Imenovanje novih sudija u Srbiji je okončano, a njih 1351 od 1. januara počeće sa obavljanjem dužnosti na neodređeni period, dok ih je 876 izabrano na trogodišnju sudsku funkciju.
Kako je saopštio Visoki savet sudstva pri izboru sudija vodilo se računa o njihovoj stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti. Međutim, već na prvoj konferenciji za novinare predstavnici Saveta morali su da brane svoje odluke koje su osporavane, pre svega, po pitanju dostojnosti ili eventualne nedostojnosti novoizbranih sudija.
Na čelu Visokog saveta sudstva je Nata Mesarović dobro poznata po tome što je vodila i sudsko veće koje je na maksimalne zatvorske kazne osudilo Milorada Ulemeka Legiju i ostale učesnike ubistva premijera Zorana Đinđića. Od nedavno, suočena je sa kritikama da je kao sudija Specijalnog suda, zajedno sa ostalim kolegama iz tog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, favorizovana pri izboru na nove bitne pozicije. Mesarović odgovara na kritike:
“Ta će mesta biti dostupna i u buduće. Tako da će verovatno biti mogućnosti da i sudije iz drugih gradova Srbije zauzmu mesto u Specijalnom sudu i uhvate se u koštac sa borbom protiv organizovanog kriminala i ratnih zločina. Tada kada je to trebalo da se čini veliki broj naših kolega je to odbio. Možda ne bismo mi danas bili tu, nego neko drugi.”
MANJI BROJ SUDIJA
Kritike se dalje oslanjaju i na imenovanje za sudiju Sonje Brkić koja je kao predsednika Republičke izborne komisije u martu podnela ostavku, pošto je utvrđeno da je uz ministarku pravde Malović (koja je sada takođe član Visokog saveta) bila u sukobu interesa. Po podnošenju ostavke nije poput nekih kolega vratila novac dobijen dvostrukim primanjima.
“Vi smatrate da je sudija Sonja Brkić bila nedostojna? Koliko je meni poznato do sada su svi predsednici Izbornih komisija imali pravo na tu nadoknadu. Tako da Visoki savet nije našao da je to bilo ponašanje koje je nedostojno sudijske funkcije.”
Takođe, reformom pravosuđa broj sudija smanjiće se za oko 600. To neće uticati na efikasnost i onako tromog pravosudnog sistema, uverena je Masraović, uz napomenu, ne bar za sada.
“Ako stvorite uslove i omogućite i sudijama da i oni sami budu spremni da primenjuju te procesne odredbe, onda ne postoji mogućnost da dođe do dugog trajanja postupaka, da traju i do deset godina i da generalno sudstvo bude neefikasno”, rekla je Mesarović.
Kako je saopštio Visoki savet sudstva pri izboru sudija vodilo se računa o njihovoj stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti. Međutim, već na prvoj konferenciji za novinare predstavnici Saveta morali su da brane svoje odluke koje su osporavane, pre svega, po pitanju dostojnosti ili eventualne nedostojnosti novoizbranih sudija.
Na čelu Visokog saveta sudstva je Nata Mesarović dobro poznata po tome što je vodila i sudsko veće koje je na maksimalne zatvorske kazne osudilo Milorada Ulemeka Legiju i ostale učesnike ubistva premijera Zorana Đinđića. Od nedavno, suočena je sa kritikama da je kao sudija Specijalnog suda, zajedno sa ostalim kolegama iz tog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, favorizovana pri izboru na nove bitne pozicije. Mesarović odgovara na kritike:
“Ta će mesta biti dostupna i u buduće. Tako da će verovatno biti mogućnosti da i sudije iz drugih gradova Srbije zauzmu mesto u Specijalnom sudu i uhvate se u koštac sa borbom protiv organizovanog kriminala i ratnih zločina. Tada kada je to trebalo da se čini veliki broj naših kolega je to odbio. Možda ne bismo mi danas bili tu, nego neko drugi.”
MANJI BROJ SUDIJA
Kritike se dalje oslanjaju i na imenovanje za sudiju Sonje Brkić koja je kao predsednika Republičke izborne komisije u martu podnela ostavku, pošto je utvrđeno da je uz ministarku pravde Malović (koja je sada takođe član Visokog saveta) bila u sukobu interesa. Po podnošenju ostavke nije poput nekih kolega vratila novac dobijen dvostrukim primanjima.
“Vi smatrate da je sudija Sonja Brkić bila nedostojna? Koliko je meni poznato do sada su svi predsednici Izbornih komisija imali pravo na tu nadoknadu. Tako da Visoki savet nije našao da je to bilo ponašanje koje je nedostojno sudijske funkcije.”
Takođe, reformom pravosuđa broj sudija smanjiće se za oko 600. To neće uticati na efikasnost i onako tromog pravosudnog sistema, uverena je Masraović, uz napomenu, ne bar za sada.
“Ako stvorite uslove i omogućite i sudijama da i oni sami budu spremni da primenjuju te procesne odredbe, onda ne postoji mogućnost da dođe do dugog trajanja postupaka, da traju i do deset godina i da generalno sudstvo bude neefikasno”, rekla je Mesarović.
