Prvooptuženi na suđenju za ratni zločin u Suvoj Reci, bivši komandant odreda Posebnih jedinica policije Radoslav Mitrović oslobođen je odgovornosti za naređivanje ubistva 50 albanskih civila, jer, kako je objasnila predsednica sudskog veća Vinka Beraha-Nikićević, na dan zločina nijedna četa njegovog odreda nije bila u Suvoj Reci.
Na maksimalne kazne od po 20 godina osuđeni su bivši komandir Policijske stanice u Suvoj Reci Radojko Repanović i policajac Slađan Čukarić, na 15 godina osuđen je policajac Miroslav Petković, a na 13 bivši pripadnik Resora državne bezbednosti Milorad Nišavić. U nedostatku dokaza, optužbi su oslobođeni i Nenad Jovanović i Zoran Petković, dok je optužba protiv Ramiza Papića odbijena pošto je tužilaštvo odustalo od daljeg krivičnog gonjenja.
Obrazlažući presudu, predsednica sudskog veća je rekla da su četvorica osuđenih krivi za smrt 50 civila, od kojih su 48 bili članovi porodice Beriša, i da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Sud je utvrdio da su oni "nesumnjivo delovali sinhronizovano sa ciljem da ubiju albansko stanovništvo u Suvoj Reci" 26. marta 1999. godine, tokom NATO kampanje.
Razočarani presudom, članovi porodica ubijenih smatraju da pravda nije zadovoljena. Dželal Beriša, koji je u ovom zločinu izgubio 23 clana porodice:
“Nema veze, apsolutno, što je sud doneo ovakvo rešenje. Na primer, čovek koji je ubio 50 ljudi, dobio je 13 godina. Inače, narod u Suvoj Reci nikad nam nije dozvoljavao da dođemo ovde, ali smo mi, ipak, odlučili da pratimo ovo suđenje, ali svi smo prevareni sa ovim sto smo danas dobili. Ja ne znam šta da vam kažem. Prevareni smo!”
Idriz Hažijaj:
“Ja sam izgubio ćerku sa pet sinova i mužem. Znači, od njih šestoro nije ostao niko. A kada su u pitanju porodice Beriša, a atakovano je 11 porodica, od njih sedam nije ostao ni jedan naslednik, i nije imao ko da dođe da prisustvuje ovom suđenju. Za mene ovo suđenje ipak nešto znači, jer je potvrđeno i od strane ovog suda, da je zločin počinjen, da su izrečene kazne tim zločincima, ali sam, ovako, malo uzbuđen i nezadovoljan, zbog toga što je, od desetoro njih, šestoro oslobođeno.”
Iz iskaza brojnih svedoka utvrđeno je da su osuđeni 26. marta 1999. godine, na Reštanskom putu, gde je živelo nekoliko porodica Beriša, ubili starije članove, dok su ostale - muškarce, žene i decu - oterali u obližnju piceriju Kalabrija u koju su ubacili dve ručne bombe. Nakon toga pucali su u žrtve, među kojima su bila deca, žene, starci. Pri iznošenju leševa iz picerije, optuženi su ubijali svakog ko je davao znake života. Ubili su i naknadno dovedenog Jašara Berišu, dok je Abdulah Eljšani vezan izveden iz pritvora u Suvoj Reci i ustreljen. Tela ubijenih prebačena su u Prizren, a potom transpotovana i pokopana u masovnoj grobici u Batajnici.
Nataša KandićZastupnik porodica ljudi ubijenih u Suvoj Reci Nataša Kandić kaže da presuda kojom su trojica oslobođeni krivice za zločin "ne može da izdrži većanje Vrhovnog suda" i da će ona biti vraćena na ponovljeno suđenje.
“Ova presuda i obrazloženje zbilja ne može da posluži kao primer da je sud učinio sve da utvrdi činjenice i da donese presudu koja će biti pravična, i za optužene i za žrtve. Ova presuda nije pravična, ni za optužene, a nije pravična ni za žrtve.”
Advokat Goran Petronijević, branilac Radoslava Mitrovića, rekao je da je zadovoljan oslobađajućom presudom koja je izrečena njegovom branjeniku ali da kompletnom presudom nije u potpunosti rasvetljeno činjenično stanje.
“Osećanja su mi podeljena, jer smatram da i ovakva presuda koja je doneta nije potpuno rasvetlila činjenično stanje. I žrtvama, i onima koji su nevini ležali u zatvoru dugujemo punu istinu. Puna istina je nešto što imamo obavezu prema svima. Dakle, lično smatram da je ovo samo delimična materijalna istina.”
Oslobađajuću presudu za Radoslava Mitrovića, nekadašnjeg komandanta 37. odreda Posebnih jedinica policije, Nataša Kandić tumači kao pokušaj da se zaštite oni koji su bili na višim položajima.
“Naravno da kazna za komandira policijske stanice, od 20 godina, odgovara težini. On je komandir, on naređuje. Ali, nije taj koji donosi odluke. Odluke donosi neko drugi, a taj koji je iznad njega je, ovom presudom, potpuno oslobođen krivične odgovornosti. Mi smo imali prilike da vidimo kako jedan policajac, koji je svedočio ovde o zločinima, upravo štiti Radoslava Mitrovića, zato što je u pitanju neko ko je bio komandant 37. odreda, neko ko je bio pomoćnik žandarmerije, neko ko je imao veliku moć. Zato što štiti svoj život. Dovoljno je učinio da je progovorio o tom zločinu, a onda zna da će biti ugrožen, ukoliko pominje njega i - prećutkuje.”
Na maksimalne kazne od po 20 godina osuđeni su bivši komandir Policijske stanice u Suvoj Reci Radojko Repanović i policajac Slađan Čukarić, na 15 godina osuđen je policajac Miroslav Petković, a na 13 bivši pripadnik Resora državne bezbednosti Milorad Nišavić. U nedostatku dokaza, optužbi su oslobođeni i Nenad Jovanović i Zoran Petković, dok je optužba protiv Ramiza Papića odbijena pošto je tužilaštvo odustalo od daljeg krivičnog gonjenja.
Obrazlažući presudu, predsednica sudskog veća je rekla da su četvorica osuđenih krivi za smrt 50 civila, od kojih su 48 bili članovi porodice Beriša, i da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Sud je utvrdio da su oni "nesumnjivo delovali sinhronizovano sa ciljem da ubiju albansko stanovništvo u Suvoj Reci" 26. marta 1999. godine, tokom NATO kampanje.
Za mene ovo suđenje ipak nešto znači, jer je potvrđeno i od strane ovog suda, da je zločin počinjen, da su izrečene kazne tim zločincima, ali sam, ovako, malo uzbuđen i nezadovoljan, zbog toga što je, od desetoro njih, šestoro oslobođeno.
“Nema veze, apsolutno, što je sud doneo ovakvo rešenje. Na primer, čovek koji je ubio 50 ljudi, dobio je 13 godina. Inače, narod u Suvoj Reci nikad nam nije dozvoljavao da dođemo ovde, ali smo mi, ipak, odlučili da pratimo ovo suđenje, ali svi smo prevareni sa ovim sto smo danas dobili. Ja ne znam šta da vam kažem. Prevareni smo!”
Idriz Hažijaj:
“Ja sam izgubio ćerku sa pet sinova i mužem. Znači, od njih šestoro nije ostao niko. A kada su u pitanju porodice Beriša, a atakovano je 11 porodica, od njih sedam nije ostao ni jedan naslednik, i nije imao ko da dođe da prisustvuje ovom suđenju. Za mene ovo suđenje ipak nešto znači, jer je potvrđeno i od strane ovog suda, da je zločin počinjen, da su izrečene kazne tim zločincima, ali sam, ovako, malo uzbuđen i nezadovoljan, zbog toga što je, od desetoro njih, šestoro oslobođeno.”
Iz iskaza brojnih svedoka utvrđeno je da su osuđeni 26. marta 1999. godine, na Reštanskom putu, gde je živelo nekoliko porodica Beriša, ubili starije članove, dok su ostale - muškarce, žene i decu - oterali u obližnju piceriju Kalabrija u koju su ubacili dve ručne bombe. Nakon toga pucali su u žrtve, među kojima su bila deca, žene, starci. Pri iznošenju leševa iz picerije, optuženi su ubijali svakog ko je davao znake života. Ubili su i naknadno dovedenog Jašara Berišu, dok je Abdulah Eljšani vezan izveden iz pritvora u Suvoj Reci i ustreljen. Tela ubijenih prebačena su u Prizren, a potom transpotovana i pokopana u masovnoj grobici u Batajnici.
“Ova presuda i obrazloženje zbilja ne može da posluži kao primer da je sud učinio sve da utvrdi činjenice i da donese presudu koja će biti pravična, i za optužene i za žrtve. Ova presuda nije pravična, ni za optužene, a nije pravična ni za žrtve.”
Advokat Goran Petronijević, branilac Radoslava Mitrovića, rekao je da je zadovoljan oslobađajućom presudom koja je izrečena njegovom branjeniku ali da kompletnom presudom nije u potpunosti rasvetljeno činjenično stanje.
“Osećanja su mi podeljena, jer smatram da i ovakva presuda koja je doneta nije potpuno rasvetlila činjenično stanje. I žrtvama, i onima koji su nevini ležali u zatvoru dugujemo punu istinu. Puna istina je nešto što imamo obavezu prema svima. Dakle, lično smatram da je ovo samo delimična materijalna istina.”
Oslobađajuću presudu za Radoslava Mitrovića, nekadašnjeg komandanta 37. odreda Posebnih jedinica policije, Nataša Kandić tumači kao pokušaj da se zaštite oni koji su bili na višim položajima.
“Naravno da kazna za komandira policijske stanice, od 20 godina, odgovara težini. On je komandir, on naređuje. Ali, nije taj koji donosi odluke. Odluke donosi neko drugi, a taj koji je iznad njega je, ovom presudom, potpuno oslobođen krivične odgovornosti. Mi smo imali prilike da vidimo kako jedan policajac, koji je svedočio ovde o zločinima, upravo štiti Radoslava Mitrovića, zato što je u pitanju neko ko je bio komandant 37. odreda, neko ko je bio pomoćnik žandarmerije, neko ko je imao veliku moć. Zato što štiti svoj život. Dovoljno je učinio da je progovorio o tom zločinu, a onda zna da će biti ugrožen, ukoliko pominje njega i - prećutkuje.”
