Pripreme za vojnu paradu u Beogradu 16. oktobra su u punom jeku, na novobeogradskoj strani građani mogu videti kolone tenkova i drugih bornih kola, vojni avioni nadleću danima Beograd, mediji svakodnevno najavljuju taj događaj koji je za vlast od prvorazrednog značaja. Sa druge strane, brojne kontroverze prate medijsku promociju parade povodom 70. godišnjice oslobođenja Beograda u čijem je centru poseta ruskog predsednika Vladimira Putina zbog koga je proslava 20. oktobra pomerena na 16. Jedna od nepoznanica je koliko će sve to koštati ojađenu Srbiju.
Dragan Šutanovac, funkcioner Demorkatske stranke i bivši ministar odbrane od 2007. do 2012. godine odgovara na pitanje da li je i kada bio na mestu gde su stradali gadisti i da li zna za tajni tunel u Topčideru, da li su u MInistarstvu odbrane sakriveni dokazi o tome da je vojni vrh znao da će RTS biti bombardovan, da li se DS pogledala u ogledalo i razumela zašto je izgubila vlast.
Šutanovac: Postojale su ideje, i u ranijem periodu, da se pravi vojna parada. Bili su zagovornici da bi na taj način Vojska dobila svoju promociju na bolji način i uradila jedan neophodni marketing. Međutim, bio sam izričito protiv toga jer je to iziskivalo izuzetno puno angažovanja i puno finansija.
RSE: Koliko?
Šutanovac: Teško je reći koliko je to u dinarima. Ali sama činjenica da Vojska mesec ili više dana ne obavlja svoje redovne dužnosti, već se samo priprema za paradu, da su više-manje svi tenkovi, koji su danas na ulicama Beograda, doveženi, što iz Mitrovice, što iz drugih centara gde se nalaze oklopne jedinice, govori da su to velika sredstva, pogotovo za Vojsku, koja se i dalje nalazi u problemima i koja i dalje mora da rešava svoje finansije.
RSE: Da li vi to govorite kao opozicioni političar ili zaista govorite kao čovek koji je bio ministar odbrane i koji bi se, da je i danas ministar odbrane, protivio paradi?
Šutanovac: U mom mandatu je dolazio predsednik Medvedev i tada nismo imali paradu, a baš tada je bio 20. oktobar. Inače lično, što je sada apsurd, ja se radujem toj paradi, lično ja, kao neko ko je taj sistem vodio. Sve što budu građani Srbije taj dan videli, sve je nabavljeno i opremljeno pre 2012. godine. Nećete videti ništa novije, jer na žalost ova Vlada toj Vojsci nije ništa novo pružila za ove dve godine. Zaista ne razumem zbog čega će oni to promovisati.
Sa druge strane, postavlja se pitanje da li mi imamo pravo da prepravljamo istoriju i da 16. oktobra slavimo 20. oktobar, što je apsurd? Vojska Srbije nije vojska Beograda. Sa druge strane, u to vreme ni skupština Srbije nije bila oslobođena. Očigledno da je ovo želja da se pokaže idolopoklonstvo u odnosu na predsednika Rusije, za koje mislim da je bespotrebno. Mislim da će i on sam biti zbunjen,jer verujem da ni on takvo nešto ne očekuje.
Zbog čega to radi ova loša Vlada? Zato što ne postoje druge manifestacije „moći“, koje može da prikaže. Privreda je u rasulu, smanjuju se penzije i plate. Sada traže način kako da narodu približe svoj rad. Veruju da će Vojska da bude ta koja će, uz Putina, da podigne nivo poverenja i poštovanja prema Vladi, za koju kažu da je loša.
RSE: U javnosti je veliki odjek imala vest da je Srbija peta zemlja u svetu po broju municije koju koriste ekstremisti u Siriji i u Iraku. Vi, kao bivši ministar odbrane, šta kažete, kako je ta municija mogla dospeti do njih? Da li činjenica da se tek sada zakonski ozbiljnije reguliše kome i kako isporucivati oruzje, da je ranije bilo propusta u tom smislu?
Šutanovac: Ne. Mene ne bi čudilo da smo u prve tri a ne u prvih pet zemalja. Naš sistem, naša fabrika i cela namenska industrija, odnosno odbrambena industrija, takva je da možemo da proizvodimo razne kalibre, i po NATO standardu i po starom sovjetskom standardu. Zbog toga smo mi na tržištima sveta, gde se koristi sovjetski standard, maltene lideri. U odnosu na broj stanovnika, mi smo verovatno prva zemlja na svetu koja proizvodi municiju za ta tržišta.
Kontrola jeste na apsolutno visokom nivou. Ono što bi građani morali da znaju je da ni jedan komad, bilo koje municije, ne može da se izveze iz Srbije, a da se ne zna ko je njen krajnji korisnik. Irak nije zemlja pod sankcijama. Irak je zemlja koja ima mogućnost uvoza naoružanja i vojne opreme iz celog sveta, pa samim tim i iz Srbije. Moguće je da ta municija nestaje iz magacina u Iraku. Verujem da je to u stvari rešenje pitanja koje se postavlja. Ja to ne znam, ali tvrdim vam da ni jedan metak, iz bilo koje naše fabrike, već dugi niz godina se nije pojavio na svetskom tržištu a da se nije znalo tačno kome je upućen. Da bi se trgovalo, neophodno je da se dobije sertifikat krajnjeg korisnika. Tog momenta smo mi kao zemlja relaksirani od toga gde će ta municija dalje da završi. Dešavalo se da mi prodajemo municiju jednoj zemlji, a da ona završi u drugoj, pa nakon toga u trećoj zemlji.
RSE: Ko je najveći uvoznik našeg naoružanja i municije?
Šutanovac: Mi izvozimo naoružanje i vojnu opremu od Indonezije, pa do SAD-a. Nećete verovati da je SAD izuzetno veliki korisnik, pogotovo naše municije. Sa druge strane, najveće transfere tehnologije imamo u Alžiru i Azerbejdžanu. Veliku količinu naoružanja smo prodavali svojevremeno i u Libiju i Egipat. Ogroman ugovor u moje vreme je napravljen sa Irakom. Fascinantno je da mi opremamo i vojsku Belgije, koja je NATO vojska, a Belgija ima investiciju, zajedno sa Prvim partizanom u Užicu. Taj metak, koji mi prodajemo njima, po NATO klasifikaciji je izuzetno kvalitetan metak.
RSE: Da li imate saznanja, ima li istine u govorkanju da iza svih ovih poslova arapskih biznismena u Srbiji, stoji i posao oko izvoza oružja?
Šutanovac: Čitao sam te izveštaje i mislim da su oni megalomanski. Mislim da se tom poslu pridaje mnogo veći značaj, nego što realno i objektivno ima. Činjenica je da je Srbija, do pre neku godinu, izvozila oko 250 miliona dolara po celom svetu, ali je takođe činjenica da je to neki maksimalni kapacitet naših fabrika i da one u ovom trenutku teško mogu da proizvedu više nego što je taj kapacitet.
Ako neko misli da državnici iz UAE dolaze ovde da bi se na bilo koji način bavili „švercom“ oružja, u to sumnjam. Radi se o ozbiljnim ljudima koji raspolažu izuzetno velikim novcima da bi se petljali u tako prljave stvari.
Nemam potvrdu da se Mladić skrivao u objektu "Karaš"
RSE: Da li se sada dolazi do nekih novih saznanja u vezi sa ubistvom ili pogibijom vojnika na Topčideru? Najavljuju se neke nove informacije, sa novim svedocima. Da li ste vi znali za tajni tunel? Šta vi znate o tome?
Šutanovac: Zaista, bilo bi potpuno neprimereno da ja, kao ministar odbrane, znam sve tajne tunele koji postoje bilo gde u Srbiji.
RSE: Ali ovde se ne radi o bilo kojim tunelima, već o tunelu kraj koga su ubijeni vojnici?
Šutanovac: Naravno da nisam znao, ali to i nije posao ministra odbrane. Mi u Srbiji težimo da uspostavimo jedno civilno društvo u kom važe zakoni. Ministar odbrane nije ni predistražni, ni istražni organ. Zna se ko taj posao radi. Moj posao je bio da se omogući istražnim organima da imaju uvid u svu potrebnu dokumentaciju.
RSE: Da li ste vi kao ministar bili na licu mesta?
Šutanovac: Ne.
RSE: Nikada niste bili na tom mestu gde su ubijeni ti vojnici?
Šutanovac: Ja sam drugi ministar nakon tog događaja. Bio je gospodin Davinić, gospodin Stanković, pa ja.
RSE: Da. Vi ste nasledili jedan veliki problem koji nije istražen, pogibija sa sumnjom da su vojnici ubijeni, ozbiljna pogibija koja se vezivala za neke haške optuženike, konkretno za Ratka Mladića. Stvar je vrlo ozbiljna i vi ste nasledili jedan slučaj koji nije rešen. Da li je moguće da Vojska nije mogla da reši taj slučaj ili je tačno da je još Vladan Batić znao sve šta se zapravo dogodilo, ali da se to krilo u Vojsci jer se neko štitio?
Šutanovac: Potpuna bi bila banalizacija da ja kao laik učestvujem u nekim istražnim radnjama, jer se ja u te stvari ne razumem. Po Zakonu o ministarstvima, to nije moj posao. Nisam bio ni na mestu gde je ubijen Pavle Bulatović, ministar odbrane, jedan od mojih prethodnika. Znači, nije moj posao da obilazim mesta gde se nešto desilo. Moj posao je da omogućim onim organima, koji zvanično istražuju na osnovu zakona, da dobiju pristup svim informacijama i svim pozicijama. To je nešto što sam činio.
Naravno da sam se raspitao, to su sve nezvanične informacije. Nemam potvrdu da je u to vreme tu boravio Ratko Mladić, naprotiv. Verujem da će sud to konačno i da istraži. Ja sam ušao u Ministarstvo odbrane kada su me optuživali, odnosno kada su optuživali Ministarstvo odbrane, da mi krijemo čak i transkripte razgovora pilota aviona, u trenutku kada se gađala zgrada RTS-a.
RSE: Tačno. To je moje sledeće pitanje.
Šutanovac: Vidim koje vam je sledeće pitanje. Onda smo od NATO-a konačno dobili informaciju da takav transkript ne može da postoji. Dakle, da je sve izmišljotina i da je to manipulacija porodicama. Potpuno je neprirodno. Razgovarao sam sa komandantom Južnog krila, koji je pilot. Na pitanje, da li je nešto tako moguće, on je rekao: „Pa zar mislite da pilot može da se vrati sa bilo kog leta i da gleda na televiziji da li je, slučajno ili namerno, pogodio civilni objekat“.
RSE: Citiraću šta je rekla majka jednog od poginulih radnika RTS-a: „Pozivam ministra Šutanovca da pokaže dosije 466 i 209 iz 2001. godine. Da vidimo šta u njima stoji, a u njima postoje dokazi da je Vrhovni savet odbrane imao, kao na dlanu, da će televizija biti gađana“.
Šutanovac: Ono što je činjenica, što znate i vi i ja, i što je bilo publikovano te 1999. godine - niz strateški važnih zgrada u Beogradu su bile targetirane kao moguće mete bombardovanja, uključujući i RTS i Centar Sava i tako dalje. Video sam ta dokumenta. Ta dokumenta ne ukazuju na to što su tvrdnje. Čovek koji je to tvrdio, nije relevantan izvor, nažalost. On je napravio veliku pometnju. Nikada mi na taj način ne možemo doći do konačne istine jer, ako idemo pogrešnim putem, nećemo doći na pravo mesto.
RSE: U jednom vašem nedavnom intervjuu, koji je izazvao dosta interesovanja javnosti, izjavili ste da ste 2001. godine pregovarali sa kosovskim Albancima o podeli Kosova, i da je to bila Đinđićeva ideja, ali uz uslov prisvajanja Republike Srpske. Da li sam dobro citirala intervju u "Nedeljniku"?
Šutanovac: Niste, čak ni jedan deo niste dobro citirali. Bilo je to 2002. godine. Nismo pregovarali. U intervjuu piše naglašeno - razgovarali. Nismo razgovarali oko RS-a. Rekao sam samo da je nakon te ideje, koju je Zoran Đinđić određenim intelektualcima u Srbiji prezentovao, da Srbija konačno stavi tačku na pitanje Kosova i Metohije, na obostrano i podjednako nezadovoljstvo, ili zadovoljstvo, postojala ideja u tim nekim intelektualnim krugovima da se krene u postupak nekog prisjedinjavanja RS-a, da bi se time dobila veća Srbija nego sa Kosovom, da bi se kompenzovao gubitak na Kosovu i Metohiji. Ovo je stvar koja je provejavala i koja se, kao što znate, nije ispunila. Zoran Đinđić je nakon toga vrlo brzo ubijen.
RSE: Hoćete li nam reći vašu dijagnozu, koja je situacija u DS-u? Međusobne optužbe. Jedna vaša se se citira – Pajtiću, malo tabanaj po Srbiji. Onda sukob Ješića i Pajtića... Koja je vaša dijagnoza?
U situaciji u kojoj imamo cenzuru medija i gašenje svih onih malobrojnih emisija, gde smo mogli da se obratimo građanima, nama preostaje samo da uzmemo, kao nekad, gajbice, da se popnemo na njih i da se obraćamo narodu
Šutanovac: Nisam rekao Pajtiću da malo tabana. To sam uputio svim funkcionerima DS-a, uključujući i sebe. Smatram da politika, ma koliko bila dobra, mora da se proširi po Srbiji. U situaciji u kojoj imamo cenzuru medija i gašenje svih onih malobrojnih emisija, gde smo mogli da se obratimo građanima, nama preostaje samo da uzmemo, kao nekad, gajbice, da se popnemo na njih i da se obraćamo narodu. Mislim da je to jedini način. To je bila poruka za celokupno rukovodstvo stranke, uključujući i Predsednički klub. To je bila i poruka za mene.
Mislim da je Srbija „gladna“ jedne nove politike i mislim da DS može da definiše novu politiku, za novo vreme. Moramo da iskoračimo iz priče i da konkretizujemo našu ponudu. Svi se slažemo da teret krize ne mogu da nose samo radnici i seljaci i ljudi koji rade u administraciji. Teret krize najviše treba da nose upravo oni koji imaju najviše. Moramo da prezentujemo na koji način i da prezentujemo plan kako mislimo da ta kriza treba da se prebrodi. Ne samo na uštedama, koje će na kraju dana opet zaboleti najviše one koji nemaju.
Izbore nije izgubila DS, već Tadić
RSE: U ovom trenutku ne izgleda da nudite neki konkretan plan. Dobro je ako kažete da ga imate u pripremi. Ono što zbunjuje su Pajtićeva „Srpska Srbija“, ili ono što se poslednje dogodilo, da zajedno sa Dverima, neki funkcioneri DS-a, doduše lokalni, prisustvuju praktično rasističkim skupovima po lokalu. Utisak je da je DS izgubila orijentire i da se ne zna šta je u stvari njena politika i gde je ona.
Šutanovac: Moram da kažem da vlast vrlo vešto manipuliše medijima. Očigledno je da čak ni poruke, koje su izrečene, precizne i jasne, recimo sa Glavnog odbora, koje je rekao gospodin Pajtić, ne dođu do javnosti jer neko ne želi da se to čuje. Taj nesretni skup za mene nije prihvatljiv. Mi nismo kao stranka na tom skupu učestvovali sa Dverima, naprotiv. Taj skup je bio vođen od rukovodstva opštine, a ne od rukovodstva stranke, da su se Dveri, koliko sam razumeo, mada ne podržavam i nisam bio učesnik, priključile. To je nešto za šta se DS osuđuje. Mi zaista smatramo da je to nešto što je neprimereno.
Sa druge strane, DS je dugi niz godina imala vrlo jasan stav u odnosu na evropske integracije. Mislim da niko ne treba da pomisli da je zbog jednog skupa, koji je lokalno organizovan, promenjen kurs DS-a, naš odnos prema građanima i prema orijentaciji Srbije.
RSE: DS je 2012. izgubila izbore. Ove godine su bili katastrofalni rezultati, složićete se. Da li je ona sagledala o čemu se radi? Zašto je izgubila izbore?
Šutanovac: 'Ajde da budemo potpuno otvoreni i potpuno fer. DS, odnosno Vlada kojom je rukovodila DS, nije izgubila izbore. Ta Vlada je dobila više mandata nego što je imala 2012. godine. Izbore je izgubio Boris Tadić, kao predsednik DS-a. Kasnije je mesto predsednika Republike postala glavna centripetalna tačka okupljanja SNS-a i SPS-a. Mogu to da analiziram danima.
RSE: Ali i bez Tadića ste vi postigli još gore rezultate?
Šutanovac: I to je sada izuzetno interesantno pitanje. Da li bi jedna stranka, na mesec dana pre izbora, gubitkom svog dugogodišnjeg lidera i počasnog predsednika, postigla bolje ili lošije rezultate. Naprosto postoje stvari koje su nemerljive i teško ih je analizirati. Mislim da je taj potez bio potpuno nekorektan i da je doveo do toga da se mi još više urušimo.
RSE: Mislila sam da ne razgovaramo o toj matematici i kombinatorikama. Oni koji kritikuju DS i koji više nisu hteli da glasaju za nju, kažu da se ona pretvorila u biznis partiju, da je potresaju razne korupcionaške afere, da je oklevala na evropskom putu, da je izgubila poverenje, čak i stranih partnera, zbog neodlučnosti u vezi sa Kosovom. Da li oko tih nekih pitanja stranka ima nameru, i da li je u ove dve godine, a da javnost to ne zna, nešto protresala unutar partije?
Šutanovac: Nažalost, danas srpsko javno mnjenje uglavnom oblikuju tabloidi. Kada govorimo da je DS potresala niz afera, onda se postavi pitanje - a koja je to afera dobila sudski epilog?
RSE: Nijedna do sada, ali ja se ne oslanjam na tabloide, nego na izveštaje Saveta za korupciju Verice Barać.
Šutanovac: Odlično, 24 privatizacije. I koliko tu ima privatizacije u vremenu DS-a? Doći ćete do toga da ima dve ili tri, od čega jedna nije privatizacija.
RSE: Znači DS misli da taj problem nema unutar svoje stranke, da je postala biznis stranka i da je pretvorila državu u partijsku državu? I nemate taj problem unutar stranke?
Šutanovac: DS je veoma svesna svojih grešaka, koje je napravila, i mislim da su nas te greške koštale.
RSE: Koje su to greške?
Šutanovac: Ajde da budemo iskreni. Prva stvar koja se dešava trenutno u Srbiji je što najveći deo građana Srbije misli da je DS na vlasti od 2000. do 2012 godine. Mi smo preuzeli odgovornost tereta svih dešavanja u poslednjih 12 godina, što potpuno nije tačno. Pričamo o partijskoj državi. Ja sam čovek koji je vodio jedan sistem i koji je bio izuzetno ozbiljan, malopre smo pričali o tim fabrikama. Ne postoji ni jedan direktor fabrike koji je postavljen na partijskom nivou.
RSE: Vi to ozbiljno govorite?
Šutanovac: Ja govorim o sistemu koji sam ja vodio. Ozbiljno to govorim, da. Spreman sam da sada sa vama ovde uzmem biografije svih koji vas zanimaju.
RSE: Ne pitam vas o sistemu koji ste vi vodili, pitam vas o državi Srbiji?
Mi smo izgubili izbore tako što je SNS dobila od nas više 1,5 posto na tim izborima 2012. godine. Onda, uz veštu manipulaciju, zloupotrebu policije, na neki način i tužilaštva i medija, smo došli u situaciju da se borimo za cenzus
Šutanovac: Svakako da postoje greške. Ja sam to i rekao. Mi smo izgubili izbore tako što je SNS dobila od nas više 1,5 posto na tim izborima 2012. godine. Onda, uz veštu manipulaciju, zloupotrebu policije, na neki način i tužilaštva i medija, smo došli u situaciju da se borimo za cenzus, što je bilo potpuno neprirodno, zato što mislim da DS u Srbiji mora da postoji, ukoliko želimo da imamo balans.
RSE: To znači da vi ništa ne ispravljate od onoga što je bilo?
Šutanovac: Odakle sada ta konstatacija?
RSE: Ako kažete da su krivi mediji i policija i tužilaštvo...
Šutanovac: Nisam ja optužio, ni policiju, ni medije, ni tužilaštvo, optužujem novi režim zbog potpune manipulacije. Mi se nismo snašli u tom periodu. Nažalost, politički potezi koje smo povlačili od kraja 2012. godine do poslednje skupštine, su bili izuzetno loši. Sami smo se češće posipali pepelom, nego što je trebalo. Nismo promovisali ono što smo uradili, nego smo samo sebe kritikovali i izvinjavali se, i za ono što je bilo dobro jer je to bio valjda poželjni trend. To je doprinelo tome da mi ispadnemo lošiji, nego što stvarno jesmo. Prosto je neverovatno da, ako smo imali 22 posto, a sada 6 posto, znači tri puta manje ljudi je glasalo sada za nas, u vremenu kada mi nismo na vlasti. Zbog čega se to urušilo? Očigledno je nekome to bio plan.
RSE: Nekome unutar stranke?
Šutanovac: Pa čak i nekima unutar stranke. Ljudima koji su uglavnom otišli i koji su tu sedeli dugi niz godina i neko vreme kao krtice radili na tome. Ja sam to rekao i u tom intervjuu. Na kraju su napustili stranku.
RSE: Govorite o Borisu Tadiću?
Šutanovac: Izlazak iz DS-a, na način koji je on učinio, svakako je hteo da uruši stranku i nadao se da će dobiti barem duplo bolji izborni rezultat nego što je dobio. To je nešto što je, pretpostavljam, u njegovoj glavi bilo normalno. Za mene to nije normalno.
Ali da se potpuno fokusiramo na ono što želim da naglasim. DS je funkcionisala u vremenu najveće svetske ekonomske krize. U tom vremenu, Srbija je imala 11 posto niži PDV, 50 posto niži porez na dobit. Srbija nije oporezivala srpsku inteligenciju koja radi u javnom sektoru. Srbija nije smanjivala penzije. Srbija se nije zadužila sedam milijardi evra za svih četiri godine mandata, koliko su se ovi zadužili za ove dve godine. Znači, stanje je bilo mnogo bolje nego danas.
Da li je bilo odlično? Nije. I nemam ja tu nikakvu dilemu. Očekivanja su uvek bila veća. Ako danas kažemo pre i posle 5. oktobra, šta smo ispunili, šta nismo. Meni je žao što nikada nismo govorili o tome šta smo nasledili. Mi smo 5. oktobra nasledili 200 miliona evra deviznih rezervi, ostavili smo 11 milijardi, 55 puta više. To niko danas ne govori. Ja to razumem.
RSE: Ja vas razumem kada vi kažete da ova vlast, sve što ne valja, stalno vraća na taj period. To se potpuno može razumeti. Ali sa druge strane, vi i oni koji su vaše pristalice, ili imaju neku nadu i želju da opozicija nešto uradi, nimalo ne ohrabrujete pričom o tome ko je sve kriv što je DS izgubila. Ja ne vidim da vi išta unutar stranke radite da ozdravite tu stranku, koja je težak bolesnik.
Šutanovac: Ko je sve kriv? Nažalost to je teško reći. Ova stranka mora pod hitno da se reorganizuje i da ponudi onu politiku u koju će građani Srbije imati poverenja. Duboko verujem da su najveći problemi u Srbiji, pre svega ekonomske prirode. Smatram da ponovo moramo da vratimo poverenje stranih investitora. Mi smo 2011. godine imali milijardu i osamsto miliona evra stranih investicija. Sada, za ovih dve godine, imamo manje od milijardu i po evra. Danas to možda deluje fascinantno, ali 2011. godine mi smo bili nezadovoljni tom cifrom. Konačno mora da se uradi velika poreska reforma. Mislim da je način, na koji država trenutno funkcioniše, jako loš. U svakom segmentu srpskog društva može da se napravi napredak. Mi ćemo vrlo brzo, ja očekujem, napraviti jasan program koji će biti prihvatljiv za sve one koji žele da vide napredak u Srbiji.
RSE: Da li je Bojan Pajtić pravo rešenje za čelnika stranke?
Šutanovac: Delegati stranke su odlučili da on bude taj i ja verujem da jeste.
RSE: Ali treba malo da tabana po Srbiji?
Šutanovac: Mora se. Ne samo on, nego svi. Nije meni intencija da optužujem medije, ali na žalost, mediji sve čine na promociji ove loše Vlade. U isto vreme sve čine da ponište rezultat bivše Vlade.
RSE: Nije uopšte sporno da Vlada kontroliše medije i za to ovih dana ima puno dokaza. Šta je sa krivičnom prijavom Agencije za borbu protiv korupcije protiv vas?
Šutanovac: Vodi se sudski postupak. Izvešćemo svedoke. Potpuno sam miran po tom pitanju. Ubeđen sam da sam apsolutno nevin. To je prvi takav predmet u istoriji srpskog pravosuđa, u kome sam optužen da nisam, u nameri da prikrijem, prijavio šest metara kvadratnih u nekoj porušenoj kući. To je potpuna banalizaciji stvarnosti. Verujem da će sud doneti presudu u moju korist.
