Društvo sudija Srbije optužilo je Visoki savet sudstva da je listu od 1500 sudija, koji na dužnost stupaju 1. januara, sačinio pod političkim pritiskom.
Istovremeno čelnica tog Saveta Nata Mesarović u Skupštini Srbije branila se od optužbi za nepotizam, zasnovanih na tome zato što je među imenima budućih sudija i ime njenog sina.
Takođe, sudija Sonja Brkić po prvi put za naš program odgovara na kritike da je ponovo izabrana za sudiju uprkos navodnoj nedostojnosti, pošto je u februaru bila među kritikovanima zbog mogućeg sukoba interesa.
Udarci koji se razmenjuju povodom imenovanja budućih sudija sve su niži, a mali su izgledi da će uskoro i prestati.
Predsednica Visokog saveta sudstva, donedavno sudija Specijalnog suda za organizovani kriminal i ratne zločine – takođe i predsednica Sudskog veća koje je izreklo presude Miloradu Ulemeku Legiji i ostalim učesnicima ubistva Zorana Đinđića, prisustovala je skupštinskoj sednici tokom rasrpave o izboru sudija i tužioca. Suočila se sa oštrim i vrlo ličnim kritikama poslanika partije Vojislava Koštunice, Miloša Aligrudića:
“Kako je moguće da se poziva na bilo kakvu vrstu kriterijuma i objektivnosti kada sedi u organu koji bira njenog rođenog sina sa mesta sudije Četvrtog suda na Viši sud u Beogradu. Pa gde je tu sukob interesa gospođo Mesarović. Kako je to moguće? Kako je moguće da aplaudirate takvoj ženi?”
Mesarović je odgovorila:
“Moj sin ako imate nešto lično da mi prigovorite ima trinaest godina radnog staža. Ne pravdam se. Možete se raspitati kakav je kandidat. A druga stvar Vladimir Mesarović je izabran u vreme kada je DSS imao svoju Vladu i kada je imao većinu u ovoj Skupštini.”
NAJDRASTIČNIJI PRIMER
Ime sina Nate Mesarović istovremeno je spominjano i na konferenciji za novinare koja je trajala u prostorijama Društva sudija Srbije:
“Prema glasinama, dakle onome što u strahu i tiho govore govore kolege iz Krivičnog odeljenja Četvrtog opštinskog suda iz kog je kolega napredovao, on je bio pri dnu lestvice po statističkim rezultatima,” kazala je Branislava Goravica sudija koja je ponovo izabrana ali se solidarisala sa kolegama koje nisu.
Ona dodaje da Visoki savet sudstva mora ponuditi rešenja o izboru svakog od sudija čime će se izbeći slične optužbe i klevete. Za to se založila i bivša predsednica Vrhovnog suda, koja takođe nije izgubila prava na obavljanje sudskog posla, Vida Petrović Škero:
“Možda se ponavlja priča iz 2000. godine kada je, kako smo mi u Društvu sudija govorili, slat svilen konac. Svilen gajtan je slat odavno, a ako imamo priču verovaćemo u svileni gajtan. Verovaćemo da neko nije bio politički podoban.”
“Svilen gajtan” ili priče o izboru sudija po političkom ključu nisu potkrepljene dokazima. Njih je teško obezbediti jer je rad Visokog saveta bio tajan bez bilo kakvog preciziranja na koje informacije se tajnost odnosi i koliko dugo članovi ovog tela imaju obavezu njenog čuvanja. Na tome insistira predsednikca Društva sudija, koja od 1. januara ostaje bez posla, jer nije reizabrana, Dragana Boljević:
“Mogu samo da kažem da je to isto kao kada biste ljudima okrivljenim za u krivičnom postupku, to je najdrastičniji primer, rekli da su krivična dela predviđena zakonom, postupak je predviđen zakonom i sve je to javno, a mi sudimo tajno.”
Netransparentnost rada Visokog saveta, nastavlja Boljević, za posledicu ima i apsurde koji se teško mogu opravdati:
“Na primer da bude izabran sudija koji je mrtav i za koga je Ministarstvo pravde platilo sahranu, a ministarka pravde je član Visokog saveta sudstva te je prema tome morala da zna da je čovek mrtav. Zato je moglo da se desi da jedan sudija iz jednog opštinskog suda bude izabran u jedan od samo četiri apelaciona suda a da protiv njega u Skupštini još uvek postoji, duže od godinu dana, predlog nadležnog tela Velikog personalnog veća Visokog saveta sudstva za njegovo razrešenje.”
POGREŠILI SMO
Razrešenje se nikada zvanično nije zatražilo za novosadsku sudiju Sonju Brkić. Njeno ime se najčešće spominje od kada su objavljeni rezultati rada Visokog saveta. Ona je reizabrana za sudiju iako je u februaru bila u središtu afere sukoba interesa kada je ustanovljeno da je primala dvostruku zaradu, kao sudija Vrhovnog suda i članica Republičke izborne komisije. O tome, kako kaže uopšteno govori, Petrović Škero:
“Sudije koje su učestvovale u radu tela, bilo koje – ne samo koleginica Brkić – ima ih još, od 2001. godine kada su stupili na snagu zakoni koji su zabranjivali da učestvuju u radu drugih držanih organa ili da vrše javne funkcije koje su plaćene. Da se podsetimo zašto je donet ovakav zakon? Sudski sistem je pao na izbornim, pod navodima, krađama.”
Brkić i još neke sudije, čija imena nisu spominjana, oglušile su se o ova pravila, veruje Škero. Po prvi put od kada je ponovo izabrana za sudiju, za Radio Slobodna Evropa govori Sonja Brkić:
“Nisam iznenađena što se pominju imena a među njima i moje. Kolege koje su u tome učestvovale a sada o tome govore tako ružne stvari oni su to i napravili bojeći se da su moje pretenzije za mesto predsednika Vrhovnog suda.”
RSE: Vezano za izvor sudija vodilo se računa o kriterijumu dostojnosti. Pa se pominje da je ministarka pravde Snežana Malović koja se našla u sličnoj poziciji kao i vi vratila sredstva koja je dobila po osnovi angažmana u RIK-u. Zašto i vi to niste učinili?
“Kao što vidite nisam jer sam smatrala da bi time možda priznali – evo pogrešili smo. A ja ne mislim da sam pogrešila što sam primila platu koju sam zaradila.”
Iz Društva sudija Srbije su saopštili da će do daljnjeg sudije koje su razrešene, a članovi su Društva to i ostati. Pozvali su na podršku sve kolege, kako bi se zaštitili oni razrešeni koji su bez krivice poneli žig nedostojnosti i kako bi se, navode tu, obezbedilo da sudije nemaju strahove, jer ukoliko postoji strah, nema samostalnog sudstva.
Istovremeno čelnica tog Saveta Nata Mesarović u Skupštini Srbije branila se od optužbi za nepotizam, zasnovanih na tome zato što je među imenima budućih sudija i ime njenog sina.
Takođe, sudija Sonja Brkić po prvi put za naš program odgovara na kritike da je ponovo izabrana za sudiju uprkos navodnoj nedostojnosti, pošto je u februaru bila među kritikovanima zbog mogućeg sukoba interesa.
Udarci koji se razmenjuju povodom imenovanja budućih sudija sve su niži, a mali su izgledi da će uskoro i prestati.
Predsednica Visokog saveta sudstva, donedavno sudija Specijalnog suda za organizovani kriminal i ratne zločine – takođe i predsednica Sudskog veća koje je izreklo presude Miloradu Ulemeku Legiji i ostalim učesnicima ubistva Zorana Đinđića, prisustovala je skupštinskoj sednici tokom rasrpave o izboru sudija i tužioca. Suočila se sa oštrim i vrlo ličnim kritikama poslanika partije Vojislava Koštunice, Miloša Aligrudića:
“Kako je moguće da se poziva na bilo kakvu vrstu kriterijuma i objektivnosti kada sedi u organu koji bira njenog rođenog sina sa mesta sudije Četvrtog suda na Viši sud u Beogradu. Pa gde je tu sukob interesa gospođo Mesarović. Kako je to moguće? Kako je moguće da aplaudirate takvoj ženi?”
Mesarović je odgovorila:
“Moj sin ako imate nešto lično da mi prigovorite ima trinaest godina radnog staža. Ne pravdam se. Možete se raspitati kakav je kandidat. A druga stvar Vladimir Mesarović je izabran u vreme kada je DSS imao svoju Vladu i kada je imao većinu u ovoj Skupštini.”
NAJDRASTIČNIJI PRIMER
Ime sina Nate Mesarović istovremeno je spominjano i na konferenciji za novinare koja je trajala u prostorijama Društva sudija Srbije:
“Prema glasinama, dakle onome što u strahu i tiho govore govore kolege iz Krivičnog odeljenja Četvrtog opštinskog suda iz kog je kolega napredovao, on je bio pri dnu lestvice po statističkim rezultatima,” kazala je Branislava Goravica sudija koja je ponovo izabrana ali se solidarisala sa kolegama koje nisu.
Ona dodaje da Visoki savet sudstva mora ponuditi rešenja o izboru svakog od sudija čime će se izbeći slične optužbe i klevete. Za to se založila i bivša predsednica Vrhovnog suda, koja takođe nije izgubila prava na obavljanje sudskog posla, Vida Petrović Škero:
“Možda se ponavlja priča iz 2000. godine kada je, kako smo mi u Društvu sudija govorili, slat svilen konac. Svilen gajtan je slat odavno, a ako imamo priču verovaćemo u svileni gajtan. Verovaćemo da neko nije bio politički podoban.”
“Svilen gajtan” ili priče o izboru sudija po političkom ključu nisu potkrepljene dokazima. Njih je teško obezbediti jer je rad Visokog saveta bio tajan bez bilo kakvog preciziranja na koje informacije se tajnost odnosi i koliko dugo članovi ovog tela imaju obavezu njenog čuvanja. Na tome insistira predsednikca Društva sudija, koja od 1. januara ostaje bez posla, jer nije reizabrana, Dragana Boljević:
“Mogu samo da kažem da je to isto kao kada biste ljudima okrivljenim za u krivičnom postupku, to je najdrastičniji primer, rekli da su krivična dela predviđena zakonom, postupak je predviđen zakonom i sve je to javno, a mi sudimo tajno.”
Netransparentnost rada Visokog saveta, nastavlja Boljević, za posledicu ima i apsurde koji se teško mogu opravdati:
“Na primer da bude izabran sudija koji je mrtav i za koga je Ministarstvo pravde platilo sahranu, a ministarka pravde je član Visokog saveta sudstva te je prema tome morala da zna da je čovek mrtav. Zato je moglo da se desi da jedan sudija iz jednog opštinskog suda bude izabran u jedan od samo četiri apelaciona suda a da protiv njega u Skupštini još uvek postoji, duže od godinu dana, predlog nadležnog tela Velikog personalnog veća Visokog saveta sudstva za njegovo razrešenje.”
POGREŠILI SMO
Razrešenje se nikada zvanično nije zatražilo za novosadsku sudiju Sonju Brkić. Njeno ime se najčešće spominje od kada su objavljeni rezultati rada Visokog saveta. Ona je reizabrana za sudiju iako je u februaru bila u središtu afere sukoba interesa kada je ustanovljeno da je primala dvostruku zaradu, kao sudija Vrhovnog suda i članica Republičke izborne komisije. O tome, kako kaže uopšteno govori, Petrović Škero:
“Sudije koje su učestvovale u radu tela, bilo koje – ne samo koleginica Brkić – ima ih još, od 2001. godine kada su stupili na snagu zakoni koji su zabranjivali da učestvuju u radu drugih držanih organa ili da vrše javne funkcije koje su plaćene. Da se podsetimo zašto je donet ovakav zakon? Sudski sistem je pao na izbornim, pod navodima, krađama.”
Brkić i još neke sudije, čija imena nisu spominjana, oglušile su se o ova pravila, veruje Škero. Po prvi put od kada je ponovo izabrana za sudiju, za Radio Slobodna Evropa govori Sonja Brkić:
“Nisam iznenađena što se pominju imena a među njima i moje. Kolege koje su u tome učestvovale a sada o tome govore tako ružne stvari oni su to i napravili bojeći se da su moje pretenzije za mesto predsednika Vrhovnog suda.”
RSE: Vezano za izvor sudija vodilo se računa o kriterijumu dostojnosti. Pa se pominje da je ministarka pravde Snežana Malović koja se našla u sličnoj poziciji kao i vi vratila sredstva koja je dobila po osnovi angažmana u RIK-u. Zašto i vi to niste učinili?
“Kao što vidite nisam jer sam smatrala da bi time možda priznali – evo pogrešili smo. A ja ne mislim da sam pogrešila što sam primila platu koju sam zaradila.”
Iz Društva sudija Srbije su saopštili da će do daljnjeg sudije koje su razrešene, a članovi su Društva to i ostati. Pozvali su na podršku sve kolege, kako bi se zaštitili oni razrešeni koji su bez krivice poneli žig nedostojnosti i kako bi se, navode tu, obezbedilo da sudije nemaju strahove, jer ukoliko postoji strah, nema samostalnog sudstva.
