Švedsko predsedavanje Evropskom unijom (EU) je potvrdilo da su već počele konsultacije sa zemljama članicama u vezi sa aplikacijom Kosova za dobijane statusa kandidata.
Ambasador Švedske Lars Danielsson je naglasio da se prve konsultacije obavljaju sa onim zemljama EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova.
"Konsultujemo se sa mnogim državama da vidimo kako ćemo odlučiti o ovom zahtevu", izjavio je Danielsson na izlaganju prioriteta švedskog predsedavanja koje je počelo 1. januara, a trajaće do 30. juna tekuće godine.
"Imamo pet zemalja koje ne priznaju Kosovo i prirodno je da se prvo konsultujem sa njima. Sa nekima smo se već sreli i sastanke nastavljamo", istakao je.
Ne želeći da prejudicira ishod razgovora u vezi sa kosovskom aplikacijom, Danielsson je ocenio da je odluka o davanju kandidatskog statusa Kosovu proceduralno i političko pitanje.
"To je proceduralna odluka, ali ima veliki politički značaj. Ne želim da prejudiciram rezultate konsultacija, ali čim vidim da se gradi konsenzus između zemalja članica, obavestiću ih kako ćemo dalje postupiti. Imamo dve alternative: da predamo ili da ne predamo (mandat) Evropskoj komisiji. Mi sa velikom voljom radimo na ovom dosijeu", izjavio je Danielsson.
Prema redovnoj proceduri, u trenutku kada jedna zemlja aplicira za status kandidata, onda države članice konsenzusom odlučuju da li da daju zeleno svetlo Evropskoj komisiji (EK) koja potom počne sa izradom mišljenja o tome da li zemlja zaslužuje status kandidata.
Kosovo je predalo aplikaciju za status kandidata 15. decembra 2022. godine.
Iako formalno ima garantovanu evropsku perspektivu, kosovska aplikacija je posebna imajući u obzir da sve zemlje članice EU ne tretiraju Kosovo kao državu.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine. Pet država članica EU - Španija, Kipar, Rumunija, Slovačka i Grčka - nisu priznale kosovsku nezavisnost.
Da bi Evropska komisija dobila mandate da izradi mišljenje o kosovskoj aplikaciji, neophodan je konsenzus svih država članica EU.
U procedurama Unije postoji razlika između jednoglasja i konsenzusa, koja u slučaju Kosova može biti suštinska.
Jednoglasna odluka podrazumeva da se sve države članice moraju izjasniti za određenu odluku da bi bila usvojena.
S druge strane, konsenzus se smatra postojećim ako se nijedna država ne izjasni protiv, pri čemu nije nužno da se izrazi za.
Za one koji zagovaraju nastavak relevantnih procedura za Kosovo, upravo je konsenzus formula spasa, jer se smatra uspehom ako se pet država ubedi da se ne izjasne protiv, čime se omogućava nastavak procedura.
