostivo to izgubiti", rekao je Rjabkov.
Fabijus je po dolasku u Lozanu izjavio da su pregovori "teški i složeni" i dodao da je ostalo još otvorenih pitanja i pored ostvarenog napretka.
Štajnmajer se uzdržao od predviđanja ishoda pregovora rekavši samo da je "počelo odbrojavanje".
Zamenik ministra spoljnih poslova Irana Abas Aragči rekao je u nedelju da postoji “90 posto verovatnoće” da će Teheran i šest svetskih sila usvojiti političku deklaraciju pre isteka roka u martu. Aragči je dodao da postoji “više od 50 posto verovatnoće” da dogovor u principu bude postignut 29. marta.
Ostalo je još samo tri dana do predviđenog roka u kojem bi trebalo da bude postignut nacrt sporazuma, koji bi doveo do konačnog pakta, za koji je propisani rok kraj juna.
Netanjahu zabrinut
No, zbog teškoća u pregovorima, američki državni sekretar Džon Keri otkazao za u subotu planirani povratak u domovinu na događaj u čast njegovog preminulog kolege iz Senata Edvarda Kenedija. Keri je od četvrtka u Lozani, gde je razgovarao sa šefom iranske diplomatije Mohamadom Džavadom Zarifom.
Stejt depatment je saopštio u subotu uveče da je "ozbiljan i težak rad" pred pregovaračima i da se očekuje dalje intenziviranje razgovora.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je u nedelju da je "veoma zabrinut" zbog nuklearnog sporazuma koji su Zapad i Iran blizu da potpišu.
Netanjahu je rekao da je tu zabrinutost preneo i američkim poslanicima koji su u poseti Izraelu, kao i da sporazum koji su dve strane sve bliže da usaglase izgleda "potvrđuje sve naše bojazni".
Netanjahu je oštar kritičar napora velikih sila (SAD, Britanija, Francuska, Kina, Rusija i Nemačka) da postignu nuklearni sporazum sa Iranom i javno se zbog toga sukobio i sa administracijom američkog predsednika Baraka Obame.
"Osa Iran-Lozana-Jemen je veoma opasna za čovečanstvo i mora biti zaustavljena", rekao je Netanjahu.
Iran tvrdi da su njegove nuklearne ambicije posve miroljubive, dok međunarodna zajednica strahuje da je njegov nuklearni program u svrhu proizvodnje atomskog naoružanja. Ono što je jasno je da Teheran obogaćivanjem uranijuma može da proizvodi i energetske sirovine, kao i materijale za nauku i medicinu, ali i za fisijsko jezgro nuklearnog oružja.
Dve strane su se u načelu dogovorile da će Iran u svom glavnom postrojenju za obogaćivanje uranijuma broj centrifuga ograničiti na ne više od 6.000 u najmanje narednih 10 godina, sa postepenim ublažavanjem međunarodnih sankcija toj zemlji u narednih pet godina.
Blizu rešenja je i buduća namena podzemnog bunkera koji je ranije korišćen za obogaćivanje uranijuma, navodi agencija AP. Irancim neće biti dozvoljeno da u njemu sprovode bilo kakve akcije koje bi mogle da odvedu do atomske bombe, a i bunker će biti predmet permanentnih međunarodnih inspekcija.
Umesto uranijuma, dozvoljene centrifuge u bunkeru proizvodile bi sirovine koje se koriste u medicini, industriji ili nauci, naveli su zvaničnici.
Ukoliko bi centrifuge ponovo bile prerađene za obogaćivanje uranijuma, ne bi ih bilo dovoljno da se za godinu dana proizvede količina neophodna za atomsko oružje - minimalni vremenski okvir koji zahtevaju velike sile, na čelu sa Vašingtonom.
Skoro završen nuklearni reaktor, prema dogovoru, biće prerađen da proizvodi manje plutonijuma nego što je prvobitno bilo predviđeno.
Međutim, i dalje je problematičan program iranskog istraživanja i razvoja. Teheran želi manje ograničenja na njegov razvojni program naprednih centrifuga nego što su SAD spremne da pristanu.
Predmet spora su i ekonomske sankcije Iranu, a ostaje nerešeno i pitanje na koji način će biti nadzirano da li se Teheran pridržava sporazuma.
