Grčke vlasti poslale na policijsko i vojno pojačanje na Lezbos zbog priliva hiljada izbeglica i migranata na to egejsko ostrvo. Istovremeno, u Austriju i Nemačku stigle na hiljade izbeglica, nakon što je Mađarska otvorila granice.
Policijska i vojna pojačanja su u nedelju poslata da se izbore sa prilivom hiljada izbeglica i migranata na grčko egejsko ostrvo Lezbos, gde su se dogodila i dva napada na Sirijce "molotovljevim koktelima", objavila je državna televizija ERT-1.
Vlasti su se usredsredile da "što je pre moguće smanje veliki broj izbeglica na Lezbosu, tako da bi njihov protok ponovo bio podnošljiv" i za meštane, i za same izbeglice, rekao je ministar migracione politike Janis Muzalas koji je u poseti tom ostrvu.
Po policijskim izvorima, napetost se povećala prošle noći, kada su dva napadača s motocikla bacila dva "molotovljeva koktela" na izbeglice koje su spavale u parkovima najvećeg grada Lezbosa, Mitilinija. Jedan Sirijac je lakše povređen, a jedan osumnjičeni je uhapšen, rekao je izvor.
Interventna jedinica policija je u nedelju ujutro silom razdvojila masu izbeglica koje su se međusobno sukobile dok su čekale da ih vlasti registruju, objavila je ERT-1. Došlo je do sukoba Sirijaca koji imaju prioritet pri registraciji, i Avganistanaca.
Dve interventne brigade policije su u nedelju stigle na Lezbos, dok su sukobi nastavljaju. Izbeglice su nestrpljive, želeći da što pre otputuju da bi iskoristile šansu da uđu u Nemačku čije su granice za njih otvorene. Na Lezbos je poslato i 60 policajaca da ubrzaju registraciju izbeglica koje s tog ostrva odlaze za Atinu, a potom kopnom idu ka zapadu Evrope. Uz to, vojska će biti raspoređena za raspodelu hrane i za postavljanje logora da izbeglice više ne bi boravile na ulici.
Vlasti Lezbosa i susednog ostrva Kos kažu da ih je savladao broj pridošlica, veći od 2.000 dnevno, kaže Lučka policija. Grčka je od januara registrovala dolazak 230.000 ljudi preko mora.
Evropska unija je obećala da će pomoći Grčkoj, ali zauzvrat zahteva razdvajanje izbeglica koje ispunjavaju uslove za azil, što su uglavnom Sirijci, od ekonomskih migranata za koje je predviđeno proterivanje.
Dvomesečno dete iz izbegličke porodice koja je stigla na ostrvo Agatonisi u Grčkoj umrlo je u subotu, Dete je umrlo nekoliko sati pošto je njegova porodica iz Turske stigla u Grčku, prenela je javna televizija Ert. Vlasti nisu navele nikakve pojedinosti o uzroku smrti niti identitet djeteta.
Nakon što je Mađarska – koja je danima držala zatvorenu granicu prema Austriji, što je izazvalo revolt među izbeglicama u Budimpešti – otvorila granicu, autobusi sa hiljadama izbeglica stigli su u Nemačku i Austriju. Prema izveštajima austrijskih vlasti, oko 10.000 ljudi stiglo je na granicu. Austrija neće ograničiti broj ulazaka u tu zemlju, saopštili su austrijski zvaničnici. Australija najavila da će primiti još izbeglica iz Sirije.
Mnoge izbeglice otputovale su direktno u Minhen, na jugu Nemačke, gde su ih lokalni stanovnici dočekali aplauzom, a deci su delili slatkiše, prenosi BBC. Izbeglice su poslate u prihvatne centre gde treba da se registruju i dobiju pomoć u hrani i odeći.
Policajci, stručnjaci za katastrofe, psiholozi, vatrogasci i drugi ljudi zaduženi za krizne situacije sačekali su bujicu ljudi na železničkoj stanici u Minhenu, odakle ih prebacuju u jednu praznu fabričku halu gde će ih zbrinuti i obezbediti im hranu i piće, pre nego što ih prebace u prihvatne centre i nužni smeštaj.
Na stotine izbeglica stiglo je u subotu u istočnonemački grad Zalfeld, gde su toplo dočekani od grupe lokalnih meštana. Oko 300 stanovnika tog grada dočekalo je 500-600 izbeglica koje su stigle nakon što je Nemačka donela odluku da otvori granice za hiljade ljudi koji putuju sa Bliskog istoka i iz afričkih zemalja.
Meštani su nosili transparente s porukom: “Dobrodošle, izbeglice”, a pristiglima su aplaudirali i pozdravljali ih, pružajući im pakte sa hranom i toplom odećom.
Mediji javljaju da je u dve sale sajma u Minhenu obezbeđeno 1.700 kreveta i 1.500 mesta za sedenje, a verovatno ih već sutra čekaju autobusi kojima će nastaviti dalji put ka nemačkim pokrajinama, gde će biti raspoređeni.
Predviđeno je da po određenom "ključu" o poreskim prihodima i broju stanovnika, u svakoj od 16 nemačkih pokrajina bude raspoređen jedan broj izbeglica, javljaju nemački mediji. Još u subotu uveče je oko 1.300 ljudi raspoređeno u Baden-Virtembergu, kao i u Tiringiji, a planiran je odlazak izbeglica i u Brandenburg, Saksoniju, Saksoniju-Anhalt i druge pokrajine.
Kada je reč o izbeglicama koje idu u pravcu istoka Nemačke, mediji javljaju da je vozom iz Mađarske u Zalfeld u Tiringiji stiglo 569 osoba, među kojima je bilo i 21 dete mlađe od dve godine i da je polovina njih već krenula ka Drezdenu. Četvtina od 569 izbeglica ide u grad Halberštat, a druga četvrtina u tiringijsko mesto Hermzdorf.
Premijer Australije Toni Abot najavio je da će ta zemlja prihvatiti još izbeglica iz Sirije. N, on je dodao da povećanje broja sirijskih izbeglica neće uticati na ukupan prihvat izbeglica širom sveta koje Australija prima.
Ovu odluku Abot je doneo nakon pritisaka s kojima se suočio u svojoj stranci, prenose svetski mediji. Australijski premijer nije iznosio konkretne brojke, ali je rekao da će fokus biti na prihvatanju ljudi koji spadaju u progonjene nacionalne manjine i trenutno se nalaze u kampovima na Bliskom Istoku.
Australija je od jula 2014. do juna 2015. primila 13.750 izbeglica iz celog sveta. Njih 4.400 su iz Sirije i Iraka. Ukupan broj primljenih izbeglica u Australiji trebalo bi da na poraste do 18.750 do 2018. godine.
Mađarska je u subotu saopštila da, iako je privremeno popustila restrikcije na tranzit tražilaca azila, ima plan da pojača kontrolu na granicama, te da bi mogla poslati vojne trupe na južnu granicu ukoliko to parlament odobri.
I Nemačka i Mađarska ističu da su mere koje su trenutno na snazi usmerene ka sprečavanju humanitarne krize, te da neće biti presedana. Pravila koja podrazumevaju da se zastraži azil u prvoj zemlji u koju ljudi uđu su “i dalje na snazi i očekujemo od zemalja članica Evropske unije da ih se pridržavaju”, rekao je portparol nemačke vlade.
Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da njena zemlja može da se nosi sa prilivom izbeglica bez podizanja poreza i ugrožavanja budžeta. Nemačka je, podsetimo, najčešća destinacija za izbeglice. Očekuje se da će u tu zemlju do kraja godine ući oko 800.000 ljudi.
Malo je izgleda za zajednički odgovor EU na izbegličku krizu, uprkos tome što je više od 350.000 ljudi ušlo u Evropsku uniju tokom 2015, piše BBC.
Ova kriza “će potrajati” i države moraju delovati zajedno kako bi se nosile sa njom efikasno, rekla je šefica diplomatije EU Federika Mogerini, nakon “teških” razgovora sa ministrima spoljnih poslova u Luksemburgu.
“Za tri meseca u fokusu će biti druge zemlje članice, a u narednih šest meseci mogle bi biti ponovo neke druge”, rekla je Mogerini.
Nemačka, uz podršku Evropske komisije, traži sistem kvota za preraspodelu izbeglica između država EU. No, tome se suprotstavilo nekoliko istočnoevropskih zemalja.
U međuvremenu, u kanadskom gradu Vankuveru je održana komemoracija trogodišnjem dečaku Ajlanu Kurdiju, njegovom bratu Galibu i majci Rehani, koji su se udavili nedavno u pokušaju da stignu do grčkog ostrva Kos. Njeh troje krenuli su na put za Kanadu, gde imaju rođake. Fotografije tela malog Ajlana koga je more izbacilo na tursku obalu izazvale su bes širom sveta.
Članovi porodice Kurdi koji žive u Vankuveru su, uz još oko 100 ljudi, odali poštu Sirijcima koji su poginuli na putu ka Evropi. Kanada je, podsetimo, ranije odbila molbu za azil porodice Kurdi.
