Iako je još 12. decembra u Specijalnom sudu u Beogradu trebalo da počne suđenje osmorici bivših pripadnika Specijalne brigade Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske za ratni zločin nad bošnjačkim civilima u slučaju "Srebrenica", otvaranje glavnog pretresa u ovom procesu pomereno je za februar. Sudsko veće u utorak je donelo tu odluku, nakon insistiranja advokata odbrane da im se dostave imena zaštićenih svedoka.
Nezavisni posmatrači ovog suđenja kažu da je najbolje sve nejasnoće razjasniti na samom početku.
Sudsko veće ne krije podatke o zaštićenim svedocima, jer mu oni nisu ni bili poznati, rekla je predsedavajuća Veća Mirjana Ilić, komentarišući navode koje su nakon ročišta u ponedeljak izneli advokati odbrane.
Ona je naložila tužilaštvu da se izjasni kada može da sudu na zakonit način dostavi podatke o zaštićenim svedocima. Pošto je zamenik tužioca za ratne zločine rekao da je to moguće uraditi brzo, sudija Mirjana Ilić je početak suđenja zakazala za 6. februar naredne godine.
Sud je takođe odbio zahtev odbrane za izuzeće sudskog veća.
Goran Petronijević, zastupnik prvooptuženog Nedeljka Milidragovića i takođe optuženog Alekse Golijanina, optužio je Tužilaštvo za ratne zločine da vrši opstrukciju time što nije dostavilo informacije o zaštićenim svedocima. On je dodao da odbrana ne bi tražila izuzeće sudskog veća, da je bila upoznata sa svim informacijama.
"Prvi put danas saznajemo da sud nema imena zaštićenih svedoka. Mogli ste čuti da je predsednica Veća zatražila od zamenika tužioca da se dostave imena zaštićenih svedoka u propisanoj formi. Mislim da je dobro da je Sudsko veće, uvidevši jednu vrstu manipulacije od strane tužilaštva, donelo ovakvu odluku, i da čini napor da ovaj postupak iz potpune nezakonitosti vrati u zakonit okvir", kaže Petronijević.
Podsetimo, odbrana je u ponedeljak navela da je, prema Zakoniku o krivičnom postupku, sud morao da je obavesti 15 dana pre početka suđenja o identitetu zaštićenih svedoka i o sadržini njihovih iskaza, kako bi mogli da pripreme odbranu.
U Tužilaštvu za ratne zločine nisu želeli da komentarišu ovaj slučaj.
Reč je od dva različita tumačenja jedne iste zakonske odredbe, kaže za RSE Marina Kljajić, iz Fonda za humanitarno pravo, koja u svojstvu posmatrača prati ovaj proces.
"Činjenica je da mi u zakonu nemamo baš najpreciznije to definisano. Sa druge strane, kada su u pitanju zaštićeni svedoci, mi po odredbama novog Zakona o krivičnom postupku nemamo dugogodišnju praksu i stavove Apelacionog suda po tom pitanju, jer ovakve situacije nisu česte. Mislim da je bolje rešiti ovu situaciju odlaganjem, nego ostavljati prostor za obaranje presude u nekoj kasnijoj fazi", objašnjava Marina Kljajić.
Prema optužnici Tužilaštva za ratne zločine, osmorica bivših pripadnika MUP Republike Srpske terete se da su u hangaru Zemljoradničke zadruge "Kravica" jula 1995. godine učestvovali u likvidaciji više stotina muslimana, zarobljenih nakon što su snage bosanskih Srba zauzele Srebrenicu.
Za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu optuženi su Nedeljko Milidragović, Aleksa Golijanin, Milivoje Batinica, Aleksandar Dačević, Boro Miletić, Jovan Petrović, Dragomir Parović i Vidoslav Vasić.
Optuženi se brane sa slobode a na pripremnom ročištu su se izjasnili da nisu krivi.
Facebook Forum