Gradska uprava Subotice saopštila je da je fondacija “Kapetan Dragan”, koju vodi Dragan Vasiljković u Hrvatskoj osuđen za ratne zločine, ispunila sve uslove za dobijanje poslovnog prostora u centru tog grada na severu Srbije.
To je odgovor lokalne vlasti na poziv opozicione Demokratske stranke (DS), ali i pojedinih pripadnika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), da se oduzmu prostorije fondaciji koja trenutno vodi kampanju za oslobađanje Zvezdana Jovanovića, osuđenog za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića.
U DS-u za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu da će, ukoliko nadležni ne reaguju, tužilaštvu podneti krivičnu prijavu protiv fondacije.
Gradska uprava Subotice u saopštenju 26. avgusta navodi da se Fondacija „Kapetan Dragan“ novembra prošle godine obratila subotičkoj Službi za poslovne prostore, te da je nadležna komisija istog meseca jednoglasno dodelila prostorije toj fondaciji u jednoj od centralnih gradskih ulica.
U saopštenju se dodaje da je „predmetni poslovni prostor čak tri puta bezuspešno oglašavan radi izdavanja u zakup”.
Zašto se traži raskidanje ugovora?
Opoziciona Demokratska stranka je ove sedmice zatražila od Gradske uprave da raskine ugovor sa fondacijom koju vodi Dragan Vasiljković, bivši vođa paravojne formacije „Knindže“ koja je delovala na ratištima u Hrvatskoj.
Nedavno je na zvaničnoj Fejsbuk stranici fondacije pokrenuta akcija za pomilovanje Zvezdana Jovanovića, bivšeg pripadnika Jedinice za specijalne operacije, koji je osuđen na 40 godina zatvora kao neposredni izvršilac atentata na premijera Srbije i predsednika DS-a Zorana Đinđića 2003. godine.
Na stranici fondacije mogu se naći majice sa likom Zvezdana Jovanovića i porukom „Sloboda za heroja“.
Danijel Kovačić, predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke u Subotici, kaže za RSE da demokrate očekuju da nadležne institucije zabrane rad ove fondacije.
„Ono što je nama problem ovde jeste što nadležne institucije ne reaguju. Očekujemo i od policije i od tužilaštva da pokrenu postupak. U suprotnom ćemo mi podići krivičnu prijavu“, kaže Kovačić i dodaje da DS nije oročila ovaj zahtev.
„Imate organizaciju koja veliča čoveka koji je ubio premijera zemlje u kojoj se nalazi ta fondacija. Čak nije ni bitno da li je taj čovek bio premijer, ali tu se potencira da je neko heroj zato što je ubio drugog čoveka. Za nas je to potpuno neprihvatljivo“, dodaje Kovačić.
I poslanik SNS zatražio reakciju
Dragan Šormaz, poslanik vladajuće SNS, koja je i na čelu subotičke vlasti, pozvao je 22. avgusta tužilaštvo da reaguje.
„Ja ne znam šta je za hapšenje, suđenje, zabranu delovanja ako ovo nije?”, napisao je, između ostalog, Šormaz na Tviteru. To je ujedno bila i jedina reakcija iz naprednjaka po ovom pitanju.
RSE je posredstvom mejla pokušao da dobije komentar od Fondacije “Kapetan Dragan”, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. Na broj telefona koji je ostavljen na Fejsbuk stranici fondacije niko se nije javio.
Ima li osnova za zabranu fondacije?
O zabrani rada udruženja, fondacija i političkih organizacija odlučuje Ustavni sud Srbije. Do sada je ta institucija zabranila delovanje neonacističke organizacije Nacionalni stroj 2011. i klerofašističke grupe Otačastveni pokret Obraz 2012. godine.
Tamaš Korhec (Tamás Korhecz), aktuelni sudija Ustavnog suda, kaže za RSE da se postupak za zabranu udruženja pred Ustavnim sudom pokreće isključivo na predlog nekog od ovlašćenih predlagača, Republičkog javnog tužioca, Vlade ili Agencije za privredne registre, koja vodi registar udruženja.
“Bez takvog obrazloženog predloga nema postupka ni zabrane”, kaže Tamaš Korhec.
Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta i stručnjak za ustavno pravo, kaže za RSE da Ustavni sud odlučuje o zabrani ukoliko proceni da postoje elementi protivustavnog delovanja.
„Počev od izazivanja rasne i verske netrpeljivosti i mržnje, do ugrožavanja ljudskih prava drugih i tako dalje. Ustavni sud je tu u raznim slučajevima koji su se pred njim vodili uglavnom postupao dosta oprezno“, kaže Milosavljević.
„Kad se radi o pojedinačnim aktivnostima, kakav je ovaj slučaj, pre bi tu možda trebalo da se ustanovi nadležnost Javnog tužilaštva nego razlog za zabranu, jer to je konkretna aktivnost a ne neko programsko opredeljenje ili delovanje na trajnoj osnovi“, dodaje Milosavljević.
Šta je utvrđeno na suđenju Vasiljkoviću?
Dragan Vasiljković je juna 2018. pred sudom u Hrvatskoj osuđen na 13 i po godina zatvora zbog ratnih zločina po komandnoj odgovornosti u Kninu i Glini tokom rata u Hrvatskoj 1991. i 1992. godine.
Na suđenju je dokazano da je kao zapovednik Jedinice za posebne namene u sastavu paravojnih srpskih postrojbi, odnosno zapovednik Nastavnog centra za obuku pripadnika specijalnih jedninica Alfa, postupao protivno odredbama Ženevske konvencije. Tako je tokom juna i jula 1991. u zatvoru na kninskoj tvrđavi mučio, zlostavljao i usmrćivao zarobljene pripadnike hrvatske vojske i policije.
Vasiljković je tokom i nakon suđenja negirao sve optužbe.
Hrvatskoj je izručen 2015. godine iz Australije, gde je godinama živeo pod imenom Daniel Sneden i bio trener golfa.
U kaznu mu je uračunato i vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru u Australiji od osam godina i devet meseci te u istražnom zatvoru u Hrvatskoj, pa je marta 2020. pušten na slobodu i proteran iz Hrvatske.
U junu iste godine, osnovao je Fondaciju „Kapetan Dragan“, sa sedištem u beogradskoj opštini Palilula.
Čime se bavi Vasiljkovićeva fondacija?
Kao ciljevi fondacije, između ostalog, se navodi “promovisanje i zaštita ljudskih, građanskih i manjinskih prava građanima Srbije i pripadnicima srpske nacionalnosti, kako u zemlji, tako i širom dijaspore”.
Delovanje fondacije sumirano je porukom na zvaničnom sajtu: “Za odbranu Srba bilo gde u svetu, progonjenih grehom rođenja”.
Ko radi u fondaciji?
Među članovima Upravnog odbora fondacije je Dragoslav Bokan, nekadašnji osnivač paravojne jedinice "Beli orlovi", koja je učestovala na ratištima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
Kako se može videti na zvaničnom sajtu, član Vasiljkovićeve fondacije je i Radomir Počuča, bivši portparol Protivterorističke jedinice MUP Srbije i borac na strani proruskih separatista na ratištu u Ukrajini.
Počuča se 2016. godine nagodio sa Višim javnim tužilaštvom na kaznu od godinu i po dana zatvora, uslovno na četiri godine.
