Mađarska vlada je odlučila da na srpsko-mađarskoj granici u dužini od 175 kilometarapodigne dve vrste ograde – na delovima gde je lako preći granicu, ona će biti visoka tri metra, a tamo gde je pristup granici otežan, postaviće se jednostavnija žičana ograda. Istovremeno, u Subotici u staroj ciglani sve je više migranata, a u petak su na tom prostoru instalirani mobilni toaleti, a uskoro bi trebalo i sanitarni kontejneri. Sredstva je obezbedila nemačka humanitarna organizacija Arbeiter–Samariter–Bund (ASB).
Subotica je do sada za migrante obezbedila pijaću vodu baš uoči ovih tropskih vrućina, a odnedavno dolazi i pokrajinski Crveni krst sa hranom i ostalom neophodnom pomoći.
Instaliranje mobilnih toaleta i dva higijenska kontejnera kroz desetak dana, ima za cilj da poboljša higijenske uslove na ovom prostoru, kaže Gordan Veleb, direktor kancelarije ASB u Srbiji.
„Ovo jeste urgentna situacija, takođe nadamo se da je privremena, S tim u vezi, mi smo u dogovoru i sa gradom Suboticom, i sa Ministarstvom, i sa radnom grupom za imigrante, i dogovarali rešenja koja bi bila koliko- toliko privremena. Poboljšanje sanitarne situacije svima ide u korist – mi se moramo potruditi da zaštitimo i njih, ali i sebe, obezbeđujuću pristojne uslove svima“, navodi Veleb.
Goran Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za socijalnu zaštitu, kaže da ovo nije izgradnja prihvatnog centra, već da je izuzetno priliv migranata zahtevao ovakvu reakciju države.
„Ono što svakako želim da istaknem jeste da ovo nije izgradnja prihvatnog centra, nego prosto hoćemo jednu tačku za pomoć ljudima koji su stvarno u urgentnoj potrebi i obezbediti im minimum sanitarnih uslova. Izgradnja zida, što je suverena odluka mađarske države, je u stvari pokrenula tu ogromnu migraciju. Subotica za poslednje četiri godine nije imala ovakvu situaciju. Onog momenta kada je došlo do tog priliva, mi smo prvo reagovali u Preševu, otvaranjem prihvatnog centra, a sada pokušavamo da rešimo to pitanje i ovde. Imamo podatke o 37.000 izraženih namera za traženje azila do kraja godine“; navodi Ivanišević.
Sa druge strane, gradonačelnik Subotice Jene Maglai kaže da je sve odlučeno mimo grada, a da postoji problem finansiranja najavljenih radova oko dovođenja vode i struje.
„Najverovatnije će se voda dovesti iz ovog postojećeg bunara, koji treba da se očisti i obezbedi pijaća voda“, navodi gradonačelnik, ali iz Ministarstva najavljuju da će se voda dovesti iz zgrade vodovoda, o čemu se već pregovara sa rukovodstvom.
Maglai napominje da je to prilično složen poduhvati, jer treba kopati ispod puta i železničke pruge, što zahteva i odgovarajuće dozvole i dokumentaciju.
„Hoću da vidim ko će to da plati - da se sa kilometar i po dovodi voda, i buši ispod železničke pruge. Država nije obećala nikakvu pomoć. Treba da nađemo razumno rešenje. Mislim da je red da se prvo obrate predstavnicima lokalne samouoprave, da tada vidimo koja je problematika i kako možemo da je rešimo. Lokalna smaouprava ne odbija da nađe rešenje za ove probleme, ali ta rešenja moraju biti razumna i zasnovana na zakonskim propisima“, kaže gradonačelnik, napominjući i to da je ciglana prostor u privatnom vlasništvu.
