Subotica: Reafirmacija suživota različitosti

U Subotici je ovih dana osnovan Klub prijateljstva Hrvata, Italijana i Nemaca, koji je, kako kažu osnivači, inicijalni okvir za saradnju svih nacionalnih zajednica koje žive na prostoru Vojvodine, ali i Srbije. Sličan sporazum potpisan je nešto ranije i između desetak subotičkih nacionalnih udruženja, a i jedan i drugi događaj vođen je idejom reafirmacije suživota i interkulturne saradnje.

Svaki narod mora znati svoje korene i svoju kulturu, ali je bez drugih život siromašniji.

Ovako bi se mogla sažeti poruka i inicijalna ideja dogovora o saradnji nacionalnih udruženja iz Vojvodine, koji se pozivaju na dugu vojvođansku tradiciju suživota različitosti, ali koja se poslednjih decenija polako gubi.

Prvi potez povukli su Crnogorci, to jest Udruženje Crnogoraca Subotice, okupivši još desetak drugih zavičajnih i nacionalnih udruženja u Subotici, te je tako nastala Asocijacija udruženja Crnogoraca, Mađara, Hrvata, Makedonaca, Nemaca, Roma, Bošnjaka, Jevreja, Bunjevaca i Rusina. Cilj je, kažu, intenzivnija međusobna saradnja u oblasti sporta, kulture, i umetnosti.

Nemci, Italijani i Hrvati su to podigli na viši nivo, i osnovali Klub prijateljstva koji predviđa saradnju u pokrajinskim i republičkim okvirima.
"Cilj nam je uključivanje mladih u predstavljanju naših kultura, zajedno sa ostalim manjinskim zajednicama koje žive u Srbiji i, normalno, sa većinskim narodom. Želimo da zajedno radimo na nekim programima, ali i da zajedno participiramo na projektima EU", kaže Pero Andreata, predsednik Udruženja Italijana “Trentini di Serbia”.

Uključiti mlade

Antun Horvat, sekretar Kulturnog centra Hrvata iz Novog Sada, napominje da je jedan od ciljeva ove saradnje naučiti mlade načinu života kakav je nekada postojao.

"Mi u Vojvodini, a i u celoj Srbiji, jako dugo živimo zajedno. Međutim, poslednjih godina počeli smo da živimo jedni pored drugih, ne jedni sa drugima. Zato smo odlučili da se vratimo tom nekadašnjem načinu života, da ponovo živimo zajedno, posebno da naučimo naše mlade kako je to živeti zajedno sa svima drugima... Jer, mi smo svi isti, mi smo Vojvođani, mi smo svi stanovnici Republike Srbije. Naš klub je otvoren za sve koji imaju slične želje, ali nam ekstremisti ne trebaju", navodi Horvat, ističući da je posebno važno mlade angažovati oko ove ideje.

"Danas se komunikacija među njima odvija uglavnom u viretuelnom svetu. Ali, nije dovoljno sedeti za kompjuterom i četovati, treba sesti, popričati i družiti se...", dodaje Horvat.

Iza svega toga stoji namera da se stvori novi kvalitet u komunikaciji i odnosima svih zajednica, međutim, nije zanemarljivo to što su Nemačka, Italija i Hrvatska članice Evropske unije.

"Ta situacija nam omogućava da pomognemo da se u Evropi afirmiše pozitivna slika o Srbiji", ocenjuje Horvat.

Rudolf Vajs, predsednik Nemačkog narodnog saveza, veruje da će vrlo brzo ovaj krug prijateljstva početi da se širi.

"Otvoreni smo za svaku vrstu saradnje, kako na akademskom, tako i na praktičnom, svakodnevnom nivou, želimom da se u ovom Klubu svi dobro osećaju. Poruke koje se šalju odavde su veoma pozitivne, i takve poruke će dovesti dotle da će se ovde vrlo brzo naći i mnoge druge zastave", kaže Vajs.

Da li su ovakva udruživanja praktična, romantična ili nostalgična, i nose li u sebi odjeke nekadašnjeg "bratstva i jedinstva", nije mnogo bitno, važna je namera, smatra Vojislav Raičević, predsednik Udruženja Crnogoraca Subotice.

"Bratstvo i jedinstvo? To se danas prosto ne smije ni reći, koliko je to danas izvikano, koliko je za mnoge postalo prevaziđeno, ali je ipak veoma slično", kaže Raičević.