Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu Višeg suda kojom je utvrđena odgovornost Vojske Jugoslavije za ratni zločin iz 1993. u selu Kukurovići, kod Priboja, saopštio je u četvrtak Fond za humanitarno pravo.
U Fondu, koji zastupa meštane, kažu da je predmet vraćen na ponovno suđenje, zbog toga što nije moguće jasno utvrditi koje su jedinice izvršile napad na Kukuroviće, jer se "selo nalazi na tromeđi Srbije, Crne Gore i BiH".
Sud je u presudi obrazložio da Tužilaštvo za ratne zločine još vodi pretkrivični postupak i prikuplja podatke o počiniocima i da to “nije dovoljan indikator da je granatiranjem sela izvršeno krivično delo".
U Fondu za humanitarno pravu kažu da ih ovakva presuda ne iznenađuje. Petar Žmak, pravnik iz ove organizacije, napominje da je ovo još jedna u nizu loših odluka Apelacionog suda.
“Apelacioni sud je napravio katastrofalnu grešku utvrđujući činjenice jer je smatrao da ne može jasno da se utvrdi odgovornost Vojske Jugoslavije, pri tom na području gde u minimalnom krugu od 20 kilometara nije moglo da bude bilo koje druge vojske osim VJ i Vojske Republike Srpske”, kaže Žmak za RSE.
Prema svedočenju očevidaca, Vojska Jugoslavije je februara ’93. izvršila minobacački i pešadijski napad na Kukuroviće, koje je bilo naseljeno pretežno muslimanskim stanovništvom.
Meštani, među kojima je bilo i dece, pobegli su kroz šume prema Pljevljima i Priboju, a dva dana kasnije, nekoliko meštana se vratilo u Kukuroviće kako bi proverili u kakvom je stanju njihova imovina. Zatekli su zgarišta i pobijenu stoku, a u spaljenim kućama su pronašli unakažene leševe Uzeira Bulutovića, Mušana Husovića i Fatime Sarač, koji za vreme napada nisu uspeli da napuste selo.
FHP je 2007. pokrenuo sudski postupak protiv Srbije u ime 20 meštana Kukurović, a od suda je traženo da "obaveže državu da zbog odgovornosti za napad Vojske Jugoslavije na selo i štete na imovini meštana isplati odštetu od 32.750.000 dinara".
Žmak smatra da je Apelacioni sud zanemario svedočenja žrtava.
“Ovo je još jedan primer jako loše prakse sudova u Srbiji gde se žrtvama ne poklanja nikakvo poverenje. Sudovi smatraju da su njihova svedočenja usmerena na to da samo dobiju odštete. Na taj način sudovi jasno staju u odbranu drugih državnih organa i same države”, objašnjava naš sagovornik.
Žmak kaže da će dalji koraci Fonda u ovom postupku zavisiti od toga kako će se on odvijati te dodaje da se planira i odlazak na sud u Strazburu, ukoliko domaće pravosuđe “ne bude prepoznalo obavezu da dodeli žrtvama odštete”.
U Fondu, koji zastupa meštane, kažu da je predmet vraćen na ponovno suđenje, zbog toga što nije moguće jasno utvrditi koje su jedinice izvršile napad na Kukuroviće, jer se "selo nalazi na tromeđi Srbije, Crne Gore i BiH".
Sud je u presudi obrazložio da Tužilaštvo za ratne zločine još vodi pretkrivični postupak i prikuplja podatke o počiniocima i da to “nije dovoljan indikator da je granatiranjem sela izvršeno krivično delo".
U Fondu za humanitarno pravu kažu da ih ovakva presuda ne iznenađuje. Petar Žmak, pravnik iz ove organizacije, napominje da je ovo još jedna u nizu loših odluka Apelacionog suda.
“Apelacioni sud je napravio katastrofalnu grešku utvrđujući činjenice jer je smatrao da ne može jasno da se utvrdi odgovornost Vojske Jugoslavije, pri tom na području gde u minimalnom krugu od 20 kilometara nije moglo da bude bilo koje druge vojske osim VJ i Vojske Republike Srpske”, kaže Žmak za RSE.
Prema svedočenju očevidaca, Vojska Jugoslavije je februara ’93. izvršila minobacački i pešadijski napad na Kukuroviće, koje je bilo naseljeno pretežno muslimanskim stanovništvom.
Meštani, među kojima je bilo i dece, pobegli su kroz šume prema Pljevljima i Priboju, a dva dana kasnije, nekoliko meštana se vratilo u Kukuroviće kako bi proverili u kakvom je stanju njihova imovina. Zatekli su zgarišta i pobijenu stoku, a u spaljenim kućama su pronašli unakažene leševe Uzeira Bulutovića, Mušana Husovića i Fatime Sarač, koji za vreme napada nisu uspeli da napuste selo.
FHP je 2007. pokrenuo sudski postupak protiv Srbije u ime 20 meštana Kukurović, a od suda je traženo da "obaveže državu da zbog odgovornosti za napad Vojske Jugoslavije na selo i štete na imovini meštana isplati odštetu od 32.750.000 dinara".
Žmak smatra da je Apelacioni sud zanemario svedočenja žrtava.
“Ovo je još jedan primer jako loše prakse sudova u Srbiji gde se žrtvama ne poklanja nikakvo poverenje. Sudovi smatraju da su njihova svedočenja usmerena na to da samo dobiju odštete. Na taj način sudovi jasno staju u odbranu drugih državnih organa i same države”, objašnjava naš sagovornik.
Žmak kaže da će dalji koraci Fonda u ovom postupku zavisiti od toga kako će se on odvijati te dodaje da se planira i odlazak na sud u Strazburu, ukoliko domaće pravosuđe “ne bude prepoznalo obavezu da dodeli žrtvama odštete”.
