Neki od građana Srbije koji imaju kredite u švajcarskim francima ponovo u sredu protestuju ispred zgrade Vlade Srbije, dok istovremeno nedaleko odatle već peti dan borave u šatorima čekajući da im se obrate predstavnici vlasti.
"Dobio sam 118.000 švajcaraca, što je tada bilo 71.000 evra. Trenutno dugujem malo manje švajcaraca, a to je trenutno oko 100.000 evra. Dugujem više nego što sam uzeo. Model pomoći koji je predložila država nisam prihvatio, jer tu nešto debelo smrdi. Švajcarac je sada najjači, a možda ima tendenciju pada", kaže za RSE Igor Ljubinković iz Beograda, te dodaje:
"Meni vlada preporučuje da sada, kada je najviši švajcarac, pređem u evro. Zamislite, date mi neku mogućnost koja mi olakšava ni dva posto. Mene vadi samo 20 ili 30 posto. U šatorima nam jeste hladno dan i noć, ali tu ćemo biti dokle god bude trebalo."
Ovi ljudi koji sebe zovu "Švajcarci“ najavili su da će u šatorima, stotinak metara od ulaza u vladu, ostati dok im država ne ponudi model sličan onom u Mađarskoj ili Hrvatskoj.
Da se krediti konvertuju u evre po paritetu koji je važio na dan isplate, odnosno da se od prvog dana ugovora tretira kao da su kredit uzeli u evrima, čime bi im bile smanjene rate ali i glavnica.
Za Beograđanku Dragicu Savić najveća muka je glavnica u švajcarskim francima.
"Problem jesu rate koje su uvećane dva i po puta, ali je glavnica enormno visoka. Ja sam uzela kredit u švajcarcima koji je vredeo oko 32.000 evra. Sada sam dužna 39.000 evra. Posle osam godina otplate dugujem više nego što sam uzela", navodi Savić.
Biljana Kantar kaže da se teško kaje što je uzela kredit od 30.000 švajcaraca.
"Mesečne rate su mi duplo skočile. To je stvarno strašno. Ne znam šta da radim. Jedino mi pada na pamet da raskinem ugovor zbog promenjenih okolnosti. Nisam zadovoljna kako država rešava naš problem. Ona je bila ta koja je odobrila takve kredite i sada ima obavezu da pronađe rešenje", ističe Kantar.
Neki od "Švajcaraca" najavili su da su, ukoliko im država uskoro ne pomogne, spremni i na štrajk glađu.
Ekonomista Milan Kovačević kaže da se boji da će dužnici u švajcarskim francima morati da koriste i radikalne metode.
"Ne vidim spremnost da se povede dijalog o ovom pitanju, a jedino tako bi se moglo naći neko rešenje. Očito je da je suprotan interes banaka i klijenata koji su koristili ovakve kredite. Banke su tada pričale jedno, a danas je drukčije...", reči su Kovačevića.
Naš sagovornik zaključuje da i za ovaj problem ima rešenja.
"Ako bi se nekim zakonom stavila granica zelenaških kamata. Onda bi svako mogao, bar uz pomoć suda, da rekonstruiše koliko je stvarno platio. Ako je to bilo zelenaški, onda preko tog iznosa da mu se vrati nazad, odnosno da mu se prizna kao veća otplata", tvrdi Milan Kovačević.
U Srbiji ima oko 22.000 zaduženih u švajcarskim francima. Četiri rešenja koja im je do sada predložila Narodna banka Srbije doživela su debakl jer je samo 14 odsto njih prihvatilo jedan od modela.
