U Subotici, gradu sa najvećim brojem registrovanih Jugoslovena u Srbiji, i ove godine obeležavaju 29. novembar, nekada najveći praznik druge Jugoslavije.
Kako govore podaci iz poslednjeg popisa stanovništva, u Subotici se preko tri hiljade građana i dalje izjašnjavaju kao Jugosloveni, dok 8.500 stanovnika Srbije ima pasoš takozvane treće mini Jugoslavije, osnovane u okolini ovog grada na severu Vojvodine.
Jugoslovenima se osećaju i tako izjašnjavaju pre svega građani aktivni u organizacijama čija je osnovna misija "čuvanje jugoslovenskih vrednosti", kao što je, kako navode, pravo na rad, ravnopravnost nacionalnih zajednica, međusobna tolerancija.
Mikloš Olajoš Nađ, član Društva za istinu o Narodno-oslobodilačkoj borbi (NOB) i Gradskog komiteta Komunista Srbije, kaže da je broj neizjašnjenih Jugoslovena daleko veći od zvanično popisanih:
"Mnoga društva i institucije još uvek nose ime Jugoslavije. Zbog svega toga mislim da bi se mogao i trebao osnovati nacionalni savet Jugoslovena. Potrebno nam je da prikupimo 1.200 potpisa, što bismo mogli i u samoj Subotici, jer ovde imamo zvanično,prema poslednjem popisu 3.200 Jugoslovena."
Predsednik pokrajinskog komiteta Komunističkog pokreta Srbije Zdravko Tomašković čak najavljuje novo okupljanje svih sličnih partija na prostoru bivše Jugoslavije, i to u Jajcu, mestu održavanja Drugog zasedanja AVNOJ-a 1943. godine.
"Jugoslavije će biti - ona je nestala sa geografske karte, ali iz naših srca nikada", kaže Tomašković.
Zbog mešanja više nacija, u Subotici jugoslovenstvo je za mnoge bilo logičan izbor.
"Ja sam se na popisu uvek izjašnjavao kao Mađar, ali sam se u duši uvek osećao kao Jugosloven, i ostaću uvek Jugosloven, do kraja života", kaže Subotičanin Đerđ Olajoš.
Mirko Đorđević navodi da su njegovi preci došli sa raznih strana, te da on prosto nije mogao da odabere nijednu naciju posebno zbog čega se najbolje oseća kao Jugosloven.
Ivica Mamužić misli da se nakon raspada dve države ne može govoriti o nekakvoj budućoj Jugoslaviji.
"Neka nova Jugoslavija je utopija. Nakon krvavog raspada prethodne dve to može biti samo slučajnost. Ali Teodor Ruzvelt je jednom rekao `Sve što mislite da je slučajnot nije slučajno. To je negde već davno dogovoreno`."
Dragan Stojković, direktor izdavačke kuće "Most art", čiji je opus okrenut ex YU stvaralaštvu, očekuje da jugoslovenstvo na neki način postane identitet budućnosti za sve one kojima je nacionalni okvir pretesan.
"Meni je jako drago što ovde srećem ljudi koji su Mađari ili neke druge nacionalnosti, a osećaju se kao Jugosloveni. Biti Jugosloven je stvar opredeljenja i slobodnog izbora. Svi mi imamo više identiteta, a biti Jugosloven ne znači odricanje i poricanje našeg nacionalnog identiteta i porekla", kaže Stojković.
Dragan Markovina, istoričar iz Hrvatske, ovih je dana bio gost subotičke tribine upravo o jugoslovenstvu. On smatra da je jugoslovenstvo danas logičan osećaj pripadnosti određenom kulturnom i istorijskom prostoru, a ne nekakvoj političkoj ideji.
“Postoji taj jedinstveni kulturni prostor i on je preživio. I on se čak i po inerciji logično održava. Najviše ga održava činjenica da govorimo istim jezikom i da se potpuno razumijemo. Neverovatan je paradoks da i mladi ljudi koji nemaju nikakvog iskustva življenja u Jugoslaviji najnormalnije funkcioniraju u tom kulturnom prostoru. Potpuno neopterećeno grade novu priču koja nema gotovo nikakvih dodirnih točaka sa ovom starom pričom koja je preživjela i koju većina vas ovdje baštini. Taj prostor postoji uprkos i na užas svih ovdašnjih nacionalista", navodi Markovina.
Koncept jugoslovenstva, iakog tragično okonačan u ratovima devedesetih, za neke ljude ostaje deo njihovog identiteta.
Facebook Forum